Crnogorci traže pomoć od Tita

"Značilo bi, po onako formulisanoj oceni, kao da se na Filološkom fakultetu stalno poseže u 'neotuđiva' prava Rusa, Engleza, Nemaca, Italijana, Persijanaca, jer ne samo što se na njemu predaje o Tolstoju, Šekspiru, Geteu, Danteu, Hafizu itd., nego se čak i polemiše s njihovim istoričarima književnosti i upušta se u preispitivanje vrednosti najvećih pesnika tih i drugih zemalja. Nacionalizam i šovinizam bi bili, sasvim obrnuto, kad bismo hteli da se zatvaramo u državne, odnosno u republičke, pa, dosledno tome, na kraju možda i u nacijske, sreske i opštinske granice. Međutim, kultura se ne zaustavlja ni pred strogo čuvanim državnim, a kamoli pred široko otvorenim međurepubličkim, sreskim i drugim granicama. Niko, podvlačim: niko nije na ovom skupu progovorio, ni mogao progovoriti, nijedne reči kojom bi pokušao da osporava ma kakvo pravo republici Crnoj Gori. (...) Nijedan govornik nije progovorio ni reči iz koje bi se moglo makar i naslutiti da je ma kome od njih bliža SR Srbija ne samo od Crne Gore, nego od ma koje druge političko-samoupravne jedinice u Jugoslaviji. Nas starije mora da zabrinjava, a omladinu, bojim se, može i da revoltira utisak da nekome smeta takva homogenost."

Profesor Mojašević se obratio i direktoru "Politike" Milojku Druloviću, tražeći da bude objavljen njegov odgovor, ali se to nije desilo.

NEDELjU dana docnije, konačno se dogodilo da najviše rukovodstvo Crne Gore potraži podršku za svoju odluku o uklanjanju Njegoševe kapele i postavljanju Meštrovićevog mauzoleja na Lovćenu "na najvišem mestu", od samog Josipa Broza Tita.

Predsednik SFR Jugoslavije, predsednik Saveza komunista Jugoslavije i vrhovni komandant Oružanih snaga Jugoslavije, maršal Josip Broz Tito, primio je na Brionima, na njen zahtev, delegaciju SR Crne Gore, 24. juna 1970. godine. U ovoj delegaciji su bili Veselin Đuranović, Vidoje Žarković, Žarko Bulajić, Dobroslav Ćulafić i Vojo Srzentić. Čitav tok razgovora je sniman, a na stenogramu nisu vršene nikakve naknadne korekture. Ovaj dokument je pohranjen u Arhivu Jugoslavije.

Na početku je Đuranović rekao Titu da su "iz dva razloga" želeli da dođu do njega, da ga "neposredno informišu" o političkom stanju u Crnoj Gori i ekonomskim problemima.

Zapisnik svedoči da je tim pitanjima posvećeno dosta pažnje (18 stranica stenograma), posle čega je Đuranović otvorio pitanje kapele na Lovćenu. Evo kako je tekao taj deo razgovora.

"Veselin Đuranović: I na kraju dva, tri pitanja vezana i za političke prilike i za neke druge stvari.

PRVO nešto oko djelovanja srpske pravoslavne crkve. Poslednjih godina Srpska pravoslavna crkva na razne načine i pisano i usmenom riječi ona je po mojem mišljenju, a tu se, mislim, slažemo manje više svi, jedan u današnjim uslovima glavni propovednik tih ostataka velikosrpske politike u odnosu na crnogorsko nacionalno pitanje. Imamo konstantno od 1966. godine na određeni način da pojedini crkveni velikodostojnici, uključujući i patrijarha Germana, na toj liniji pokušavaju da obezvrijede te krupne političke tekovine koje smo izvojevali u revoluciji ovakvim rešenjem crnogorskog nacionalnog pitanja.

Drugo, Srpska pravoslavna crkva naročito od otcepljenja makedonske pravoslavne crkve, autokefalnošću makedonske pravoslavne crkve, ona pojačava pritisak na Crnu Goru. Valjda plašeći se da i tu ne izgubi pozicije ili iz ovih nekih drugih razloga. Ali interesantno da oni na toj liniji pojačavaju svoju aktivnost i veoma velik pritisak vrše na sveštenstvo u Crnoj Gori, primenjujući čak i neke krajnje nedemokratske metode u traženju određene discipline.

TREĆE, oni su se sada naročito angažovali na pitanju Njegoševog mauzoleja. To je isključivo politička rabota, tako da kažem, i to nema nikakve veze sa tim... crkvenim pravima.

Predsednik Tito: Kako da neće kad je Hrvat pravio.

Veselin Đuranović:... Oni su pošli daleko u tome da su išli sa tužbom Ustavnom sudu gdje su iznijeli niz falsifikata i u pogledu karaktera te materije i u pogledu svojine te kapele i u pogledu našeg odnosa prema toj kapeli itd. A pored toga iznijeli su niz...

Predsednik Tito: Neka odnesu to tamo... U Kumrovcu je Stevo Krajačić skinuo gore s onog brda što je bilo, pa im je metno tamo dolje. A popovi su zadovoljni, ne treba pješice gore da ide, muka mu je tamo, teško.

Veselin Đuranović: Mi smo njima rekli kapela se može prenijeti gdje god oni hoće. To je jedno, a drugo mi smo im rekli ako hoće mogu i neke crkvene simbole na ovom mauzoleju da daju, nema problema u tome. Međutim, to je očigledno politička jedna rabota i mi mislimo da sa njima ne idemo ni u kakav spor, jer mi sebe ne smatramo spornom strankom sa njima.

PREDSEDNIK Tito:... Tu je Aleksandar venčao Crnu Goru sa Srbijom...

Veselin Đuranović: On je doneo onaj svoj ukaz, to je ukazom kralja monarha ukinuta samostalnost crnogorske pravoslavne crkve i makedonske pravoslavne crkve i spojena sa srpskom pravoslavnom crkvom.

Vidoje Žarković: A ovu je crkvu sadašnju koja treba da se premesti podigao i osveštao je na dan rođenja Petra.

Veselin Đuranović: Oni su pošli u jednu političku ujdurmu. Mi smo imali razgovor sa tim mitropolitom crnogorskim. Mi smo izašli sa jednim zvaničnim saopštenjem Vjerske komisije Crne Gore gde smo iznijeli i političke stavove naše o tome, ukazali veoma otvoreno i oštro na ova pitanja i izrazili nadu da će oni da promijene odnos prema Crnoj Gori. Međutim, ukoliko do toga dođe, mi ćemo vjerovatno biti prinuđeni da idemo na neke dalje mjere u tom pogledu. Prvo, sigurno da ovaj mitropolit u Crnoj Gori teško može da ostane dalje. A vidjećemo kakav je sada stav Sinoda. Jer oni se dosta kriju, isturaju njega i mitropoliju da je ona nosilac svega toga. A ovako sa strane iz pozadine stoje, daju mu određene... A u suštini su oni.

Predsednik Tito: Patrijarh se na mene pismom obratio da ja tu intervenišem. Ja nisam odgovorio niti ću odgovoriti, ja se u to ne mješam.

VIDOJE Žarković: Političke pozicije u društvu nemaju, da oni budu zaštitnici kulture, zaštitnici nacionalnih interesa, to Ustav ne dozvoljava.

Predsednik Tito: To je antisocijalistički, anti našeg sistema i antinacionalno.

Nepoznati (glas): Sada traže zaštitu od Ustavnog suda, i Ustavni sud to odugovlači.

Veselin Đuranović: Što se tiče Ustavnog suda, mi nismo to pitanje htjeli ranije da postavljamo i za sada ga nećemo postavljati. Ali Ustavni sud je mogao da izabere jedno od tri rešenja. Ili sebe da oglasi nenadležnim ili da tu stvar ustupi Ustavnom sudu Crne Gore, jer oni su namjerno preskočili Ustavni sud Crne Gore, a red je bio da se njima redovno obrate, i treće, oni su mogli da idu na neko političko konsultovanje sa nama o tome. Ovo je izazvalo dosta nepovoljan odjek, ovakav stav Ustavnog suda, naročito na Cetinju. Cetinjani su dosta ogorčeni."