FELJTON - ŠĆEPAN MALI RASPISUJE PRVI POPIS U CRNOJ GORI: Šćepan je pazarni dan pomerio u nedelju u petak, da bi narod mogao da ide u crkvu

U JUNU 1770. od novca što mu je ostavio Dolgorukov, Šćepan je zamislio da stvori sud koji bi imao opšteplemenski karakter, i čiji bi zadatak bio da mirnim putem rešava sve međuplemenske sukobe i održi red u Crnoj Gori.

Manastirska crkva sv. Nikole u Donjim Brčelima gde je sahranjen Šćepn Mali, Foto Vikipedija

Zbog toga je na Cetinju sazvao narodnu skupštinu i sve glavare. Na Skupštini, Šćepan Mali je obavestio narod “da stanje u našoj zemlji iziskuje da stvorimo sud od najuglednijih ljudi narodnih prvaka iz raznih plemena, koji više neće pripadati jednom plemenu nego svima nama”. Predlog je naišao na opšte odobravanje naroda, pre svega, jer je došao od “cara”. Po “carevom” predlogu Skupština je odredila dvanaest najistaknutijih plemenskih glavara iz raznih crnogorskih plemena da predstavljaju taj sud, a Skupština se obavezala da će ispunjavati sve zaključke ovog izabranog suda. Tako je obrazovan prvi stalni sud u Crnoj Gori.  (Taj sud nije bio novost u Crnoj Gori. Prvi put je obrazovan za vreme vladike Danila sa istim ciljem.)

Šćepan Mali je naredio da ovaj sud ostane stalno kod njega, radeći pod njegovom upravom, posebno kada se rešavaju krupni međuplemenski sporovi. To mu je, između ostalog, bilo potrebno jer je tokom gradnje puta kroz Crmnicu bio ranjen od mine.  (Prema nekim podacima od eksplozije mine Šćepan je imao 62 rane, ostao bez jednog oka, sakat u jednoj ruci i bez obadvije noge.)

Nije se mogao kretati, niti obilaziti plemena kao što je to radio pre, pa je zato ovaj sud trebao da izvršava njegovu volju i ispunjava njegova naređenja. Svi izvori, inače, potvrđuju da je Šćepan Mali dobro poznavao običajno pravo i da je na osnovu običaja i navika veoma uspešno, uz podršku istaknutih glavara, rešavao svaki međuple- menski spor koji se dešavao u Crnoj Gori.

ČLANOVI suda nisu stalno bili kod Šćepana. Polovina članova obilazila je plemena, a sa drugom polovinom Šćepan je rešavao hitnija i važnija pitanja. Svim plemenskim glavarima bilo je naređeno da u svemu moraju izvršavati naređenja članova stalnog suda kad dođu u njihova plemena. U slučaju protivljenja sudu, ili napada na članove suda, Šćepan je primenjivao, veoma, do tada nezapamćene oštre kazne. Tako je jednom prilikom 1772, naredio da se obesi ugledni glavar iz Katunske nahije samo zato što nije pristao da plati globu koju je prethodno odredio sudija stalnog suda. Isti slučaj je bio i sa jednim glavarom iz Crmnice.  Po naredbi Šćepana Malog jedan Crnogorac je obešen samo zato što je čibukom udario brata uglednog Katunjanina koji je služio kod Šćepana Malog, kao dobar poznavalac katunskih običaja. Jednog drugog Crnogorca obesio je na brest na Njegušima pred svojim stanom zbog toga što je bio lažno optužen da je u svom stadu zadržao jednu zalutalu ovcu, a da to nije prijavio plemenskom glavaru. Kasnije, kada se utvrdilo da taj čovek nije bio kriv, pa kada je o tome obavešten Šćepan Mali, prema izveštaju mletačkog izaslanika 1773. “plakao je kao malo dijete i čupao kose sa glave kao da se pomamio”.  Mesec dana posle toga nije nikome sudio niti je dozvoljavao da ga na nosilima iznose pred kuću, kakav je običaj imao.

STALNI sud od 12 ljudi, kako je rečeno, nastao je kao sredstvo rešavanja međuplemenskih sukoba i uvršćivanja sloge i jedinstva među plemenima. Da bi tu funkciju mogao ostvarivati morao je imati materijalna sredstva da se održava i razvija. Takvih sredstava Šćepan nije imao, osim ono malo novca što mu je ostavio Dolgorukov. Zato je Šćepan naredio da se prihodi sa imanja Cetinjskog manastira predaju njemu u svrhu izdržavanja suda. Ali, ni ti prihodi nisu bili dovoljni. Sudijama koji su obilazili plemena Šćepan je plaćao 50 talira godišnje, a od globe plaćao je sudije koje su bile kod njega. Godine 1769. uveo je porez u naturi, ali ga nije mogao skupljati u udaljenijim plemenima.

Aktivnost Šćepana Malog nije bila samo usmerena na suzbijanje krvne osvete i pljačke.

Planirao je i druge značajne mere u kojima je nekada i sam učestvovao. Kada je trebalo podeliti pomoć iz Rusije, Šćepan je naredio članovima stalnog suda da pošalju naredbu svim crnogorskim glavarima da se izvrši popis stanovništva u svim crnogorskim plemenima. Popis se odvijao sporo, zbog toga što nije bilo pismenih ljudi, nego su kaluđeri i pismeni ljudi iz Primorja vršili taj popis. Smrću Šćepana Malog prekinut je rad na popisu.  (Koliko se popis odvijao sporo svedoči i jedan kaluđer Savatije, iz manastira Maine, koji kaže: “Po mjesec dana ostajalo se u pojedinom selu dok se izvrši popis”.)

TAKOĐE, u jednom pismu koje je uputio svim nahijama, Šćepan je naredio da se pazar održava petkom, a ne nedeljom, kako je do tada bilo, kako bi narod mogao ići u crkvu. Da bi se to ispoštovalo svako selo, po Šćepanovoj naredbi, mora da izabere jednog čoveka koji bi se starao o izvršenju naredbe. Maksimalno je propisao cenu žita i kukuruza, a razlika između stare i nove cene pripadala je njemu.

Šćepan Mali za vreme svoje vladavine nije izvršio korenite promene, ali je uveo niz mera koje do tada nisu bile poznate i primenjivane u istoriji Crne Gore. Duboko razumevajući značaj plemenskog i nacionalnog jedinstva mnogo je učinio na njegovom jačanju. Predanja i predstave o crnogorskoj nezavisnosti od Turaka, učvršćeni na epskim pobedama i narodnim zborovima, otpočeli su, uostalom i sa Šćepanom Malim. One, u koje je najviše verovao upućivao je da mire zavađena plemena i da ih podseća na važnost zajedništva i slobode. Mere koje je primenjivao ubrzale su proces stvaranja državne vlasti u Crnoj Gori, i zato je bilo istorijski i naučno nepravedno prećutkivanje njegovog značaja.

SAMOVOLjA I BRUTALNOST  

SPOMINjANjE Šćepanovog imena budi kontroverzna osećanja. Stil njegove vladavine karakteriše samovolja i brutalnost. Ali, Šćepan Mali nije ni mogao, a ni umeo drugačije da vlada, osim onako kako je vladao. Vladajući nasiljem, bivajući strog i nepredvidiv u odlukama obezbeđivao je svoj autoritet. Crna Gora tog vremena, trebala je takvog neospornog vladara i vođu kakav je on bio i dobila ga je. Bio je, bez sumnje, jedna od najtajanstvenijih, ali i najkontraverznijih ličnosti u galeriji crnogorske istorije.

 KRAJ 

Preporučujemo

Feljton

0 6

FELjTON - ŠĆEPAN U LAVIRINTU CRNOGORSKE ISTORIJE: Nijedan crnogorski vladika pre Šćepana nije uspeo da ograniči plemensku samovolju

12. 01. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - ŠĆEPAN NAJJEFTINIJI CAR U ČITAVOM SVETU: Ruski ambasador u Beču Galjacin nazivao je Šćepana Malog "Crnogorski mesija"

11. 01. 2024. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - NjEGOŠEVA RADOZNALOST ZA SUDBINU LAŽNOG CARA: Dubrovčani su se dodvoravali Šćepanu i molili da ih zaštiti kod ruske carice

10. 01. 2024. u 18:00

Feljton

0 7

FELjTON - Misterija o Šćepanu kao potomku Balšića

09. 01. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije