LEČITE ŠTITNU ŽLEZDU: Ignorisanje bolesti dovodi do problema sa srcem, mentalnim zdravljem i neplodnošću

Ду.К.

13. 06. 2022. u 14:50

SVAKI deseti stanovnik Srbije ima neki problem sa radom štitaste žlezde, ali je mnogo onih kod kojih poremećaj rada ovog organa nije dijagnostikovan, upozorili su stručnjaci povodom ovogodišnje Međunarodne nedelje štitaste žlezde.

ЛЕЧИТЕ ШТИТНУ ЖЛЕЗДУ: Игнорисање болести доводи до проблема са срцем, менталним здрављем и неплодношћу

Foto Shutterstock

Profesor dr Jasmina Ćirić, iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS, rekla je da se procenjuje da je više od 1,6 milijardi ljudi u svetu u riziku od poremećaja štitaste žlezde, a da je više od 120 miliona njih bez dijagnoze, sa simptomima kao što su umor, gojaznost i depresija.

Razlog je što su simptomi poremećaja rada štitaste žlezde, jednog od najčešćih oboljenja u svetu, često zamaskirani.

- Nelečeni problemi sa štitastom žlezdom mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su problemi sa srcem, mentalnim zdravljem i neplodnošću - kaže prof Ćirić.

Zato je važno podići svest kod ljudi na koje simptome da obrate pažnju i na vreme se obrate lekaru, smatra profesor dr Miloš Žarković iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS.

Činjenica je, ipak, da ponekad lekari govore suviše stručno i nerazumljivo za pacijente kada opisuju probleme sa štitastom žlezdom, pa je dobra komunikacija i razumevanje između lekara i pacijenata od velike važnosti i vodi ka boljem ishodu lečenja.

Foto: Free Images Pixabay

- Dobra komunikacija između pacijenta i lekara je od vitalnog značaja. Kada je komunikacija dobra, pacijenti i njihovi lekari su u stanju da poštuju jedni druge, dele osećanja, vode otvorene i iskrene diskusije i dogovore se o pravim ciljevima lečenja i nege. Kao rezultat toga, studije su pokazale da dobra komunikacija dovodi do boljih ishoda lečenja - rekla je profesor dr Biljana Nedeljković Beleslin iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS.

Pojačana aktivnost štitaste žlezde je 10 puta češća kod žena nego kod muškaraca.

Najčešće je prisutna kod ljudi starosne dobi između 20 i 40 godina, mada se može pojaviti i u bilo kom drugom životnom dobu. Hipertireoidizam je previše aktivna štitasta žlezda i nastaje kada se u krvotok izluči previše hormona štitaste žlezde, što dovodi do ubrzanog metabolizma u telu. Ključni simptomi mogu da budu: gubitak težine, anksioznost i povećano znojenje. Hipotireoidizam je suprotno stanje od hipertireoidizma - ime koje se daje nedovoljno aktivnoj štitastoj žlezdi. To znači da štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, što dovodi do usporavanja metabolizma, a ključni simptomi mogu biti: umor, gojaznost i depresija.

Grejvsova bolest je najčešći uzrok hipertireoidizma, nju ima više od 70 odsto pacijenata sa hipertireozom. To je autoimuna bolest u kojoj imunološki sistem greškom napada štitastu žlezdu, uzrokujući njen rast i njenu preveliku aktivnost. Ljudi sa Grejvsovom bolešću obično imaju primetno istaknute ili ispupčene oči, zbog podizanja očnih kapaka.

Foto Shutterstock

I gušavost može biti kancerogena

NEKI pacijenti imaju otečen prednji deo vrata zbog uvećane štitaste žlezde, poznatiji kao "gušavost". Veličina varira od osobe do osobe i u većini slučajeva ne izaziva nikakve simptome. Kod ozbiljnih slučajeva, simptomi mogu da ukuljučuju kašalj, stezanje u grlu, promuklost i teškoće sa gutanjem ili disanjem. U većini slučajeva gušavost nije kancerogena, ali u jednom od 20 slučajeva, može biti znak raka štitaste žlezde.

BONUS VIDEO - Vežbe za ramena: Oslobodite se napetosti nakon dugotrajnog sedenja

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HRVATSKA GLEDA I NE VERUJE: Ovako sada izgleda Hrvat kome je Srbin, saigrač, slomio kosti lica (FOTO)