VAŽNO JE PREPOZNATI SIMPTOME: Dr Ana Gifing o uticaju hormonskog disbalansa na organizam

KOLIKO puta ste samo čuli ili izgovorili rečenicu „Podivljali su mi hormoni“?

Foto Shutterstock

Organizam onog ko je izgovara vapi za razumevanjem i pomoći, jer ne zna šta mu se dešava, a oseća da više nije onaj stari, kao da nema kontrolu nad sopstvenim potrebama. Javljaju najrazličitije manifestacije hormonske uskomešanosti, pa se, zbunjeni, njihovi „vlasnici“ obraćaju za pomoć lekarima iz različitih oblasti medicine (zbog onoga što ih boli ili je van poželjnih normalnih referentnih vrednosti), na taj način mahom lečeći posledice, a ne uzroke.

Lutajući, pacijenti na ovaj način gube zdravlje i godine života. U čemu se ogleda najveći uticaj hormona na organizam, objasnila nam je dr Ana Gifing, stručnjak za preventivnu medicinu, autor knjige sa ovom tematikom:

Foto Shutterstock

- Hormoni su signalni molekuli koji deluju na kompletan organizam i svaka ćelija u našem telu ima receptore za njih. Ima ih nekoliko desetina, a do sada je opisano više od 100 različitih. Ne može se reći da je jedan manje a drugi više važan, ali možemo kazati da je insulin „hormon-dirigent“, od njega zavisi maltene čitavo zdravlje organizma. Od ogromnog značaja su i svi ostali hormoni, jer da ih nema ne bi bilo reprodukcije, ni života.

- Trebalo bi da imamo svest o tome da već posle 25-30. godine starosti hormoni počinju da ulaze u neravnotežu, luče se manje, ne funkcioniišu kako treba. Dozvoljava se danas da se ogroman broj pacijenata leči od raznoraznih bolesti, od visokog pritiska, depresije, anskioznosti, dijabetesa, a da se uopšte ne pomisli da li možda neravnoteža u hormonima može da bude uzrok tih stanja. Nekad se dešava da samo jedan ili dva hormona u nadoknadi mogu da reše problem kompletne vitalnosti.

* Ko je skloniji disbalansu, muškarci ili žene?

- Skloni su i jedni i drugi. Ono što se dešava kod žene je traumatičnije, jer je prestanak reproduktivne funkcije dovodi u zdravstvenu opasnost, zato što pad reproduktivnih hormona, pre svega estradiola, dovodi do porasta faktora za srčani i moždani udar, različite vrste kancera. Neravnoteža između estradiola i progesterona vodi ka poremećajima u dojkama - ukoliko se javi nedostatak progesterona mogu se javiti promene u grudima kao što su fibroadenomi (čvorići) ili miomi u materici, a ako je prevaga estradiola, može da se pojavi endometrioza. Nisu ni muškarci pošteđeni.

- Kad se radi o insulinskoj rezistenciji, ona nikoga ne bira - oba pola su joj podložna, mlade i starije osobe, oni sa perfektnom telesnom težinom i gojazni. Da bi se organizam vratio u normalu, moramo se danas urgentno pobrinuti za to. Ne prođe ni jedan dan da u praksi nemam najmanje dve-tri devojke ili mladića sa pomenutim problemom. Insulinska rezistencija daje mnogobrojne faktore rizika za različite bolesti, ali se može lako rešiti, samo je treba prepoznati. Kad su muškarci u pitanju, problematika koja donosi pad nivoa izlučivanja testosterona vodi u veće faktore rizika za srčane i moždane udare. Početak smanjenja njegovog lučenja je već oko 30. godine i izuzetno je važno napomenuti da muškarci koji su gojazni, sa izraženim masnim naslagama na stomaku, imaju više faktora rizika, jer se njihov testosteron, koji proizvode u laboratoriji masnih ćelija u stomaku, pretvara direktno u estradiol i daje veći faktor rizika za mnoge bolesti.

* Zašto je došlo do porasta insulinske rezistencije među ljudima?

- Najveći deo problema je u tome što je hrana postala toliko izmenjena, da ima izuzetno malo nutritivnih vrednosti, a ogromnu količinu šećera i trans masti, malo vlakana, što vodi do toga da se stvaraju unutrašnje, visceralne masti. Velika je količina šećera u hrani, teško je nabrojati namirnice koje se kupuju u marketima a da ga nemaju makar malo dodatog. Organizam i ćelije su izbombardovani, one na svojoj površini imaju insulinske receptore koje dozvoljavaju insulinu da šećer iz krvi ubaci u ćeliju i nahrani je. Međutim, zbog velikih skokova šećera u toku dana, pa i sata, dolazi do zamora, rezistencije, otpora receptora. Zatvaraju se i insulin više ne može da ubaci šećer u ćeliju, ona daje signal da je gladna, nema energije. Primamo lažni signal da nam je pao šećer, i svesno uzimamo nešto slatko da pojedemo, da bi koliko-toliko tog šećera iz krvi moglo da uđe u ćeliju, ali to dovodi do porasta insulina, predijabetesa i dijabetesa. Uz to, i sam po sebi insulin pravi mnoge zapaljenske procese u telu.

Foto: Shutterstock

- Tom problemu danas podleže sve više mladog sveta, naročito onog koji uz šećer unose i transmasti, jer jedu proizvode iz pekara i brze hrane. Potrebno je raditi na crevnoj flori, koja se zove mikrobiom, jer je mi zapravo iscrpljujemo hranom koju unosimo i više nemamo „prijatelje“ u njoj - svi mikroorganizmi postaju nam veliki neprijatelji. Treba stalno voditi računa o tome da imamo daleko brojniju ćelijsku kulturu u vidu mikrobioma nego što imamo ljudskih ćelija, oni nas nadmašuju mnogo puta. Bez zdrave crevne flore ne možemo da funskcionišemo, a njenim uništavanjem skraćujemo život. Rešenje je u unošenju mnogo vlakana, čime se ona na pravi način hrani. Međutim, sad više ni to nije moguće, već se mora pribegavati različitim probiotskim terapijama.

* Koji su prvi simptomi hormonske neravnoteže?

- Toliko su brojni, da se ona teško dijagnostikuje. Može biti pojava umora, glavobolje, otoka na kapcima, stopalima, promena ili pad raspoloženja, apatije, nesanice, depresije, nervoze, variranje u težini, bolovi u zglobovima, mišićima, izmene na koži i kosi… Veliki broj simptoma može govoriti u prilog tome da je došlo do problema sa hormonima, ali i dalje se svakodnevno dešava da se sve te vidne pojave pripisuju drugim stanjima. Nevezano od hormona, takvi ljudi se leče potpuno pogrešnim načinima. Posebno važi za žene u menopauzi, koje piju veliku količinu lekova - ako imaju hipertenzivnu krizu, dobiju antihipertenzive, za nesanicu im prepišu anksiolitik, ako se pojavi problem sa bolom u zglobovima, ispistuju se na sve moguće reumatske faktore… Umesto da se kod njih provere hormoni i da se nadoknada koja će anulirati sve postojeće probeleme. Još se luta.

Foto Shutterstock

Zašto je tako?

- Najpre ljudi sami ne prepoznaju tačno šta se sa njima dešava. Ako se istovremeno pojavi povišen pritisak i glavobolja, žena koja je u perimenopauzi ili menopauzi sigurno neće otići kod ginekologa, već kod kardiologa. On će pogledati šta nije u redu, staviti holter, dati terapiju, uraditi perfektno svoj deo posla i pratiće je. Ukoliko se pojave depresija i tuga, napadi panike, strahovi, žena neće otići kod endokrinologa već kod psihijatra, i opet će da se tretira na ispravan medicinski način, ali pogrešan za nju. Dešava se da žene sa svojim prijateljicama ne pričaju o problemima, a bitno je malo otvoriti umove i više razgovarati o tome.

- Menopauza je i dalje najveći tabu koji postoji kod nas, žena će se pre sama patiti nego poveriti prijateljici, reći će sama sebi: „U redu, dešava se svim ženama u istoriji, sad i meni, to će proći“. Veliki je problem kad žene tako nastupe, pa im kažem da, to jeste jedna faza, ali ona nikad ne prolazi, već traje doživotno. Kad jednom žena uđe u nju, počevši od perimenopauze, već rastu faktori rizika za mnoge bolesti, a u menopauzi organizam drastično propada. Žene gube zdravlje potpuno nepotrebno. Moto endokrinologa u čitavom svetu je da je lekarska greška ukoliko se ne prepozna potreba za hormonskom nadoknadom – oba pola imaju daleko veći kvalitet i dužinu života sa njom.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 10

JEDITE MALINE SVAKI DAN: Sveže, ili zamrznute - Čiste krvne sudove, mogu da je jedu i dijabetičari, čak se koriste i za lepotu

01. 08. 2024. u 07:00

Dr Novosti

0 4

OPREZ KAD RADITE PO KUĆI: Saveti kako da pravilnim držanjem tela sprečite povrede kičmenog stuba

02. 08. 2024. u 07:00

Dr Novosti

0 1

MUČI VAS GORUŠICA? Pokušajte da je ublažite na ova četiri načina

01. 08. 2024. u 20:10

Panorama

0 0

TRENDOVI U UREĐENjU: Neobični tuševi u kupatilu - Uživanje pod slapom zadovoljstva (FOTO)

24. 07. 2024. u 11:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije