FELJTON - BOŽANSKI SPOJ VEŠTINE BRZINE, SNAGE I PAMETI: Na nekoliko zvaničnih utakmica, sa posebnom radošću, nastupao je kao golman

REKLI smo već da je Pele bio savršen fudbaler a ta njegova savršenost se posebno ogleda u činjenici da je mogao da igra na bilo kome mestu u timu. Ali bukvalno: bilo kome!

Pele proslavlja titulu na Svetskom prvenstvu 1970. u Meksiku, Foto AP/ Tanjug

Navodili smo već da je  bio izuzetne fizičke građe: najsličniji sprinterima na 100 i 200 metara. Postoji jedan filmski zapis o njegovim kondicionim pripremama za SP u SAD 1970. godine. Fascinantno je koje je on naporne vežbe izvodio-od raznih pregiba i ,,trbušnjaka“ iz položaja koje smo gledali u filmovima o Rokiju Balboi, do maratonskog trčanja po peščanim plažama Kopakabane: elegantno i meko kao gazela. Upravo zbog tog božanskog spoja snage i veštine u sebi on je mogao da zauzme bilo koje mesto u timu. Idemo redom.

Postoje fudbaleri, vrlo retki ali i najcenjeniji, koji inače igraju na dva mesta u ekipi: to su oni koji su, istovremeno, i golgeteri i dodavači lopte drugim strelcima. Oni su i najcenjeniji i najveći igrači u istoriji fudbalskoj: Di Stefano, Maradona, Mesi, Pele i Krojf je tih pet izuzetnih, najvećih  ,,plejgolgetera“, da ih tako nazovemo. Uz njih idu još Ronaldinjo, Zidan i Platini. Pele je jednako uspešno i davao  golove i dodavao loptu drugome da taj dadne gol. Zadnji pas nakon kojeg drugi postiže gol, ili asistencija kako se to sada zove, je veliko majstorstvo. Jer, fudbalska struka smatra da se u fudbalu sve može, i bez izraženog talenta, vežbanjem naučiti, sem dve stvari koje se mogu samo malo korigovati i unaprediti a to su: kvalitetan zadnji pas i urođena brzina igrača. Kod Pelea se, naravno, nije imalo šta ni dodavati ni oduzimati. Imao je savršen prijem lopte, koja mu se lepila za nogu, imao ,,fudbalske oči“ na sve četiri strane glave,  delio je i najduže pasove obema nogama, davao golove iz najrazličitijih pozicija.

SLEDEĆE mesto u timu na kome je Pele mogao da igra...a u igri se, naravno, često na njemu i nalazio, je pozicija krlilnog beka, kako sada struka zove igrače koji igraju uz obe linije i koji su istovremeno i bekovi i krila. U modernom fudbalu danas takvih igrača ima najmanje, najteže ih je selektirati i izuzetno su cenjeni. Takav igrač mora da ima u svom karakteru stopljene nekolike osobine : da meko prima i brzo umiri obično dugu loptu koja mu dolazi, da je izuzetno uporan, čak  do agresivnosti, da je izuzetno brz i izdržljiv, da odmah napadne dolazećeg protivničkog igrača ili predribla ili pretrči na drugoj strani  protivnikovog beka...i na kraju da zna poslati svome napadaču tačan i upotrebljiv centaršut ili niski pas. Od krilnih bvekova se jedino ne traži da moraju dati gol. Pele nikakve probleme ne bi imao ni na tom mestu...on bi verovatno sjajnom tehnikom lako  rešavao mnoge ,,rovovske“situacije uz autliniju.

Mesto u fudbalskom timu na kome bi danas Pele bio prava atrakcija je pozicija niskog štopera. Istorija fudbala je pokazala da je bolje imati par štopera u kome je jedan visokog a drugi nižeg rasta, nego da su oba izrazito visoki., jer štoperi ne brane svoj gol samo skokovima nego i niskim startovima, te čitanjem i presecanjem protivničke napadačke kombinatorike. Niski štoper obavezno još mora imati izuzetan skok glavom i brzinu iz prvog koraka ...i kao takav on je slika i prilika dva najbolja takva igrača na toj poziciji koje je fudbalski svet ikada video: Pujola i Kanavara. Pele bi bio taj treći koji bi im se pridružio...da ga je nekim sticajem okolnosti fudbalska sudbina primorala da igra na tom mestu. Jer, imao je sve vrhunske osobine i za tu ulogu. Izvanredan skok, i to brzi skok, kao mungos...da se podigne na loptu pre igrača koga čuva... imao je i višak pameti za čitanje i presecanje protivnikovog kombinovanja, savršenu tehniku za umirivanje lopte u gužvi, osećaj za pravovremeno iznošenje lopte iz svog prostora, potezanje brzog kontranapada kroz nebranjeni deo protivnikovog polja, (treneri to šifrovano zovu: osećaj za  prazninu terena). Pele bi verovatno, kao što su to često činili Pujol i Kanavaro, i kao štoper iz prekida davao golove glavom, kao što je to mnogo puta učinio i kao napadač.

NIKADA nije Pele, kao što znamo, menjao mesto u timu, uvek je bio ona božanska desetka po kojoj ga zna celi svet. A igrao je, jer ga je igra nosila, za desetku na svakom delu terena na kome smo ga u ovom tekstu ,,pretpostavkama postavljali“ kao mogućeg aktera. Ipak, na jednoj timskoj poziciji Pele je nastupio više puta, bez desetke na leđima:  bio je, naime, i golman i to na zvaničnim utakmicama.

Treba napomenuti da su u Peleovo doba, pa i neko vreme posle njega, fudbalska pravila bila vrlo stroga i mogao se, pored ostalog, menjati samo jedan povređeni ili umorni igrač. Kada bi se desilo da se i golman povredi, ili ga sudija  zbog nečeg isključi, a prethodno je u tom timu izmena već izvršena, morao je neko od igrača iz polja da stane na gol. U Peleovom timu on je prvi trčao da stane na gol. I to sa velikom radošću. Svedoci tvrde da je branio  vrlo solidno, bacao se atraktivno, zahvaljujući izuzetnom odrazu i osećaju za igru lako hvatao i visoke lopte, nogama iznosio loptu iz svog prostora duboko u polje, znao dugim pasom iz peterca pronaći slobodnog napadača na protivnikovom delu terena itd.

KOLIKO je Pele bio jedinstven i samorodan igrač svedoče i ovi detalji iz njegove fudbalske mladosti. Kada je počinjao profesionalnu karijeru u Santosu sredinom pedesetih godina treneri su imali sledeći problem s njim: odmah su mu zabrannili  da koristi finte i trikove koje je naučio, kao i mnogi Brazilci, igrajući njihov žonglerski mali fudbal zvani ,,žoga bonita“. Pelea su Santosovi treneri prisiljavali da manje dribla, da kraće drži loptu u nogama, da je se brže oslobađa...i on je to nekako u početku i podnosio. Ali, kad je video da teško daje gol i ulazi u šansu, počeo je da koristi dobro mu znane žoga-trikove u svojim akcijama.

Treneri su besneli, ali kada su videli da daje golove digli su ruke od brušenja već izbrušenog dijamanta i proglasili Pelea, nakon njegove zvezdane eksplozije u dresu ,,selesaoa“ na SP 1958. u Švedskoj i proglasili ga igračem koji je prvi povezao žogu bonito  i savremeni takmičarski fudbal u svoju jedinstvenu magiju. On je prvi brazilski, a to znači i svetski igrač, koji je milovao loptu svakim delom tela, jer mu je bilo svejedno na koji  deo njegove figure ona pada, on je prvi fudbaler koji je igrao, a naročito driblao, sa osmehom na licu...i verovatno igrač koji je usrećio najviše ljudi u celoj fudbalskoj istoriji.

KRUNA SE NE POMERA 

PELE samo  na jednom delu fudbalskog terena nije nikad pojavio: nije bio trener. Iako se znatan broj velikih fudbalera okušao i u toj ulozi, Pele kao da nije ni pomišljao tako nešto. U naravi mnogih velikih igrača nema velike želje da uče druge loptanju: veliki su iživljeni i realizovani u igračkom poslu, važnijem od trenerskog, i verovatno podsvesno osećaju da bi im trenerska muka bila samo nepotrebni teret. Pele je i fudbalski i fizički bio čovek sazdan od raznih vrsta instikta. Osećao je da bi mu trenerski neuspeh  zatamnio deo ukupne karijere. Uostalom, kralj može biti samo kralj, krunu na glavi ne treba pomerati ni levo ni desno: neka je kako stoji!

SUTRA: KRALj JE ODLUČIO - OD  FUDBALA SE OPRAŠTA PROTIV JUGOSLAVIJE

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - IGRAČ BEZ IJEDNE MANE I NEPREDVIDLjIVOG POTEZA: Svojim prisustvom na terena stvarao je utisak da njegov tim ima igrača više

23. 01. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - FUDBALER POSTAJE POZNATIJI OD ISUSA: Pele je bio i ostao jedini čovek za čije ime, u bilo kom delu sveta, su gotovo sve znali

22. 01. 2023. u 18:00

Fudbal

0 1

KAKO JE PELE POMAGAO STEPIJU DA NAĐE SNIMAK OPROŠTAJNE UTAKMICE: "Prišao mi je kao da se znamo sto godina i pozdravio me" (VIDEO)

18. 01. 2023. u 20:27

Feljton

1 9

MITROPOLIJA NEZAMISLIVA BEZ PEĆKE PATRIJARŠIJE: Niko ne može i nema pravo da deli Srpsku pravoslavnu crkvu

21. 01. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije