FELJTON - SUKOB DIPLOMATA I VOJNIKA: Troškove izdržavanja vojske snosila je jugoslovenska vlada

OBAVEŠTENjE da se vojni obveznici iz Turske hitno upute u Jerusalim stiglo je 15. juna. Na osnovu poziva javilo se 45 ljudi, njih 113 nije htelo da se odazove pozivu. Od 45 onih koji su se odazvali, u sastav vojske pristalo je da uđe 14 obveznika. Nezadovoljstvo prouzrokovano time što su u vojsku bili pozivani samo neoženjeni muškarci, što hranioci nisu mogli dobiti garancije za porodice koje izdržavaju, ali i političkim stanjem u Jugoslaviji i stvaranjem NDH doprinelo je ovakvom ishodu mobilizacije u Turskoj. Odobrenje za dozvolu regrutovanja na svojoj teritoriji egipatska vlada dala je 22. maja.

Naši hidroavioni na Bliskom istoku / Foto iz knjige "Jugoslovenska vojska van otadžbine"

Jugoslovenska vlada i kralj napustili su područje Srednjeg i Bliskog istoka i otišli u London, gde su prispeli 21. juna 1941. godine. Rad na prikupljanju dobrovoljaca i organizaciji vojne sile nastavio je đeneral Bogoljub Ilić koji je ostao u Kairu. Ostavši bez nadzornog faktora, onog koji je vršio koordinaciju među njima, vojni i civilni element jugoslovenske emigrantske strukture našli su se u situaciji gde su morali neposredno sarađivati, pri čemu je došlo do trenja koje je rasplamsalo ionako tinjajući animozitet između diplomata i vojnika. Prvi otvoreni sukob izrodio se u odnosima đenerala Ilića i jugoslovenskog poslanika u Kairu, Miloja Smiljanića. Naime, po dolasku u Kairo iz Jerusalima, ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva smestio se u jednu kancelariju jugoslovenskog poslanstva.

UBRZO je nastupila promena u držanju poslanika, koji je ministru vojnom sugerisao da treba da obezbedi sopstveni radni prostor, jer u poslanstvu nema dovoljno mesta. Prisećajući se ovog incidenta đeneral Ilić zapisao je: „Sudeći po ovome izmenjenom držanju g. Smiljanića, jasno se videlo da je on već tada prišao organizaciji koja je imala za cilj rušenje vojske i đenerala Simovića.“ U redovima koji prethode i slede citiranom stavu prisutan je neskriveni antagonizam prema diplomatskim činovnicima, tako da navedenom razlogu za ministrovo iseljenje iz poslanstva ne treba poklanjati bezuslovno poverenje. Ministar vojni napustio je poslanstvo i počeo da traži posebnu zgradu za ministarstvo vojno i Komandu. Zgrada je zakupljena 25. juna, a useljenje izvršeno 15. jula.

Do tada se u prestonici Velike Britanije u okviru engleskih ministarstava raspravljalo o budućnosti jugoslovenske oružane sile. Naslanjajući se na obećanje britanskog premijera Vinstona Čerčila jugoslovenskom poslaniku u Londonu, Subotiću, izrečeno 26. maja, da će Jugoslaviji Britanija pomoći da opremi svoje samostalne vojne jedinice, službe ministarstava vazduhoplovstva i rata, Forin ofisa, ministarstava za dominione i ministarstva finansija organizovale su zajednički sastanak 3. juna 1941. na kome je razmotren jugoslovenski vojni problem. Zaključak je bio da se iz sastava zarobljenih Slovenaca u Africi formira jedinica od oko 5.000 ljudi. Samo u slučaju da na Bliskom istoku ne bude dovoljno potencijalnih regruta iz ovog izvora, predviđalo se otvaranje mobilizacionih centara u SAD i Kanadi.

U SKLADU sa tim, ukazano je na potrebu da jugoslovenska vlada, u tom slučaju, sama ima da snosi troškove izdržavanje svoje vojske u Americi. Na jugoslovensko-britanskom sastanku održanom povodom organizovanja jugoslovenske oružane sile u britanskom carstvu 30. VI 1941. jugoslovenska strana je izrazila svoja očekivanja da isprva treba pokušati sa stvaranjem jednog bataljona na Srednjem istoku, a kad se ovaj formira, onda oformiti još četiri bataljona tj. puk. Bataljon je trebalo da bude mehanizovan, što je iziskivalo dosta sredstava. Vodeći računa o stanju britanske ratne industrije u datom momentu, jugoslovenski predstavnici izjavili su da će se za početak zadovoljiti sa 20 automobila, 30 motocikala i nužnim stručnim osobljem za obuku na tim vozilima.

Zaključak što se tiče suvozemnih trupa bio je da se formira jedan bataljon kraljeve garde i da isti bude motorizovan. Mesto pogodno za obuku tražilo se van Egipta, kako regrutovani Slovenci iz Italije ne bi otkrili svoje učešće u jugoslovenskoj vojsci, što bi moglo da se odrazi negativno na njihove porodice izazivajući represalije dojučerašnjih pretpostavljenih.

REORGANIZACIJA vazduhoplovstva projektovana je u obimu jedne hidroavionske eskadrile (8 aviona i 14 letača), jedne lovačke eskadrile (8 pilota lovaca), jedne bombarderske eskadrile (30 letača, od kojih će 22 iz SSSR-a ostati na Srednjem istoku). Ostatak vazuhoplovaca (131) određen je za odlazak u Kanadu u cilju moralnog okrepljenja i uklanjanja sa prostora Transjordanije gde su bili izloženi velikim vrućinama.

Materijal za snabdevanje projektovanih eskadrila trebalo je da obezbedi engleska strana. Pitanje mornarice ostavljeno je za naknadno rešavanje pošto konferenciji nije prisustvovao predstavnik engleske mornarice, zaključeno je samo da se višak ljudstva sa podmornice i dve torpiljerke uputi na staž kod engleske flote na Srednjem istoku. Đeneral Bogoljub Ilić javio je 17. jula šifrovanim telegramom iz Kaira predsedniku vlade u London, da je za smeštaj garde najpodesnija Palestina. Logor za trupe još uvek nije bio dobijen. Slovenačkih dobrovoljaca, ne računajući Abisiniju, prijavilo se 230. Komisije su još radile u Sudanu i Abisiniji.

ŠIFROVANIM telegramom iz Kaira upućenim predsedniku vlade u London 21. jula 1941. ministar vojni je, uz ostale zahteve, detaljno naveo brojno stanje ljudstva. Vojska je sadržala 38 oficira, 16 podoficira i 26 kaplara i redova. Mornarica, ne računajući pomorsko vazduhoplovstvo imala je 15 marinskih oficira, 1 mašinskog oficira, 1 inženjerijsko-građevinskog oficira i 1 sanitetskog oficira. Podoficira 67, kaplara i redova 9. Vazduhoplovstvo vojske brojalo je 100 oficira, 100 podoficira, 37 kaplara i redova. Od navedenih bilo je 120 pilota, 12 izviđača, radio-telegrafista 5, mehaničara-strelaca 31, mehaničara 31, lekara 3, inženjera 2, ostalih 36. Pomorsko vazduhoplovstvo brojalo je 15 marinskih oficira, 2 stručna oficira, 14 podoficira, kaplara i redova 8.

Od navedenih bilo je 12 pilota, izviđača 8, radio-telegrafista 3, mehaničara-strelaca 3, mehaničara 5, ostalih 2. S obzirom na ljudstvo kojim se raspolagalo i ljudstvo u izgledu, ministar vojni instruisao je đenerala Simovića da traži jednu podmornicu i jedan razarač, napomenuvši da ljudstvo ratne mornarice ne treba da vežba rukovanje protivavionskim topovima na trgovačkim brodovima, na kojima treba koristiti posade trgovačkih brodova, koje će se vežbati prema prilikama. Brojno stanje vojske u egzilu iznosilo je ukupno 450 pripadnika.

PROBLEMI OKO SMEŠTAJA TRUPA

IZ TURSKE, Palestine i Egipta prijavilo se oko 200 dobrovoljaca, čime je formiranje prvog bataljona bilo obezbeđeno. Đeneral Ilić je naznačio potrebu za hitnim dobijanjem lovačkih aviona i bombardera, jer do tada nije dobijen nijedan. Izrazio je i potrebu da se vojska snabde tenkovima. Formiranje prvog bataljona kraljeve garde obezbeđeno je, ali još uvek samo na papiru. Realizacija u praksi ostvariće se nešto docnije. Problemi oko smeštaja trupa ostali su vitalni i kasnije, budući da se tražilo najoptimalnije rešenje za stacioniranje ljudstva sa potpuno drugačijeg podneblja, nenaviknutog na temperaturnu razliku u novoj sredini.

SUTRA: REKONSTRUKCIJA VLADE U LONDONU

Preporučujemo

Feljton

0 3

FELjTON - FORMIRANjE GARDIJSKOG BATALjONA: Profesori srpske Temišvarske gimnazije pridružili se jedinicama vojske u Palestini

25. 05. 2022. u 18:00

Feljton

0 9

FELjTON - TRAUME ZBOG VOJNOG PORAZA: Britanci su u Egiptu konfiskovali sve jugoslovenske avione

24. 05. 2022. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - POSEBAN STATUS ZA ZAVERENIKE: Prilikom preletanja Grčke pogođen je avion u kome se nalazila poprilična količina državnog zlata

23. 05. 2022. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - POSLOVIČNA NADMENOST ENGLEZA: Vlada nije imala podatke o trupama koje se nisu predale

22. 05. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije