FELJTON - DOKAZ O RAĐANJU NOVIH OBILIĆA I PRINCIPA: NATO bombardovanje Srbije i Crne Gore pogodilo je Blagojevo umorno srce
SASTANCI koje je na Petom svetskom forumu o Holokaustu održalo skoro pedeset svetskih lidera u Jerusalimu, tokom januara 2020. godine, 75 godina nakon oslobođenja nacističkog logora Aušvic-Birkenau, čini se kao pokušaj država da priznaju posledice tog strašnog rata.
Tokom ovog foruma, Unesko je održao konferencije i izložbe kako bi se razmislilo o prošlosti i onome što je preostalo novim generacijama, u cilju podizanja svesti, očuvanja tog nasleđa kao kolektivnog sećanja, i isticanja potrebe za akademskom debatom da se ne bi zaboravila zverstva koja su vršili počinioci genocida u različitim koncentracionim logorima.
Vjerujem da ovaj poziv za podizanje svesti i očuvanje kolektivnog sećanja treba da se ojača u svakoj od država u kojima su postojali logori smrti. Zapravo, 79 godina nakon jasenovačkog genocida, počeli smo da razmišljamo kao društvo o toj temi. O tome svedoči i nedavna pojava filma "Dara iz Jasenovca". Ovaj film je u februaru 2021. godine, šokirao srpsko društvo. Tišina je prekinuta. Demoni su pušteni. Ali, ne radi se samo o tome da se prvi put u jednom filmu svetu saopšti istina o Jasenovcu, iako o tome postoji mnogo pisanog materijala, već i o sprovođenju dela prepoznavanja, vidljivosti i poštovanja žrtava.
Ovim činovima i sastancima za podizanje svesti država, suprotstavlja se ekspanzivni talas poricanja Holokausta koji se danas dešava. Takođe, potpuna neupućenost mladih o milionima žrtava koje je taj rat ostavio u raznim zemljama Evrope, kao i o dijaspori, ratu koji je prouzrokovao podelu porodica, gubitak korena i novi početak za mnogobrojne iseljenike, sa svim poteškoćama koje to za sobom povlači.
Previše su preci učinili da bi događaji iz Drugog svetskog rata i njegovi strašni logori smrti bili sakriveni. Zapravo, ako danas mladi širom sveta negiraju ili ignorišu jevrejski holokaust, srpski holokaust u Jasenovcu ostaje nepoznat u velikom delu sveta, što je veoma zabrinjavajuće.
Hladni rat nametnuo je gvozdenu zavesu koja je prikrivala najšokantnije istine, stavljajući ih pod kontrolu i tišinu država. Ta zavesa počela je da se spušta urušavanjem Berlinskog zida, što je dovelo do postepenog oslobađanja straha. Nakon tog događaja, mnogi događaji su počeli da izlaze na videlo.
Slučaj Blagoja Jovovića nije bio izuzetak niti izolovan događaj. U decembru 1998. godine, unutar zidina manastira Ostrog, Blagoje se ispovedio mitropolitu Amfilohiju. U planinama koje su ga videle kako se bori dok je bio mladić pun ideala, ne mogavši predvideti sudbinu koja će ga zadesiti. Tokom rata, tamo se borio kao hrabar mladić, poštujući običaje plemena Bjelopavlića i noseći duboku ljubav prema domovini, svedočio je o sposobnosti komunista i ustaša pre nego što je otišao u Italiju. Vratio se star, ali uzdignute glave, ratujući i boreći se do kraja. Mitropolit Amfilohije je, u razgovoru, skinuo teret dela istorije sa Blagojevih leđa, podstaknuvši ga da otkrije tajnu koju je toliko decenija strogo čuvao.
Sudbina je, u mnogim trenucima, obeležila život Blagoja Jovovića, na primer, kada je izabrao isto mesto boravka kao i poglavnik, ili kada se decembru 1998. vratio u svoju otadžbinu i ponovo otkrio svoje korene - taj povratak i priznanje, biće istovremeno i njegov rastanak.
Međutim, to nije bio lak rastanak. Nova borba označila je kraj njegovog života. Sedamdeset osam dana NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore, od marta do juna 1999. godine, pogodilo je Blagojevo umorno srce. Svaki dan bombardovanja za njega je bio agonija. Bol zbog ovih sramotnih događaja srušio ga je. Bombardovanje je završeno osam dana nakon njegove smrti.
Posmatrajući te događaje sa vremenske distance, smatram da je nakon tog povratka kući „pozvan da se odmori“. Njegova misija je završena.
Dvadeset godina nakon smrti Blagoja Jovovića, decembra 2019, zamenik gradonačelnika Beograda, gospodin Goran Vesić, predstavio je projekat ulice u glavnom gradu koja bi nosila ime ove istorijske ličnosti. U sredu, 5. avgusta 2020. godine, gospodin Vesić je u Ulici Blagoja Jovovića postavio ploču na kojoj se nalazi sledeći tekst: „Blagoje Jovović (1922-1999) pucao je 10. aprila 1957. u Buenos Ajresu u Argentini u Antu Pavelića, vođu hrvatskih ustaša, koji je rukovodio genocidom počinjenim nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. U nedostatku sudskog procesa i zakonske kazne, Blagoje Jovović, uz pomoć nekoliko prijatelja, pravdu je uzeo u svoje ruke i izvršio atentat, od čijih je posledica Pavelić kasnije i umro. Na taj način, Blagoje je simbolično zadovoljio pravdu i osvetio stotine hiljada Srba koji su nevini stradali od ustaša Nezavisne Države Hrvatske.“
Tog dana, pred važnom publikom koja ga je pratila, sa podignutim srpskim zastavama i obilnom kišom koja nije omela svečano otvaranje, Vesić je zaključio: „Blagoje Jovović je dokaz da će se u srpskom narodu uvek rađati novi Obilići i novi Principi. Ovim činom pokazali smo da Beograd i srpski narod nikada neće zaboraviti Blagoja Jovovića“.
Pojavile su se i druge nove počasti. Godine 2020, 23. avgusta, predsednik grupe građana BUNT - Prava Jagodina, Dušan Marković, zajedno sa svojim saradnicima otvorio je park posvećen Gavrilu Principu i Blagoju Jovoviću. Prema Markovićevim rečima, to je dokaz da Strelište, Jagodina ali i Srbija pamti svoje heroje, da je došlo vreme da se i ti jasenovački mučenici pomenu i pamte.
Paralelno sa tim događajima njegova životna priča i njegov herojski čin postali su izvor inspiracije za umetnike i pisce... Murali sa njegovim portretom počeli su da se pojavljuju u različitim beogradskim ulicama ... Na delo Blagoja Jovovića komponovana je muzika, kao što je CD koji je objavio Goran Perović Cuca, tradicionalni guslar, sa stihovima autora Radomira Raje Jovanovića, koji govori o Jasenovcu i ovom srpskom osvetniku. Pored toga, došlo je do trgovinskog buma koje su izvele kompanije dodavši ga spisku srpskih heroja. Ovom pokretu, polako se dodaju novi gradovi u Srbiji koji predstavljaju projekte za izgradnju biste ili imenovanje lokacija po njemu. Crna Gora će sigurno u jednom trenutku svoje istorije prepoznati ovog heroja rođenog u plemenu Bjelopavlići, ovog čoveka koji je u čast svoje zemlje ostavio trajni pečat.
Blagoje Jovović je imao život pun žrtava, tuge, bitki, gubitaka i otimanja voljenih od strane neprijatelja, ali i život pun planova, junaštva, inicijativa, radosti i ljubavi.
Bili smo svedoci mnogih ključnih trenutaka u Blagojevom životu, posebno u tom dugo očekivanom povratku u svoju otadžbinu i rodni dom. To putovanje, a da niko od nas toga nije bio svestan, otkrilo je celu istinu o konačnoj sudbini jednog od najvećih, najokrutnijih i najkrvoločnijih ubica u istoriji, o „Mesaru Balkana“, Anti Paveliću. A to je tema feljtona koji sledi...
MLADI NE ZNAJU O HOLOKAUSTU
ANKETA koju je Si-En-En sproveo u novembru 2018. među mladima, u sedam evropskih zemalja, otkrila je da 40 odsto mladih Nemaca i Nemica između 18. i 34. godine zna vrlo malo o Holokaustu. Nemačka vlada je kreirala program „Mladi se sećaju“ kako bi omladinu približila istoriji, finansirajući, takođe, putovanja u posete različitim koncentracionim logorima. Cilj je da se stvori svest i empatija kod mladih ljudi, da se zverstva nikada ne ponove. Isto mora da se dogodi i sa Jasenovcem... Drugi izveštaj, objavljen u septembru 2020, otkrio je da mladi u SAD-u nisu upoznati sa pokoljem Jevreja u Drugom svetskom ratu, niti znaju imena koncentracionih logora. Mnogi čak tvrde da je to mit. Organizacija Klejms Konferens sprovela je istraživanje među ljudima do 40 godina u 50 država Severne Amerike kako bi proverila stepen informisanosti o Holokaustu: dve trećine ne zna broj Jevreja koje su nacisti ubili.
SUTRA: PAVELIĆ UNOSI OGROMNO BOGATSTVO U ARGENTINU
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)