FELJTON - VLADIKA ULUDO OPTUŽUJE ŠĆEPANA KAO VARALICU: Šćepan je pretio da će mitropolitu Savi živom odrati kožu i napuniti je slamom

Др Јанко Ницовић

24. 12. 2023. u 18:00

UVIĐAJUĆI nepopularnost svog sestrića, a i svoj ne baš veliki uticaj, vladika Sava je pokušao da Arsenija uputi u Rusiju da se tamo predstavi kao novi vladika Crne Gore.

ФЕЉТОН - ВЛАДИКА УЛУДО ОПТУЖУЈЕ  ШЋЕПАНА КАО ВАРАЛИЦУ: Шћепан је претио да ће митрополиту Сави живом одрати кожу и напунити је сламом

Cetinjski manastir u vreme Šćepana Malog, Foto "Vikipedija"

U tom cilju, bila je organizovana delegacija od tri ugledna glavara i sveštenika Teodosija Mrkojevića koji su trebali ići u Rusiju, ali do tog putovanja nije došlo. Kada je vladici Savi i ovaj plan propao, on se obratio za podršku Šćepanu Malom čiji je uticaj u Crnoj Gori bio veliki. Vladika je posetio Šćepana, a on je napisao pismo Crnogorcima da vladiku Arsenija priznaju za koadjutora. Tako je iguman Arsenije Plamenac, uz podršku Šćepana Malog, postao vladika crnogorski. Ovaj događaj je približio vladiku Savu i Šćepana, a što je još važnije brđanska plemena Crnoj Gori, jer je porodica Plamenac bila poštovana u Brdima.

Približavanje mitropolita i Šćepana bilo je kratkog daha. Sava je, osetivši se ugroženim i strahujući za svoj položaj, zapretio Šćepanu da će sazvati Zbor na kome bi bio utvrđen njegov identitet. Međutim, kada se Šćepan posle žučne rasprave, zakleo na Jevanđelje da je ruski car, mitropolit se primirio. Već 3. februara 1768. godine on je obavestio providura da je Šćepan Mali “ista persona Petar III, imperator ruski". Istog dana stiglo mu je i pismo od Alekseja Obreskova u kojem je Šćepan označen kao varalica i lažov. Vladika je zato ponovo rešio da ga razotkrije. Umnožio je pismo ruskog poslanika i poslao ga u sve nahije, a onda sazvao Zbor na kojem je nameravao da prisili Šćepana da sam pročita Obreskovljevo pismo. Međutim, ceo pokušaj je propao, najpre, jer Šćepan nije ni došao na Zbor, a potom što se na njemu nije našao nijedan Šćepanov protivnik. Tako je propao pokušaj vladike Save da Šćepana razotkrije kao lažova i varalicu. Tada je vladika Sava optužen da je mletački agent koga providur potplaćuje da iznosi lažne optužbe na njegov račun i da pare koje dobija iz Rusije zadržava za sebe. Da bi pokazao kako se ne boji Zbora, zatražio je sazivanje novog u Stanjevićima.

IZGLEDALO je da će doći do krvoprolića, jer su pretnje upućivane sa obe strane, sinovci mitropolita Ivo Petrov i Niko Đurov da će ubiti Šćepana, a Šćepan da će mitropolitu Savi živom odrati kožu i napuniti je slamom. Na Zboru u Stanjevićima, Šćepan se pojavio tek pred veče sa grupom naoružanih ljudi, od kojih je deo ostavio kao stražu oko Stanjevića, deo uputio da opkole Cetinjski manastir, dok je treći deo smestio u Maine. Pokretna imovina Save oduzeta je i podeljena među Šćepanovim pristalicama, a crkvene dragocenosti su prenete u manastir Brčele u Crmnicu. Cela akcija izvedena je u roku od nekoliko dana (februar 1768). Vladika Sava, sa rođacima i pristalicama, našao se u kućnom pritvoru, a Šćepan je postao gospodar Crne Gore. Na ruku mu je išla i nevelika Savina popularnost u narodu, koji je znao da u vreme gladnih godina kupuje zemlju od siromašnih seljaka. Takođe, malo ko je poverovao pismu Obreskova, jer je uverenje da je Šćepan ruski car bilo već rašireno i prihvaćeno, a u zaostalom društvu bilo ga je veoma teško opovrgnuti. Da ne bi izgledao okrutan u očima svojih sunarodnika, Šćepan je vladiku Savu, posle nekoliko nedelja, pustio na slobodu, a aprila 1768. gododine  prešao je iz Maina na Cetinje.

U SVIM tim događajima Šćepan Mali je pokazao mnogo pameti i racionalnog ponašanja. Nije dopustio da se njegovo pitanje rešava na zboru, gde je uvek postojala mogućnost da se raspoloženje mase okrene protiv njega, nego je sukob rešio silom, uz pomoć jedne grupe ljudi odanih njemu. Uz to, on je već bio priznat za cara i spasioca, a nije imao nekog ozbiljnog i organizovanog neprijatelja. Osim toga, malo ljudi je verovalo u istinitost pisma ruskog poslanika. U narodu je, već, bilo prošireno uverenje da je on car, a da vladika Sava iz ličnih ambicija ustaje protiv njega. Sava je, kako je već rečeno, bio nepopularan u narodu, između ostalog, i zbog činjenice da je u doba gladnih godina i velikog siromaštva naroda kupovao zemlju od seljaka. Sve te okolnosti su pomogle Šćepanu da iz tog sukoba izađe kao pobednik.

U to vreme, Šćepanu Malom posebno je bilo stalo do prijateljstva sa patrijarhom Vasilijem Brkićem. Taj odbegli pećki patrijarh, čovek sumnjivih moralnih i političkih kvaliteta, avanturista kao i Šćepan Mali, imao je ambicije da postane crnogorski vladika. Istina, on se u sukobu Šćepana Malog i vladike Save držao po strani. Sredinom februara 1768. patrijarh Vasilije prelazi na Cetinje, gde je ostao nekoliko dana, a zatim otišao za Crmnicu. Iz Crmnice šalje jednu poslanicu Paštrovićima u kojoj od njih traži “da sude o djelima Šćepana Malog od vremena kad se pojavio i da utvrde da li su ona dobra ili ne".  Uskoro, patrijarh Vasilije se vratio u Maine i nastanio kod vladika Save, održavajući i dalje dobre odnose sa Šćepanom Malim, čiji je bio vatreni pristalica, i za koga je stalno isticao da je on pravi ruski car. Kao takvog, Mlečani su ga predstavili skadarskom paši.

ŠĆEPAN  je i dalje boravio u Mainama. Mnogobrojne delegacije iz Crne Gore i ostalih susednih krajeva neprekidno su dolazile da odaju počast svome caru. Krajem 1768. godine, Šćepan dolazi na Cetinje i tom prilikom saziva skup crnogorskih glavara. Izveštava ih o svom planu da putuje u Beč i naređuje im da, u njegovom odsustvu “među sobom pobožno čuvaju mir i slogu i da ne čine ni najmanje nasilje mletačkim podanicima, izuzev Paštrovića, i to iz osvete što su pogazili vjeru i ubili jednog Mainanjina. Koji god mletački podanik da dođe u Crnu Goru, izuzev Paštrovića, bilo i sa zlatom u rukama, šreba da je siguran kao u svojoj kući".  Takođe, naredio je da ne prave nikakvo nasilje Turcima “izuzev da se brane ako napadnu". U cilju učvršćivanja unutrašnjeg mira u Crnoj Gori, Šćepan je naredio da se izaberu sudije za svako pleme “da riješavaju građanske i kriminalne sporove”, i zapovedio im "da će osveša biti kažnjena progonstvom i konfiskacijom imovine u korist ubijenoga’’.

IZ CETINjA, Šćepan Mali prelazi na Njeguše, gde se zadržao neko vreme i naselio u kući “gubernatora” Joka Stanova Radonjića. Prema nekim izvorima, njegov dolazak u Njeguše bio je u vezi sa glasinama koje su se pojavile da “gubernator” Radonjić priprema plan da preuzme svetovnu vlast u Crnoj Gori. Tu, na Njegušima, Šćepan je okupljao plemenske glavare i sudio sve međuplemenske sporove. Imao je svoju ličnu gardu od 18 ljudi koji su, istovremeno, bili izvršioci njegovih naređenja. Imao je autoritet od koga su strahovali plemenski glavari.

Posle boravka u Njegušima, Šćepan se ponovo vratio u Stanjeviće, zatim prešao u Crmnicu. Ovim čestim putovanjima, uoči velikog turskog napada na Crnu Goru, Šćepan je namerno hteo da pokaže da se ne plaši turske opasnosti koja se približavala Crnoj Gori.

Iskorenjivanje krvne osvete

ŠĆEPAN  najoštrije je postupao u iskorenjivanju krvne osvete i krađe. Ima podataka da je pred svojim stanom obesio Šuja Radanovića iz Donjeg Kraja zbog toga što je u svađi ubio svoga brata. Tako je postupao i prema lopovima i pljačkašima. Svakoga je vešao ko je bio uhvaćen u krađi ili pljački. Toliko je uspeha postigao ovim oštrim presudama da je jednom prilikom ostavio 18 dukata na putu kod Krsca, kuda su ljudi prolazili na kotorski pazar, i niko ih nije smeo uzeti bojeći se “da ga ne vidi carevo oko koje vidi i ono što drugi ljudi ne mogu da vide ni primijete”.

SUTRA: ŠĆEPAN JE POSTAO POGODNA LIČNOST ZA DIZANjE USTANKA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

USKORO PADA KLJUČNI GRAD, RUSI NADIRU SA SEVERA, ISTOKA I JUGA: Detaljna analiza ukrajinskih stručnjaka o stanju na frontu