ZABRINJAVAJUĆI REZULTATI ISTRAŽIVANJA UTICAJA MARIHUANE: Ovo su posledice na funkciju mozga

POSLEDNjIH godina, zahvaljujući sve raširenijoj legalizaciji i konzumaciji marihuane širom sveta, sprovodi se sve više istraživanja koja se bave njenim uticajem na ljudski mozak.

Foto: Shutterstock

Jedno od najopsežnijih do sada, objavljeno u časopisu JAMA Network Open, pokazalo je da intenzivna i dugoročna konzumacija marihuane može imati negativan uticaj na radnu memoriju.

Važno je istakći da je drugo, novo istraživanje kanadskih naučnika pokazalo da rizik od psihoze raste s većom količinom THC-a, ranijim početkom konzumacije i učestalijom konzumacijom. 

Istraživački tim, koji je proučavao više od 11.000 tinejdžera, otkrio je da korisnici kanabisa imaju 11 puta veći rizik od razvoja psihotičnog poremećaja u poređenju s osobama koje ne koriste kanabis.

Studija

Istraživanje objavljeno u JAMA-i sproveli su naučnici s Medicinskog fakulteta Univerziteta Kolorado Anšuc u SAD-u. 

Ono je obuhvatilo 1003 odrasle osobe u dobi od 22 do 36 godina. Ispitanici su bili podvrgnuti funkcionalnoj magnetnoj rezonanciji (fMRI) tokom koje su izvršavali sedam kognitivnih zadataka. Prema učestalosti konzumacije marihuane bili su podeljeni u tri kategorije:

• Teški korisnici: osobe koje su konzumirale marihuanu više od 1.000 puta tokom života.
• Umereni korisnici: osobe koje su je konzumirale između 10 i 999 puta.
• Nekorisnici: osobe koje su je konzumirale manje od 10 puta.

Foto: Shutterstock

Glavni rezultati

Rezultati su pokazali da je aktivnost mozga tokom obavljanja zadataka koji uključuju radnu memoriju progresivno padala s porastom intenziteta upotrebe marihuane.

Radna memorija ključna je za zadržavanje i korišćenje informacija potrebnih za obavljanje svakodnevnih zadataka, poput praćenja uputstva ili rešavanja matematičkih problema.

U studiji je smanjena aktivnost zabeležena u područjima mozga (dole) koja su povezana s donošenjem odluka, pažnjom i emocionalnom obradom informacija. Poznato je da ta područja takođe imaju visoku gustoću CB1 receptora, koji su ciljne tačke za tetrahidrokanabinol (THC), glavnu psihoaktivnu materiju u kanabisu, te da se osetljivost tih receptora kod teških korisnika kanabisa smanjuje.

Sedam zadataka

Prethodna istraživanja sugerisala su da nedavna konzumacija kanabisa može biti povezana sa smanjenom aktivacijom tih ključnih područja mozga tokom obavljanja zadataka koji uključuju radnu memoriju.

U novoj studiji ispitanici su rešavali sedam zadataka kako bi rezultati obuhvatili široki spektar moždanih procesa.

Zadaci su ispitivali neuronske odgovore povezane s emocijama, nagrađivanjem, motoričkom funkcijom, radnom memorijom, jezikom, relacijskim ili logičkim zaključivanjem i teorijom uma, odnosno sa sposobnošću razumevanja i predviđanja tuđih misli, osećaja, uverenja i namera, što omogućuje društvenu interakciju i empatiju.

Rigorozni pragovi za potvrdu efekta

Prvi autor studije, neurolog Džošua Govin, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kolorado Anšuc, kaže da su u istraživanju primenili najviše standarde tako što su postavili rigorozne pragove za statističku značajnost u svih sedam testova kognitivnih funkcija.

- Kako bismo smanjili rizik od lažno pozitivnih rezultata, koristili smo korekciju stope lažnog otkrića (FDR). Iako su neki od drugih zadataka ukazivali na mogući kognitivni poremećaj, samo je zadatak radne memorije pokazao statistički značajan uticaj - pojasnio je.

Standardi su možda čak prestrogi

Farmakolog Vladimir Trkulja kaže da studija ima dobre strane, kao što je upotreba validnih testova za koje znamo šta znače, koji su ponovljeni puno puta i imaju prediktivnost za stvarni fizički svet.

- U studiji je takođe sprovedena dobra kontrola zbunjujućih faktora koji mogu da iskrive ili zamagle stvarni odnos između proučavanih varijabli, a sprovedeno je i adekvatno procesuiranje podataka - kaže Trkulja.

Međutim, smatra da su autori u zaštiti od lažnih otkrića možda bili čak i prestrogi, odnosno prekonzervativni. 

- Naime, prema rezultatima koje autori navode, dugoročna, intenzivna konzumacija marihuane osim radne memorije remeti i teoriju uma, iako u nešto manjoj meri - pojašnjava.

Ne treba naglo prekidati

Nalazi nove studije ukazuju na potrebu za sprovođenjem daljih istraživanja kako bi se bolje razumeli dugoročni učinci konzumacije marihuane na kognitivne funkcije.

Govin napominje da ljudi trebaju da budu svesni svog odnosa s kanabisom jer i naglo odvikavanje može poremetiti kogniciju.

- Naprimer, teški korisnici možda će tu morati da budu oprezniji - kaže prvi autor.

Foto: Shutterstock

Nalaze potvrđuju brojne druge studije

Trkulja kaže da je studija presečna, a ne longitudinalna, stoga se teško može reći da definitivno detektuje "uzročnost".

- U takvoj vrsti studije nemoguće je formalno tvrditi da prenavodni uzrok prethodi posledici. Međutim, sva ukupna znanja - od onih stečenih na animalnim modelima do drugih istraživanja - podržavaju koncept u kojem bi zaista intenzivnija, dugoročna konzumacija marihuane mogla da bude uzrok zabeleženog pada u funkcijama mozga. Pogotovo jer su se autori potrudili da kontrolišu razne faktore, koristeći regresijske modele kako bi izjednačili teške korisnike s nekorisnicima po važnim svojstvima, za koja iz prethodnih istraživanja znamo da stvarno mogu biti faktori koji određuju ishode koji su mereni u ovoj studiji. Zato bih se usudio reći da studija ne samo da ukazuje da se radi o ekscesivnoj upotrebi marihuane kao uzroku - već to zapravo prilično uverljivo potvrđuje. Pogotovo u kontekstu drugih istraživanja, koja su bila longitudinalna, gde su velike skupine adolescenata praćene godinama, retestirane u talasima, a razlikovale su se po intenzitetu rekreacijske primene - pojasnio je farmakolog.

Slabosti istraživanja

Trkulja kaže da studija ima i neke slabe strane.

- Osim ograničenja koja inherentno proizlaze iz presečnog dizajna, što u ovom slučaju, kako je objašnjeno, i nije ključni nedostatak, određeno ograničenje proizlazi i iz kategorizacije intenziteta izloženosti u kategorije koje su u određenoj meri veštačke. Na taj se način gubi deo informacija o odnosu doza - učinak, a sam koncept nije u potpunosti informativan u smislu kvantifikacije. Primera radi, ako je neka osoba prvi put probala marihuanu u 14. godini, a sad ima 24, i pritom je oko 1.100 puta smotala džoint - mi ne znamo da li to činila svaka 3-4 dana tokom 10 godina ili je imala dve lude godine između 18 i 20 kada je intenzivno konzumirala marihuanu - rekao je Trkulja.

Trkulja kaže da su poslednjih desetak godina u svetu sprovedene brojne studije koje potvrđuju nalaze nove studije i sasvim izvesno pokazuju da intenzivna, dugoročna konzumacija marihuane kvari razne kognitivne funkcije.

- Mislim da su posebno pogođeni učenje, kratkoročna i dugoročna memorija i rešavanje nekih intelektualno zahtevnijih zadataka, kao što su primera radi školski zadaci iz matematike, fizike, opšta sposobnost učenja, odlučivanje itd. Posebno su pogođeni adolescenti - najveći broj studija odnosi se upravo na njih i kod njih se tokom godina rekreativne konzumacije vidi jasan fenomen zaostajanja za vršnjacima nekonzumentima - ističe Trkulja.

(B92)

Preporučujemo

Hapšenja i istraga

0 0

VELIKA AKCIJA POLICIJE: Uhapšena grupa, zaplenjeno 100 kg marihuane i više kilograma kokaina (FOTO)

12. 02. 2025. u 01:18

Hapšenja i istraga

0 0

UHAPŠENI BUJANOVČANI TOKOM NOĆI: U automobilu im pronađeno kilo marihuane

05. 02. 2025. u 13:39

Dr Novosti

0 0

DA LI JE ZDRAVIJE PRIPREMATI HRANU NA MASTI ILI ULjU? Dilema je rešena, a ovo je potrebno da znate

12. 02. 2025. u 12:53

Panorama

0 0

HOĆETE LI SADA KORISTITI LOVOR PRILIKOM KUVANjA? Šta se dešava u organizmu kada ga stavimo u gulaš ili čorbu

04. 02. 2025. u 09:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije