KADA STRAH PREVLADA RADOST: Može li normalan porođaj biti trauma za ženu
ROĐENjE deteta prelep je čin, neuporediv sa bilo čim drugim, jer donošenjenje novog života na svet istovremeno obogaćuje našu planetu i novopečenu majku, čineći je značajnim stvaraocem.
Međutim, koliko god ovo iskustvo bilo magično, ono je i bolno, najpre fizički, a katkad i psihički.
- Tokom trudnoće žena ima određene nade, očekivanja i strahove u vezi sa porođajem. Očekivanja su joj pod uticajem ličnog iskustva, kao i onog njene majke, prijatelja i medija – objašnjava, za naš list, dr Maja Milosavljević, psihijatar, Šef Kabineta za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje. - Period trudnoće i porođaja u životnom ciklusu žene oduvek se smatrao razdobljem neizmerne radosti i sreće. Samim time svako odstupanje od blagostanja je lično, ali i kulturološki i društveno teško prihvatljivo. Zasebna oblast psihijatrije, tzv. „perinatalna psihijatrija“, bavi se različitim psihičkim poremećajima koji se javljaju u toku trudnoće i prve godine nakon rođenja deteta. Institut za mentalno zdravlje je jedina psihijatrijska ustanova u Srbiji u okviru koje postoji kabinet posvećen ovoj vrsti patologije, gde rade psihijatri, socijalni radnici i psiholozi.
* Šta podrazumeva zdrav, a šta traumatičan porođaj?
- Normalan ili zdrav porođaj je svaki prilikom kog nema smrtnosti majke ili ploda, kao i sva vaginalna rađanja, obavljena bez dodatnih medicinskih intervencija. Ali, normalan porođaj je i onaj u kojem je stav žene ispoštovan, uvažene su njena ličnost i autonomija, bez obzira na primenjene medicinske intervencije. Rođenje deteta predstavlja fizički i psihološki stres za ženu. Lična iskustva porodilja variraju od doživljenog blagog stresa, potpuno prirodnog ili normalnog iskustva rađanja, do ekstremnih odgovora kada žena svoj porođaj doživljava kao traumu.
* Kada je prvi put pomenut porođaj kao traumatsko iskustvo?
- Još u 19. veku opisivani su „potresni i zastrašujući snovi“ nakon porođaja, ali tek nakon gotovo sto godina autori počinju intenzivnije da dočaravaju psihičke poremećaje koji nastaju u vezi sa samim činom rađanja. Klinička slika i tok postporođajnog posttraumtaskog stresnog poremećaja (PTSP) opisana je prvi put 1995. godine, a ubrzo potom pokazano je da postporođajni PTSP može nastati i nakon „normalnog“ rađanja deteta. Tek početkom 2000-tih godina kreću istraživanja traumatskih iskustava nakon „potpuno normalnih“ porođaja. U momentu kada žena posumnja da su njen ili bebin život u neposrednoj opasnosti, za nju taj porođaj predstavlja traumatsko iskustvo. Važno je istaći da takvo uverenje porodilje apsolutno može biti u neskladu sa realnim okolnostima i u suprotnosti sa medicinskim i kliničkim okolnostima tokom rađanja. Već sama procena porođaja kao traume može imati negativne posledice po majčino psihološko funkcionisanje i postporođajno prilagođavanje. Najnovija istraživanja govore u prilog činjenice da i partneri koji prisustvuju porođaju mogu razviti simptome posttraumatskog stresa - „postporođajni stres očeva“.
IZBEGAVANjE DOJENjA
* Kakve se psihološke posledice mogu javiti kod žene nakon porođaja?
- Mogu biti različitog ntenziteta, od blažih formi, kada govorimo o traumatskom stresu, pa sve do postporođajnog posttraumatskog stresnog poremećaja. On se manifestuje simptomima nametanja (npr. u vidu misli koje se porodilji nameću protiv njene volje, ili snova sa sadržajem vezanim za porođaj), zatim izbegavanja (izbegavaju se sva mesta povezana sa sećanjem na rođenje deteta, odlazak ginekologu, naredne trudnoće, kao i dojenje ili kontakt sa novorođenčetom) i prenadraženosti (uznemirenost, napetost, poremećaji spavanja i sl).
Kako se osećaju porodilje sa ovakvim poremećajima?
- Žene koje su porođaj doživele kao traumu prisećaju ga se sa bolom, strahom ili tugom. Neretko porodilje sa simptomima PTSP-a osećaju krivicu ili stid zbog situacije u kojoj se nalaze. Dojenje može podsećati ženu na sam proces rađanja, ali sa druge strane može predstavljati i isceljujuće iskustvo za nju, koje joj pomaže u prevazilaženju simptoma PTSP-a i daje joj mogućnost da se dokaže kao „uspešna majka“. Značajan problem predstavlja stigmatizacija ovih žena, kako od strane članova njihovih porodica tako i društva u celini, zbog čega one pate u samoći i teško i retko se odlučuju da potraže stručnu pomoć.
Koliko često se javlja ovo oboljenje?
- Učestalost postporođajnog PTSP-a u svetu se procenjuje oko dva odsto porodilja, ali je značajno veći procenat, više od 30 odsto od njihovog ukupnog broja, pojave pojedinačnih simptoma kod onih žena koje ne zadovoljavaju kriterijume za dijagnozu poremećaja. Naše istraživanje uključivalo je 150 prvorotki, a otkrili smo sličnu učestalost, od dva procenta, pojave ovog poremećaja nakon mesec dana od porođaja. Znamo danas da se većina porodilja sa simptomima traumatskog stresa spontano oporavi u prva tri meseca nakon rođenja deteta i važno je napomenuti da ne razviju sve one, koje su porođaj doživele kao traumu, teže forme psiholoških poremećaja. Čovek ima veliku moć da se prilagođava novonastalim situacijama i da u tom procesu nastane ozdravljenje.
POVERENjE U ZDRAVSTVENE RADNIKE
Koji faktori mogu doprineti nastanku postporođajnog PTSP-a?
- Najčešće se nastanak ovog poremećaja povezuje sa poteškoćama u vezi sa začećem, neplaniranim trudnoćama, prvorotkama, nezadovoljavajućom socijalnom podrškom, prethodnom istorijom psihijatrijskog lečenja žene, tokofobijom – strahom od porođaja, ali i svim traumatskim iskustvima u vezi sa prethodnim trudnoćama ili rođenjima deteta, kao i spontanim pobačajima. Od značaja je i način porođaja (instrumentalni vaginalni ili hitan carski rez predstavljaju veći rizik) i doživljeni bol tokom rađanja. Anksioznost značajno povećava intenzitet doživljenog bola. Neretko žene bol doživljavaju kao potencijalnu životnu ugroženost i zbog toga porođaj tumače kao traumu. Ipak metode bezbolnog porođaja nisu dovele do očekivanog ređeg pojavljivanja traumatskih iskustava povezanih sa rađanjem.
STRAH OD NAREDNE TRUDNOĆE
Koja neželjena ponašanja PTSP može prouzrokovati kod žena?
- Posledice PTSP-a u postporođajnom periodu su različite i mogu se manifestovati u vidu odbijanja majke da doji dete (jer je ono podseća na preživljenu traumu), izbegavanja seksualnih odnosa zbog mogućnosti za nastanak nove trudnoće, ili poremećaja partnerske relacije, pa do niske procene sopstvene vrednosti i adekvatnosti. S obzirom na količinu vremena koje provode sa bebom, porodilje mogu imati utisak kao da su u začaranom krugu podsećanja na traumu koju žele da zaborave. Žene sa simptomima PTSP-a posle rođenja deteta teže se odlučuju na naredne trudnoće, a ukoliko i dođe do njih češće traže namerne prekide i porođaje carskim rezom.
Šta bi buduće majke trebalo da preduzmu da ne bi došlo do ovog poremećaja?
- Zdravstveni radnici (ginekolozi, anesteziolozi, medicinske sestre, babice, pedijatri) vode ženu kroz period trudnoće i porođaja. Ne smemo zaboraviti da su oni, pored partnera, najvažniji izvor podrške. Zahvaljujući dobroj saradnji sa zdravstvenim radnicima i poverenju u njih žena postiže utisak o posedovanju kontrole tokom porođaja, čime se smanjuju njen stres i anksioznost, kao i potreba za analgezijom. Nastaje osećanje zadovoljstva, ispunjenosti i emocionalnog blagostanja nakon porođaja. Značajno je da se žena adekvatno i blagovremeno informiše o procesu rađanja, prednostima i rizicima pojedinih medicinskih procedura koje se mogu dogoditi tokom njega, da bi na taj način mogla da aktivno učestvuje u donošenju odluka.
Na koji način se leči osoba pod posttraumatskim stresom?
- Simptomi ovog oboljenja su predvidivi i podložni lečenju, ne odražavaju ličnu slabost ili manju vrednost porodilje kao žene ili majke. Od izuzetnog je značaja uključiti članove porodice u terapijski proces, objasniti im prirodu poremećaja i vrste lečenja i naučiti ih kako da na najbolji mogući način pruže podršku i razumevanje porodilji. Lečenju se pristupa integrativnom metodom, uz psihoterapiju i, po potrebi, medikamente, a terapija se individualno planira za svaku porodilju. Naglašavam da se simptomi traumatskog stresa, ili u intenzivnijem obliku pokazatelji postporođajnog PTSP-a, u najvećem broju slučajeva spontano povlače u toku prva tri meseca nakon rođenja deteta. Potrebno je potražiti stručnu pomoć ukoliko nastane značajna disfunkcionalnost porodilje ili se jave simptomi visokog intenziteta. Jedini cilj lečenja je da imamo zdravu mamu i bebu.
VUČIĆ UPUTIO NAJHRABRIJE PITANjE LIDERIMA 46 ZEMALjA: Da li vam je uvek bio važniji formalni birokratski pristup ili suština?!
PREDSEDNIK Vučić u svom govoru na samitu Evropske političke zajednice u Budimpešti postavio je hrabro pitanje pred 46 evropskih lidera.
07. 11. 2024. u 16:03
NAJJAČA SILA EVROPE NA UDARU: Tramp već zapretio - "Platićete visoku cenu!"
DONALD Tramp izjavio je prošle nedelje kako će Evropska unija morati da plati "visoku cenu" jer nije kupovala dovoljno američkih izvoznih proizvoda. Deo evropskih ekonomista i bankara upozorava kako bi pobeda Donalda Trampa mogla izazvati trgovinski rat koji bi zatim "gurnuo ekonomiju evrozone iz sporog rasta u potpunu recesiju".
06. 11. 2024. u 20:03 >> 20:04
NA VENČANjU SAM BILA NAJTUŽNIJA ŽENA: Ivana je otkrila neverovatne tajne porodice Tramp
U SVOJOJ knjizi "Raising Trump", Ivana Tramp, prva supruga Donalda Trampa, podelila je fascinantne priče o porodici Tramp koje će vas zasigurno iznenaditi – jer kada Ivana odluči da ispriča sve, ona zaista ispriča sve.
07. 11. 2024. u 13:21
Komentari (0)