FELJTON - PULICEROVA NAGRADA ZA LAŽ: Gatman nije imao nikakvih dokaza za objavljene tekstove

Слободан Рељић

19. 03. 2022. u 18:00

ROJ Gatman ponovo dolazi u nekadašnju Jugoslaviju, gde je već bio akreditovan za britansku agenciju Rojters, ranih sedamdesetih.

ФЕЉТОН - ПУЛИЦЕРОВА НАГРАДА ЗА ЛАЖ: Гатман није имао никаквих доказа за објављене текстове

Lorens Iglberger

Sada stiže kao specijalni izveštač njujorškog tabloida "Njuzdej", koji je 1940. osnovala Ališa Paterson uz podršku supruga Harija Gugenhajma. Za slučaj o kome govorimo može biti zanimljivo da je upravo iz familije Ališinog oca budući suprug Čehinje Jane Korbel, a koja je bila svetski poznata kao prva žena državni sekretar SAD - Medlin Olbrajt.

"Srpski osvajači drže dva koncentraciona logora u kojima je likvidirano ili umrlo od gladi više od 1.000 civila, dok će više hiljada ostati tu sve dok ne umru... 1.350 ljudi je pobijeno i mučeno u okolini Brčkog od 15. maja do sredine juna." ("Njuzdej", 2. avgust 1992)

Gatmanovo senzacionalno otkriće je bilo puno nedvosmislenih tvrdnji, iako on nije izveštavao "sa lica mesta", kako bi se moglo zaključiti iz naslova njegove bombastične knjige "Svedok genocida" (A Witness to Genocide) koja se uskoro (1993) pojavila.

U KNjIZI "Smrt Jugoslavije" Lore Silber i Alana Litla, po kojoj je snimljena istoimena Bi-Bi-Sijeva TV serija ostao je trag da je 9. jula novinara Roja Gatmana iz "Njuzdeja" pozvao jedan muslimanski lider koga je sreo u Banjaluci prethodne godine. "Molim, nastoj da dođeš ovde", preklinjao je čovek. "Dosta je ubistava. Oni sprovode muslimane kroz Banjaluku u kolima za stoku. Prošle noći bilo je dvadeset i pet vagona za stoku prepunjenih ženama, starcima i decom. Bili su tako preplašeni. Njihove ruke mogle su se videti kroz otvore. Nama nije bilo dozvoljeno da priđemo bliže. Možeš li zamisliti to? Kao kad su Jevreji slati u Aušvic. U ime humanosti, molim dođi."

Bi-Bi-Si mistifikacija izvora je razumljiva jer je istina malo kompromitantna.

Istraživanje Žaka Merlinoa identifikuje "pravog čoveka". U Banjaluci su mu 7. marta 1993. dali na uvid "debeli koverat s dokumentima" o britanskom plaćeniku: "Lofthaus je uhapšen prošlog novembra, u jednoj bici na Majevici, kod Brčkog. Bio je ranjen u pluća i noge... Na saslušanju nam je rekao da je komunicirao s Gatmanom u Zagrebu putem satelitskog telefona s Majevice ili telefonom iz hotela u Tuzli. Gatmanovo tajno ime je bilo 21S. Merlinovo čitanje Lofthausovih beleški sažeto je u konstataciji da se radi o strancu u sukobu koji je bio "svojevoljno opredeljen da u njemu učestvuje, i dakle do srži zagrižen, slao informacije štampi uopšte, a prvenstveno Roju Gatmanu. To bi bilo od drugorazrednog značaja da nije iz tog potekla priča o koncentracionim logorima, o logorima smrti. Koja postaje jeziva kad se sagleda njen odjek u štampi."

KASNIJE otkriveni detalji potvrđuju da Roj Gatman svakako nije bio usamljeni hrabri reporter za šta je dobio i Pulicerovu nagradu. Naprotiv. Prema svedočenju šefa odseka za Jugoslaviju u Državnom sekretarijatu, Džordža Kenija, on je kontaktirao s američkim Generalnim konzulatom u Zagrebu, a i državni sekretar Lorens Iglberger je bio obavešten o njegovom radu. Gatmanov napor prati i pomoćnik sekretara za evropska pitanja Tom Nilas, a i portparol Stejt departmenta Margaret Tatvajler, osoba od poverenja višeg savetnika i šefa kabineta Bele kuće Džejmsa Bejkera, inače prethodnog državnog sekretara. Posle je otkrivena i tajna "debele fascikle" koju je Keni dao Ričardu Baučeru, pomoćniku Margaret Tatvajler: tu se lepo vidi da "Gatmanova priča ništa ne potvrđuje".

To, naravno, neće sprečiti "Njujork tajms" da Gatmanovoj priči doda oblog ozbiljnosti: "Srpski zločini predstavljaju paralelu sa nacističkom Nemačkom." ("Njujork tajms", 4. avgust 1992) Overena na "liberalnom dvoru", priča je krenula kao grudva snega. "Scene koje prizivaju sećanja na logore smrti u Drugom svetskom ratu: izgladneli zatvorenici, barake i bodljikava žica."("Ju-Es-Ej tudej", 7. avgust 1992)

DžEJMS Harf i Ruder Finn su imali džokera za preokret: "To smo i izveli, i to majstorski, između 2. i 5. avgusta 1992. kad je 'Njujork njuzdej' objavio aferu o logorima. Stvar smo uhvatili u letu i odmah skolili tri važne jevrejske organizacije: B'nai B'rit - ligu protiv klevete, Američki jevrejski komitet i Američki jevrejski kongres. Predložili smo im da objave prilog u 'Njujork tajmsu' i da organizuju protestni skup pred zgradom Ujedinjenih nacija. Blef je sjajno uspeo i jevrejske organizacije ušle su u igru na strani Bosanaca. Namah smo time uspeli u javnom mnjenju da izjednačimo Srbe s nacistima."

Novinar podseća Harfa da nisu imali nikakav dokaz, samo tekstove u "Njuzdeju". Čak je i to bilo poluuverljivo. Jeste prvi tekst 2. avgusta "Logori smrti u Bosni" najavljen na naslovnoj strani pod zaglavljem "Ekskluzivno", ali već sutradan Gatman nastavlja reportažu na 6. strani, a u utorak 4. avgusta priča je preseljena na 79. stranu. U antrfileu se tvrdi da američka vlada "ima dokaze o postojanju zarobljeničkih logora", ali "nije u stanju da potvrdi postojanje dva logora o kojima piše 'Njuzdej'". Generalni sekretar OUN Butros Butros-Gali, koji ima ljudstvo na terenu, kaže: "Reći ću vam otvoreno, nastojim da dobijem informacije, ali zasada ih nemam."

TO NIJE zbunilo Džejmsa Harfa: "Naš posao nije da proveravamo informacije... Naše je, kao što sam vam rekao, da ubrzamo protok za nas povoljnih informacija ciljajući u brižljivo odabranu metu. To smo i učinili. Mi nismo tvrdili da postoje logori smrti u Bosni, mi smo samo objavili da to tvrdi 'Njuzdej'.

- Ali to je ogromna odgovornost. Da li ste svesni kolika je to odgovornost?

- Mi smo profesionalci. Trebalo je obaviti jedan posao i mi smo ga obavili. Nismo plaćeni da držimo pridike. A čak i da se povede rasprava o moralu, naša je savest mirna. Jer ako želite da dokažete da su Srbi jadne žrtve, samo izvolite, bićete prilično usamljeni u tom poduhvatu."

Merlino je opisao Harfa: "Očekivao sam da ću naići na surevnjivog sagovornika koji će se potruditi da raznim prividima prikrije svoju delatnost i da pritom pre svega svoju ulogu umanji. Prevario sam se. Prostodušnost Džejmsa Harfa bila je poražavajuća."

Kad Merlino u intervjuu suočava Harfa "da nema nikakvog dokaza da je tvrđenje u listu 'Njuzdej' istinito", dobija odgovor da oni "nisu ni tvrdili da postoje logori smrti u Bosni, mi smo samo objavili da to tvrdi list 'Njuzdej'". A to je u "zemljama stare demokratije" i "slobodnom svetu" dovoljno da mogu da krenu lešinari s kamerama.

GAĐALI SU JEVREJSKU PUBLIKU

O RAZGOVORU sa Džejmsom Harfom Žak Merlino piše: "Ćaskamo. Prvo o visini njegovog budžeta. Kad mi je rekao kako je primao samo nekoliko hiljada dolara mesečno, nisam mu verovao. A pojedinosti koje mi je potom bez oklevanja izneo samo su učvrstile moje uverenje." Dok je Ruder Finn određivao Amerikancima ko su "loši", a ko "dobri" momci na osnovu lažnih činjenica, nije ih mučila neizvesnost. "Znali smo da će se igrati na tom terenu. I pobedili smo, jer smo gađali u pravu metu, jevrejsku publiku (targeting jewish audience). Odmah je nastupila osetna promena jezičkog registra u štampi uz upotrebu izraza s veoma jakim emotivnim nabojem, kao što su etničko čišćenje, koncentracioni logori itd., što je sve prizivalo u svest poređenje s nacističkom Nemačkom, gasnim komorama i Aušvicom. Emotivni naboj je bio toliko snažan da se niko više nije usuđivao da se usprotivi da ne bi bio optužen za revizionizam. Pogodili smo pravo u metu."

SUTRA: Početak priče i "novom nacizmu"

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

HAOS: Srpski sportista prebio dvojicu Hrvata - svoje saigrače!