FELJTON - O LAKOVERNA, PUSTA I BURNA MLADOSTI: Knez Mihajlova, ili tada čuvena "štrafta" dušu je dala za nova poznanstva

MEMOROMAN je većim delom knjiga mrtvih. I kako se Aleksandar bliži njegovom kraju tako ga sve više pohode likovi počivših. Branko Miletić, rodom iz Koraćice, i Nenad Manojlović iz Nušićeve ulice, najbolji su Aleksandrovi drugovi sa studija.

ФЕЉТОН - О ЛАКОВЕРНА, ПУСТА И БУРНА МЛАДОСТИ: Кнез Михајлова, или тада чувена штрафта душу је дала за нова познанства

MEMOROMAN Aleksandar Saša Petrov u redakciji "Novosti", Foto Dokumentacija "Novosti"

Ne, živ je Nenad, izvanredni novinar Radio Beograda, častan, skroman i jednostavno, po Aleksandrovom osećanju, jedinstveno dobar čovek. Preživeo je on nekoliko operacija, sve od iste zloćudne bolesti i na istom mestu čije su žrtve bile njegova braća i sestra.

Izborio se Nenad ipak mirnim i stvaralačkim životom sa svojim smrtonosnim genima.

Ne viđa Aleksandar dugo Nenada. Ali mu ponekad iskrsne pred očima njegov lik. Uvek s diktafonom u rukama.

- Jesi li spreman, Saša? Da počnemo!

BRANKO je čovek drugačije naravi od Nenadove. Temperamenta. Strasti. Brankov otac, učitelj u Koraćici, bolovao je od srca ali je znao za manu i nikud se nije kretao bez spasonosnog leka. Stigao je Aleksandar u kosmajsko selo, da poseti porodicu svog druga.

Po običaju su ujutro ispili pre doručka po čašicu rakije. Ljuta! Uh! Još po jednu? Lepše je sa slatkim. Lepše! A onda bi kretali u obilazak predela gde je nekad lovio despot Stevan i čak imao i svoj lovački dom... Nije se mogao zaobići ni manastir Pavlovac, podignut kraj mesta gde je stajala srednjovekovna crkva, Despotova zadužbina.

Branko nije znao kakvu mu sudbinu spremaju nasleđeni geni i živeo je kao student boemskim životom od danas do sutra: vatrena ljubav s Brankicom, noćne sedeljke u kafani, kutije cigareta bez brojanja.

U Aleksandru su neskriveno rovarili drugi opasni geni. Oni su mu nekoliko godina posle diplomskog ispita odneli dve trećine stomaka. Da se opametio Aleksandar nije, ali se bar primirila u njemu nasleđena peta kolona. Ne sasvim. Krenu geni, pa stanu, krenu i stanu kad izvede Aleksandar na njih lekove u oklopima.

A Branko izgleda zdrav kao dren i uz to jak kao bik, najjači ne samo među studentima književnosti. Znaš i ti to, Božidare Šujice, pesniče i ljubitelju pesničenja, zar ne?

NA CRVENOM krstu Branko iznajmljuje sobu u podrumu. Ima Branko i cimere, kasnije u toj ulozi mlađeg brata Radeta, ali im je glavni podrumski sustanar onaj vragolan božanskog lica i s malim rogovima na glavi, onaj što pogađa srce strelama s opojnim vrhom. Bekrijaju zajedno Branko i Aleksandar u društvu Erosa, sigurni da je mladost beskrajna i da liče na saputnika samo po neugasivoj žeđi i nezasitom zanosu.

O, lakoverna mladosti! O, pusta, burna mladosti! Zna restoran Mlava koliko je flaša i čaša pre nekih svitanja završavalo na podu. A kakav su tek krš ostavljali za sobom posle Brankovog obaranja ruku s ljudinama za glavu višim od njega, a za par glava nižih posle njegovih odbojkaških smečeva za šankovima! Nije se ni Aleksandar bez neke modrice vraćao ponekad pred zoru kući posle takvih mečeva...

- Pamtiš li, Branko, kako smo proveli noć u nekad omiljenom baru na Terazijama? Ti si već radio a ja sam položio diplomski ispit. Pili smo šampanjac iz cipelica s visokom štiklom najlepše bivše studentkinje, naše vršnjakinje. Nazdravljali i čestitali jedan drugom zato što je devojka cvetnog imena najzad naša. Živeli! A da li je ona tvoja ili moja, zar je to važno? Jedino je važno da je sada s nama... Pamtiš, Branko?...

NI SUSRET s prvom i najvećom Aleksandrovom studentskom ljubavi nije mogao da se ostvari bez Nenada. Dolazili su zajedno kod Lidije Špis na vežbe iz ruskog jezika. A tamo sedi lepotica za koju saznaju da je starija od njih godinu dana i da bi uskoro kod Taranovskog trebalo da polaže ispit.

Spremaju se Nenad i Aleksandar da posle jednog časa, koji se završava u sedam uveče, krenu na Tašmajdan da odgledaju gostovanje neke strane hokejaške ekipe. Padne Aleksandru na pamet da pozovu i nju, Macu. Bolje da je upita Nenad da se Maca ne doseti Aleksandrovog pravog cilja. Ne zanima nju baš mnogo hokej... Stanuje visoka plavuša u Palmotićevoj ulici kod svoje tetke. A odakle je? Iz Sarajeva.

Knez Mihajlova, ili tada čuvena “štrafta” dušu je dala za takva poznanstva. Super je i Tašmajdanski park ako Maca prihvati poziv. Samo će da ih otprati do stadiona. Vedro nebo, svuda sneg, a zar je mraz lav da bi ga se uplašila mladost? Nenad svom drugu pušta da dođe do izražaja. Odlučuje se i Sarajka devojka da vidi to čudo na ledu.

NA UGLU Kosovske i Palmotićeve Nenad ih ostavlja same. Aleksandar prati vitku curu njegovog rasta, kose još plavlje od njegove, niz padinu prema Vidin Kapiji sve do ulaza u kuću. A sve je pridržavajući da se ne oklizne. Veče je 2. decembra 1957...

Naći će se Nenad pored Aleksandra da mu pomogne da prevlada jade zbog svoje prve duže, a naglo prekinute skoro dvogodišnje ljubavi.I Aleksandar je kraj Nenada kada geni počnu da nasrću na njegovu braću i sestru.

Prepali su pre roka i vremena i Branka jednoga dana očevi geni, a bez očevog nitroglicerina u džepu. Udarac groma iz vedroga neba! Zar on da broji oblake nad glavom?

Na šestomesečni pomen Branku stiže u Koraćicu brat Rade. I ostaje da leži kraj njega.

Ocu i braći pridružuje se posle nekoliko godina i najmlađi Ninoslav. Ni nalik na braću po onoj buri ljutoj u duši i telu. Lep i miran kao devojka.Geni!... 

UBLAŽENA NOSTALGIJA

NIJE Aleksandar bio veliki slušalac radija. Osim emisija kulture. Ali dok je boravio  u Japanu, kao gostujući profesor, nabavio je mali super aparat koji je hvatao i talase. Radio Beograda. Tamo su mu nostalgiju za Knez Mihajlovom, Kalemgadanu i Tašmajdanu  ublažavali glasovi Ljube Simovića, Pavla Zorića i, naravno, i gotovo pre svega, njegovog Nenada Manojlovića.

 KRAJ 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

USKORO PADA KLJUČNI GRAD, RUSI NADIRU SA SEVERA, ISTOKA I JUGA: Detaljna analiza ukrajinskih stručnjaka o stanju na frontu