FELJTON - TRAJNO DOBRO PLEMENITIH LJUDI: Uzvišeno je ono što su učinili za našu zemlju

SRBIJA još od najranijih godina postojanja ima težak sudbinski zapis.

Foto Arhiva

Tome je mnogo doprineo i njen položaj, kao da smo napravili kuću na prometnom putu, da svaka vojska mora tuda da prođe. Nemoguće je pobrojati sve vojske koje su prešle preko srpskih zemalja, još od doba kada su to bili rascepkani vlastelinski posedi, pa preko srpske države koja je u vreme pre dolaska Turaka bila moćna i bogata. Potpadanje pod otomansko ropstvo uvodi Srbiju u mrak dug gotovo pet vekova, sve dok se nisu stvorili uslovi da se, ustancima, bunama i, kasnije, diplomatijom, oslobodi i postane nezavisna država.

Od Prvog srpskog ustanka, pa sve do danas, nema mnogo godina koje je Srbija provela u miru i spokoju. Napadale su je i pustošile razne vojske, nevolje, bolesti, bila je na meti velikima koji su joj, javno i tajno, krojili sudbinu. Za našu zemlju svako vreme bilo je burno, nije bilo predaha.

ŽILAV je naš narod i u genu mu je upisano da se ne pokorava, već da se bori, da se ne da osvajaču. Umeo je da preživi i kada je doveden do ivice svog fizičkog postojanja. Nema muke i nevolje koja nije zapisana u istoriju Srbije. Bune, ustanci, ratovi, bolesti, neprijatelji, i unutrašnji i spoljašnji, svima na putu, plen mnogima. Vremena nemirna, i često vrlo teška, a teška vremena rađaju velike ljude. Narod smo koji se može podičiti ljudima koji prevazilaze okvire svog vremena i uobičajenu meru čojstva i junaštva.

U svemu što smo kao narod preživljavali kroz tu dugu borbenu liniju koja vodi i do današnjih dana, svetle svojim primerima neki ljudi bez kojih nas, možda, ne bi ni bilo.

Neki muškarci i žene koji su utkali svoje znanje, trud, najbolje godine svog života, a, često, i sam život.

Neka junačka srca koja su nam se nesebično dala, a došla su iz raznih delova sveta u Srbiju, za njih stranu zemlju.

Neki su dolazili kao dobrovoljci vojnici, voleli su našu zemlju pa su priskočili da joj pomognu.

VELIKI broj njih, međutim, svedoči istorija, obreo se u Srbiji sticajem okolnosti, ali su zavoleli narod sa kojim su se saživeli i dali mu najbolje od sebe. Neku su ostali i postali Srbi, primili veru i državljanstvo, i gajili potomke učeći ih da se Srbija voli kao otadžbina.

Feljton, koji je pred vama, rađen po knjizi "Stranci koji su zadužili Srbiju", posvećena je tim ljudima, strancima, koji su svojim dobrom zadužili Srbiju i bez kojih ona ne bi bila ista. Različitih su nacionalnosti, različitih životnih priča, različitog doprinosa kojim su se utkali u ono što danas čini naše nacionalno biće i našu istoriju. Ono što je zajedničko, to je trajno dobro koje je njihovo prisustvo ostavilo i koje su svojevoljno dali Srbiji.

U NAŠIM nevremenima - ratovima, stradanjima, velikim nacionalnim iskušenjima i istorijskim prekretnicama, uvek je, i baš tada, bilo velikih i plemenitih ljudi i njihovih nesebičnih i herojskih dela.

A bili su stranci!

Rusi, Amerikanci, Škoti, Englezi, Nemci, Grci, Česi, Francuzi, Holanđani, Rumuni, Austrijanci, Jevreji, Albanci, Poljaci, Slovenci, plemenitošću, dirljivim dobročinstvima i herojskim delima trajno su se upisali u naše trajanje!

Ovo štivo nastalo je iz potrebe da se, najistaknutiji od njih, saberu na jednom mestu i da ostane kao svedočanstvo o velikim delima i ljudima koji su nas zadužili. Ona svedoči i o velikim herojstvima, za koje i nema odgovarajućih reči, jer nijedna nije dovoljno velika da bude prava mera žrtve koju su ti ljudi podneli za naše dobro. Mnogima su karijera i lični život skrenuti u drugom pravcu, ponekad i sasvim uništeni. Bili su svesni da je velika cena za ono što čine za srpski narod, a ipak su je platili. Ima ih koji plaćaju i danas.

UZVIŠENA je veličina onoga što su učinili za zemlju koja nije njihova, bilo da su sami odlučili da dođu, ili ih je služba dovela u ovaj kutak sveta. Ima ih koji su pošli sa sasvim drugačijom slikom od one koju su zatekli ovde. Očekivali su naruženi narod, a upoznali gostoljubiv, otvoren, izdržljiv u jadu i muci, narod spreman da prigrli i zavoli.

Nemerljivo je dobro koje su nam ostavili ti ljudi rođeni pod drugim nebom, drugog jezika, često i druge vere. Njihov izbor i odluka da dođu u najteže vreme, da se žrtvuju, a mnogi i da ostanu tu da žive, ili da im tela na našoj zemlji nađu spokoj, pokazuje da ljudskost, moral, čovečnost, osećaj za pravdu, dobrota, nemaju naciju i religiju.

Stasavale su i rastu generacije koje ništa, ili tek usputno i ponešto znaju o veličini onoga što su učinili za našu zemlju i za narod. Ima li većeg čina nego pomoći, pružiti spas onda kada je izgledalo da spasa nema? Kada vojnik brani svoju zemlju, to je dužnost, a kako se zove to kada brani tuđu? I kada je, posle, prigrli i izabere za svoju?

DUŽNI smo im mnogo! Pre svega, da ih otrgnemo od zaborava, da izađu na svetlost dana i obasjaju se kao što su obasjali nas svojim velikim dušama koje su nam otvorili i poklonili. Svime što su učinili zaslužuju divljenje i našu zahvalnost.

Ima u ovom tekstu onih slavnih imena za koje se zna, kao što je Arčibald Rajs, ali ima i onih za koje je malo ko čuo, kojima se nismo odužili ni spomenikom, ni ulicom, ničim što bi buduće naraštaje podsećalo na njih, one koji su postavili visoku meru časti i čovečnosti.

Svako od njih doprineo je Srbiji na neki način. Svako od njih ostavio je svoj životni prostor i komfor, neki su zbog odluke da kažu istinu u vremenu kada je istina zabranjivana trpeli posledice koje nisu bile male. Trpe i danas!

SVI LIKOVI su osobe čija mera ljudskosti i ispravnosti prelazi uobičajene mere kojima smo navikli da premeravamo sebe i druge. Njihov moral, osećaj za pravdu, saosećajnost, sve što su dali za tuđu zemlju i tuđi narod, mora da izazove poštovanje i divljenje ali, u nekim slučajevima, i stid. Nismo se uvek pokazali zahvalni za ono što smo dobili, a dobili smo mnogo!

Zato je nastala knjiga, iz koje najzanimljivije delove predstavljamo čitaocima "Novosti". Da se najveći od njih negde pomenu, da se barem ovom pisanom reči oda priznanje i zahvalnost što su nam dali najbolje od sebe, a nisu morali.

Nažalost, neki nemaju ni spomen-ploču, bistu, ulicu, ne pominju se u udžbenicima. A i oni o kojima se zna, zna se nedovoljno.

Ovo izdanje nastoji da taj zaborav odagna, da kaže glasnu reč zahvalnosti i, koliko je moguće, ispravi tu nepravdu. Jer, znamo, nije umro onaj koji živi u sećanjima, mislima.

Njihova imena i dela može da izbriše samo zaborav! Pred vama je tekst da ih otrgne od zaborava!

SUTRA: Car Ivan Vasiljevič Grozni

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije