KAKO MOZAK „OBUZDAVA“ STRAH: Da li je fobijama i anksioznosti došao kraj?

ISTRAŽIVANjE pokazuje kako mozak uči da obuzdava instinktivne reakcije straha, ukazujući na nove potencijalne mete tretmana za posttraumatski stres i anksioznost.

Foto Pixabay free images

Istraživači iz nauronaučnog centra Sejnsberi na Londonskom univerzitetskom koledžu otkrili su tačan mehanizam mozga koji omogućava životinjama da prevaziđu instinktivne strahove. Studija izvedena na miševima mogla bi imati implikacije po razvoj lekova za poremećaje povezane sa strahom kao što su fobije, anksioznost i posttraumatski stres.

Naučnici su mapirali kako mozak uči da potisne reakcije na opažene pretnje koje se tokom vremena pokažu kao bezazlene.

-Ljudi su rođeni sa instinktivnim reakcijama straha, kao što su one na vrlo glasne zvukove ili brzo približavajuće objekte. Međutim, možemo prevazići te instinktivne reakcije pomoću iskustva – kao što deca nauče da uživaju u vatrometu umesto da se plaše jakih pucnjeva. Hteli smo da razumemo moždane mehanizme u osnovi takvih oblika učenja, kažu istraživači.

Putem inovativnog eksperimentalnog pristupa, proučavani su miševi na koje je bačena šireća senka u cilju imitiranja predatora iz vazduha. Isprva su miševi tražili sklonište opažajući vizuelnu pretnju, ali nakon više puta bez stvarne opasnosti naučili su da ne beže, dajući istraživačima model za izučavanje obuzdavanja reakcija straha.

Naučnici su na osnovu ranijeg rada znali da oblast mozga zvana ventrolateralni genikulatni nukleus (vLGN) može da obuzda reakcije straha kad je aktivna i prati znanje o prethodnom iskustvu pretnje. Ta oblast takođe dobija snažne signale od vizuelnih oblasti u cerebralnom korteksu, pa su istraživači ispitali da li ta nervna putanja ima ulogu u učenju da se ne treba plašiti vizuelne pretnje.

Studija otkriva dve ključne komponenete ovog procesa učenja: određene oblasti vizuelnog korteksa su bitne za proces učenja i moždana struktura vLGN skladišti ova pamćenja proizvedena učenjem.

-Životinje nisu naučile da potisnu reakcije straha kad su određene kortikalne vizuelne oblasti bile neaktivirane. Međutim, pošto bi životinje naučile da ne beže, cerebralni korteks više nije bio neophodan, kažu istraživači.

Rezultati dovode u pitanje tradicionalna shvatanja o učenju i pamćenju. Dok se cerebralni korteks dugo smatra primarnim centrom mozga za učenje, pamćenje i bihevioralnu fleksibilnost, studija otkriva da supkortikalni vLGN, a ne vizuelni korteks, zapravo skladišti ključna pamćenja. Ova nervna putanja može obezbediti vezu između kognitivnih neokortikalnih procesa i „ugrađenih“ ponašanja posredovanih moždanim stablom, omogućavajući životinjama da prilagođavaju instinktivna ponašanja.

Naučnici su takođe otkrili ćelijske i molekularne mehanizme iza ovog procesa. Učenje se dešava putem povećane nervne aktivnosti u određenim vLGN neuronima, usled oslobađanja endokanabinoida – internih moždanih kurirskih molekula koji regulišu raspoloženje i pamćenje. Ovo oslobađanje smanjuje inhibitorni unos u vLGN neurone, dovodeći do pojačane aktivnosti u ovom delu mozga prilikom stimulusa vizuelne pretnje, što obuzdava reakcije straha.

(sputnikportal.rs)

BONUS VIDEO - PIJAN VOZIO 200 NA SAT PO SURČINU: Presretači zaustavili džip kanadskih tablica

Preporučujemo

Panorama

0 0

NjIVA PUNA „ĐAVOLjEG NOVCA“: Iskopano blago posvećeno bogovima, ali niko ne zna kojim (FOTO)

11. 02. 2025. u 23:11

Panorama

0 0

OBAVEZNO PROVERITE: Zbog čega stjuardese ostavljaju ceduljice u hotelskim sobama i kome su one namenjene

11. 02. 2025. u 00:11

Svet

0 0

VELIKO OTKRIĆE: Postavili kamere da snimaju dabrove, a onda je usledilo fantastično iznenađenje (VIDEO)

10. 02. 2025. u 23:00

Panorama

0 0

KAKO ĆE LjUDI IZGLEDATI ZA 1000 GODINA? Ovako naučnici predviđaju razvoj naše rase

11. 02. 2025. u 00:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije