FELJTON - ISTORIJA POMAŽE U POTRAZI ZA ISTINOM: Mnogi nacistički i ustaški zločinci u Južnoj Americi nikad nisu otkriveni
O BLAGOJU Jovoviću se poslednjih godina mnogo govori. Mnogo se i piše iz perspektive različitih političitih pozicija, u knjigama, na forumima za raspravu, društvenim mrežama, novinarskim beleškama i televizijskim programima.
Informacije u XXI veku uspele su da se demokratizuju uključivanjem novih tehnologija u svakodnevni život.
Međutim, neki izvori su posvećeni izvrtanju ili manipulisanju istinom, iz neznanja, ili sa namerom da obeščaste i diskredituju Blagoja i spreče čitaoca da nađe put do istine.
Na društvenim mrežama pojavljuju se lažni podaci i lažirane fotografije koje se retvituju, objavljuju na "Fejsbuku" ili "Instagramu", čak i u novinskim beleškama, te prenose neistine velikom brzinom.
U poslednje vreme, pridružili su se neki istoričari i filozofi koji slepo istražuju život ove istorijske ličnosti i izgleda da o Jovoviću znaju više nego što je on o sebi znao. Na ovaj način, oni grade priču paralelnu sa njegovom životnom pričom. Drugi pokušavaju da poreknu istinu o autorstvu napada na Pavelića, i da malu grupu srpskih heroja imenuju kako požele.
Postoje nostalgičari za Titom i klevetnici koji teže da oštete sećanje na Blagoja Jovovića, tvrdeći da je bio terorista ili da je bio u službi Udbe kao unajmljeni ubica ili „divlji pas režima“. Tito i njegovi komunisti gledali su u drugu stranu, znajući koja je bila jazbina vukova i ko ih je zaštitio.
Razni deklasifikovani dokumenti CIA jasno pokazuju da su tajne službe bile sasvim svesne gde su se nalazili odbegli nacisti i ustaše u Latinskoj Americi. Zahtev za izručenje Ante Pavelića koji je Tito podneo argentinskoj vladi Huana Dominga Perona 1951. godine, nije bio dovoljan da se uhvati ustaški vođa.
Klevetom se, takođe, želi skrenuti pažnja sa neefikasnosti Titove vlade i tajne policije da uhvate jednog od najvećih neprijatelja, kao što je bio Ante Pavelić.
Pored toga, za pamćenje autokratskog i harizmatičnog vođe poput Tita, ponižavajuće je što je antikomunistički prognanik, koji nije pripadao nijednoj terorističkoj organizaciji jugoslovenskih prognanika, niti je imao ultramoderno oružje, napao Pavelića. Za napad je trebalo samo veliko patriotsko osećanje, puno hrabrosti, pamet da pronađe Pavelića i oružje koje je moglo da stane u tašnu, onu koje je Mileva Gaćeša isporučila Blagoju Jovoviću.
Izjave koji su dali Blagoje Jovović i Mileva Gaćeša, bile su potpuno jasne i izuzetno snažne. U svakoj od Blagojevih izjava, istorija se rekonstruisala, poput delova slagalice.
FELjTON koji je pred čitaocima „Novosti“ oslanja se na istinu kao sredstvo za rekonstrukciju istorije. Namera je da se razotkriju neka ključna pitanja kao što su: Ko je bio Blagoje Jovović? Ko ga je podržavao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? Kakav je bio njegov život pedesetih godina prošlog veka, nakon emigriranja u Argentinu i u godinama pre i posle napada na najvećeg ubicu Srba: Antu Pavelića.? Zašto je postojao pakt tišine u grupi četnika koji su izvršili napad? Da li imao ikakve veze sa Udbom?
Takođe, ima za cilj i da ga locira u svetski kontekst Hladnog rata u kojem su mnoge države, posle rata, živele od laži i spletki, u tajnim savezima, zataškavanjima i saučesništvu. Ova priča ga takođe opisuje u lokalnom okruženju u Argentini, koje je davalo neizmernu podršku nacizmu pod maskom neutralnosti, i sa autoritarnim predsedničkim režimima.
U tom kontekstu, dve ose koje su četrdeset pet godina oblikovale međunarodnu političku scenu nisu sprovele ozbiljnu analizu posledica velikih migracija i dijaspore nakon Drugog svetskog rata, niti su istraživale sudbinu tih iseljenika, koji su često suočeni sa nedostatkom mogućnosti na svojim novim odredištima zbog jezičkih, kulturnih ili ličnih ograničenja..
Sedamdeset i šest godina nakon završetka razornog rata, ne razmišlja se dovoljno o mreži kolaboracija i zaštita koju su nacisti i ustaše dobili tokom svog bekstva. U mnogim slučajevima, podržale su ih nesvrstane zemlje; u drugim slučajevima zaštitu su pružale države poput SAD (koje su kooptirale nacističke naučnike i čak ih uključile u NASA, radi svemirske osvajačke trke protiv SSSR, ili ih koristile kao obaveštajce tajne službe za špijuniranje Rusa). U najsramnijim slučajevima, Vatikan je zataškavao njihove aktivnosti.
Papa Franja je 4. marta 2019. godine naredio da se 2. marta 2020. deklasifikuju dosijei o pontifikatu Pija XII, kako bi se prikazalo ispravno delovanje Vatikana u vezi sa nacizmom. Ovaj čin koji pokušava da Pija XII prikaže kao „branitelja čovečanstva“ (prema rečima kancelara Svete stolice, Pola Ričarda Galagera, nema za cilj da prepozna zataškavanje i zaštitu nacističkih i ustaških hijerarha tokom rata i u posleratnom periodu, nego da pokaže da je Vatikan u brojnim prilikama štitio Jevreje.
MNOGI počinioci genocida živeli su nekažnjeno u Južnoj Americi koja je bila utočište najvećih ratnih zločinaca u zemljama poput Argentine, Paragvaja, Bolivije, Čilea, Urugvaja, Perua i Brazila. Mnogi nacistički i ustaški kriminalci nisu bili kažnjeni i uživali su zaštitu do smrti i nikada nisu otkriveni. Drugi su ostali potpuno anonimni, do duboke starosti. Samo je manjem broju kriminalaca suđeno i odslužili su kaznu.
Upozoravajuće je što su ih tadašnje vlade u zemljama poput Argentine zaštitile, nudeći im različite hijerarhijske položaje, poslove i kuće, sa novim imenima i identitetima, kako bi mogli da se ponašaju kao dobri ljudi i roditelji, žive širom ove zemlje kao gospodari, deluju tajno dugi niz godina i vladaju nekažnjeno, koncentrišući svoje snage i koristeći ekonomske resurse mrtvih i istrebljenih u raznim koncentracionim logorima. Argentina, sa svojom ogromnom teritorijom i nenaseljenim jugom, bila je savršena „jazbina“.
Ante Pavelić, vođa ustaške pronacističke hrvatske države, bio je trajno zaštićen svojom stražom u gradu Buenos Ajresu i uživao sve počasti i privilegije koje mu je general Peron mogao dodeliti, sve dok Jovović nije otkrio mesto gde se skrivao počinilac genocida, u gradu Lomas del Palomar, provincija Buenos Ajres.
Blagoje Jovović je planirao, organizovao i izvršio napad na najvećeg ubicu Srba,
Antu Pavelića, vođu Nezavisne Države Hrvatske (NDH), koji je osmislio Jasenovac, najnasilniji logor za istrebljenje kojeg su se čak i nacisti uplašili. U Jasenovcu je život izgubilo između 300.000 i 700.000 Srba, Jevreja i Cigana od avgusta 1941. do aprila 1945, prema statistikama koje je prikupila fondacija jasenovac.org, iako veliki broj izvora broji milion žrtava među Srbima, Jevrejima i Ciganima, u rukama ustaškog režima, na najzverskiji način koji se može zamisliti.
ZAPOVEDNIK U JASENOVCU
POSEBAN slučaj ustaša zaštićenih režimom Huana Dominga Perona jeste slučaj Dinka Šakića, koji je zapovedao koncentracionim logorom Jasenovac. Dinko Šakić živio je mirno sa suprugom Nadom, koristeći svoje pravo ime i prezime, bez ikakvih briga, u primorskom gradu Santa Teresita, udaljenom 300 km od - Buenos Ajresa. Otkriven je u aprilu 1998, pedeset godina nakon dolaska u Argentinu. Sud sastavljen od sedam sudija u Zagrebu, 4. oktobra 1999. godine, Šakića je osudio na dvadeset godina zatvora zbog zločina protiv čovečanstva.
U 78. godini života, Šakić se osmehnuo čuvši kaznu. Preostalo bi mu ionako nekoliko godina života.Nažalost, Jovović nije doživio da čuje kaznu protiv jednog od počinilaca genocida nad Srbima, jer je umro četiri meseca pre presude. Istina o napadu na Pavelića izašla je na videlo neposredno pre te presude, kao da je viša pravda čekala pedeset godina da sastavi sve delove.
SUTRA: DOKAZ O RAĐANjU NOVIH OBILIĆA I PRINCIPA
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)