FELJTON - KARIJEVA KOŠARKAŠKA FILOZOFIJA: Trenerov osnovni posao je da uči igrače da igraju zajedno, to je najveći izazov

U PROFESIONALNOM sportu cilj je postići uspeh, tačnije - pobediti. Ali, ako ulaziš u utakmicu da po svaku cenu moraš da pobediš, stavljaš veliki pritisak na igrače i oni vrlo često ne mogu da igraju na nivou svog potencijala. Ako ulaziš sa strahom od poraza, pokušavaš da ne izgubiš, ni tada ne daješ svoj maksimum.

Kari Pešić sa sinom Markom / Foto Iz privatne arhive Svetislava Pešića

Najbolji pristup, da bi dao svoj maksimum, jeste da svojim odnosom i igrom utičeš da se realizuje taktički plan utakmice. Ovde svaki igrač ima svoje zadatke, i nema vremena da se opterećuje i razmišlja o tome šta će biti na kraju utakmice i nema strah od poraza.

Igrači treba da znaju da ne mogu da potvrde svoj potencijal i kvalitet bez maksimalnog truda, odnosno zalaganja, dok je za trenera važno da objektivno vrednuje pobede i poraze. Ali, s obzirom na to da je sezona veoma duga, sa velikim brojem utakmica, treneri treba da imaju fokus na to kako ekipa i pojedinci treniraju i kako izvršavaju individualne i timske zadatke, pre nego što se fokusiraju na krajnji rezultat.

Posle uspeha, odnosno pobede, tražim od svih u trenerskom i medicinskom stafu, a pre svega od igrača, da ostanemo mirni. Kada izgubimo, bože moj, dešava se! Moramo odmah da se fokusiramo na analizu i na sledeću utakmicu. Skoro nikada, ili veoma retko, dešavalo mi se da moja ekipa izgubi dve ili tri utakmice uzastopno. Želimo odmah da izgubljene bodove vratimo u sledećoj utakmici.

Tri stvari moraju uvek da budu prisutne:

1. Učiti iz poraza i izvući pouke,

2. Ne izgubiti poverenje u sopstveni način igre i zadržati optimizam, i

3. Ne postoji prečica koja vodi do uspeha.

Ako radiš na pronalaženju lakšeg puta do uspeha, ne radiš do- voljno na fundamentima igre svoga tima.

Možda ćeš se u nekim utakmicama "izvući" i ostvariti pobedu, ali treba znati da ne postoji zamena za osnove - fundamente. Ima trenera koji za vreme utakmice koriste taktička rešenja koja nisu nikada koristili ili trenirali na treningu. Ako previše vremena provedeš u UČENjU TRIKOVA, a ne radiš na osnovama individualne i timske taktike, možda tvoji igrači nikada neće naučiti da igraju košarku.

TIMSKI CILjEVI

TRENIRAO sam i vodio programe nacionalnih selekcija, u većini programi koji su zahtevali vrhunske sportske rezultate i trofeje, ali i timove gde su projekti bili na samom početku stvaranja i klubova i njihovih timova. Trenirao sam sve uzraste od kadetskih, juniorskih i seniorskih timova. U svim tim programima morao sam da određujem ciljeve koji su odgovarali tim sredinama. Svuda su se morali određivati čisti i jasni individualni i timski zahtevi. Oni su mogli da budu ostvarivi pre svega ako je vladalo obostrano poverenje, a alat za to je vladati komunikacijom sa svim učesnicima u košarkaškom programu, pre svega sa igračima.

Trudio sam se da budem realan i da razumem da se ne može dobiti svaka utakmica i da se svaka sezona ne mora završiti trofejom. Ali ja sam trener koji od svakog igrača očekuje posvećenost, prvo na treningu. Moje ekipe, koje su osvajale šampionske titule i medalje, uvek su se odlikovale ogromnim požrtvovanjem i entuzijazmom. Tamo gde toga nije bilo, nije bilo ni uspeha.

Godine iskustva su me naučile da kada se ustanove prioriteti i ciljevi, kada igrači znaju u kom pravcu idu, lakše je uspostaviti timske ciljeve i oni se nikada ne menjaju.

IGRATI PAMETNO I RACIONALNO

PRVO, igrači u potpunosti moraju da razumeju svoje uloge u timu, a trenerski posao je pronaći "najugodnije radno mesto za igrača", tj. odrediti mu poziciju u igri gde se on najbolje oseća. Moraju da se prepoznaju jake strane svakog igrača, kao i slabosti. To će vam pomoći da definišete njihove uloge. Igrača treba uveriti da "nije loš ako ne postigne koš" i pokazati mu i uveriti ga da postoje druge opcije koje ga mogu učiniti srećnim. Imao sam i obrnute slučajeve...

Na pripremama za Evropsko prvenstvo i Svetski šampionat sa reprezentacijom Jugoslavije, 2001. i 2002. godine, imao sam dva veoma talentovana igrača i oba su želela da igraju na poziciji plejmejkera (Igor Rakočević i Marko Jarić). Odlučio sam se za Jarića, a Rakočevića postavio na "poziciju 2". On nije bio srećan zbog te moje odluke, tražio je razgovor da bi pokušao da me uveri da i on može da igra na "poziciji 1". Pitao sam ga da li to znači da ne voli da postiže poene (inače, uvek sam znao da je rođeni strelac). Odgovorio je: "O, da, naravno da volim da postižem koševe!". "Pa zato te i postavljam na tvoje radno mesto!", rekao sam mu. Poznato je da je kasnije Rakočević i u NBA i u Evropi igrao na "poziciji 2" i postao najbolji strelac nekoliko godina uzastopno u španskoj ACB ligi i Evroligi.

Ako se igrači više fokusiraju na svoje jače strane, sigurno je da će dati najveći doprinos ekipi. Koliko slobode kao trener dajete igračima u igri, zavisiće od toga kako generalno gledate na košarku, ali i od vaše prirode. Timovi sa manje talenta i iskustva funkcionišu bolje sa više organizacije i kontrole. Racionalnost u igri se podiže kada se do detalja definišu uloge svih pet igrača unutar timskog napada i odbrane.

Uspeh ne leži u tome da radim samo ono što volim, već u tome da volim to što radim.

IGRATI ZA TIM

IGRAČI treba da znaju koliko brinem o timu i o svakom igraču pojedinačno. Tim je na prvom mestu. Kažem igračima: "Trudi se da pomogneš svom saigraču i na treningu i na utakmici, a ukoliko to ne možeš - nemoj da analiziraš šta on dobro radi, a šta ne. To je zadatak trenera!".

Kada igrači počnu da krive jedan drugoga, tada nastaju problemi, i za trenera i za ekipu. Jedan igrač ne pravi ekipu, ali jedan može da rasturi ekipu. Ekipa sa dobrom "hemijom" ne samo da će igrati zajedno, već će to bolje izgledati i sa aspekta rezultata i biće u stanju da podnese i loše momente tokom sezone. Trener Ponekad treba da bude i "dosadan" i iskoristi svaku mogućnost da podseti igrače na značaj posvećenosti i požrtvovanja za timski rad. Trenerov posao je da uči igrače da igraju zajedno. To je najveći izazov u trenerovom poslu, i sa taktičkog i sa psihološkog aspekta. "Ja tebi - ti meni. Ti i ja zajedno!!!"

IGRATI SNAŽNO I ČVRSTO

SAMO uz ulaganje maksimalnog truda može se utvrditi potencijal svakog igrača. Preduslov za to je dobra fizička kondicija, disciplina i intenzitet rada na svakom treningu. Obezbediti kompetitivnost - takmičenje i staviti sve fizičke potencijale u funkciju donošenja odluka u igri. Trener može puno da učini i poboljša takmičarski duh svakog igrača, a na prvom mestu je stvaranje radnih navika i zdrave konkurencije u timu. Zatim da pokazuje požrtvovanje, borbenost i entuzijazam, što je odlika šampionskih ekipa.

SUTRA: NAJBOLjI SE NIKAD NE UMORE OD UČENjA

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - ŽIVOT TRENERA NIJE BAJKA: Ovaj posao treba raditi dok ima smisla i završiti ga na vreme

04. 01. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - UVEK U SLUŽBI SRPSKE KOŠARKE: U Beogradu je Karijev najlepši deo dana bio u dvorani

03. 01. 2022. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - KARI NE ŽIVI OD MEČA DO MEČA: Uslovi u Zvezdi su bili na nivou najvećih klubova u Evropi

31. 12. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - CRVENA ZVEZDA - MERILO USPEHA: Obe ponude zvučale su kao vapaj za njen spas

30. 12. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije