ŽIVOT JE SAMO ZA JAKE I NEPRIKOSNOVENE LJUDE: U odnosu na Karađorđa, Živadinović se približio Rankeu za koga je ustanak bio revolucija

DELOM Stojana Živadinovića posle Drugog svetskog rata najtemeljnije se pozabavio dr Stanko Korać.

Ilustracijcija o ubistvu Karđorđa u trilogiji Stojana Živadinovića, Foto Vikipedija

Živadinovićev roman Trideset godina ćutanja, Korać je svrstao među trideset najboljih srpskih romana napisanih u vremenu između dva svetska rata. Tih tridesetak knjiga izabrano je između 130 romana, koliko ih je napisano u ovom periodu. Korać izdvaja srpske romanopisce koji su bili pod uticajem ruskih pisaca, a naročito Dostojevskog, a među njih je uvrstio i Živadinovića.

Osim o romanu Trideset godina ćutanja, Korać se pozabavio sa još osam Živadinovićevih romana: Do poslednjeg daha, Gospođa zagonetka,  Karađorđe, Hajduk Veljko, Vujica Vulićević, U đavoljim kandžama,  Nezvan gost i Zmija u nedrima. U knjizi dao je pristojan prostor ovim romanima o kojima je govorio ponaosob. Premda je bio pod uticajem prethodnih kritičara, Korać je izneo i neka svoja zapažanja.[…]

Među lirske romane Korać je uključio i Živadinovićev prvenac Do poslednjeg daha koji ga, po oblikovanju podseća na Proljeće Ivana Galeba Vladana Desnice. Živadinovićev roman „je pisan lirskim tonom i uglavnom je sav u jednom glasu koji nije mijenjao modulaciju...Razvijenih i širokih prizora nema, a ne može ih biti zato što roman nije pisan kao epska panorama, nego kao lirsko bolno sjećanje. Zato on nema dubine i ne govori o svijetu koji je i naša istorija i naša duša“.

Roman Gospođa zagonetka, za Koraća je zapravo ljubavna priča. Ljubav dvoje mladih događa se krajem Prvog svetskog rata u Francuskoj u Tulonu i Parizu između srpskog vojnika Stepanovića i zagonetne Francuskinje. Za Koraća je zanimljiva fabula ovoga romana, koja „nema pravolinijski tok: početak – kraj, već se kreće od početne tačke unazad, pa postepeno ide unaprijed dok ne dostigne početnu tačku u kojoj se završava pričanje“... 

Na koga se Živadinović ugledao u svojoj priči o ženi kao tajni, što je Korać uočio,  otkriva se na jednom mestu u romanu, gde „direktno se kaže: ‘Život je samo za jake i nemilosrdne.’ To je Ničeova rečenica koju nalazimo u ovom romanu. Pošto je u Živadinovićevo razmišljanje upleten Niče, koji stoji između Dostojevskog i Frojda, to je sada vidljivo na kojoj ideološkoj osnovi pisac razvija svoju priču o ženi kao tajni“.

KORAĆ se bavio i Živadinovićevom trilogijom o Karađorđu, koju čine Karađorđe, Hajduk Veljko i Vujica Vulićević. O svakome od ova tri romana govorio je posebno, i za sve je rekao da su rađeni s romantičarskim zanosom. Živadinović se, kako primećuje Korać, ugledao na svoje velike romantičarske uzore, pisce istorijskih romana Valtera Skota, Viktora Igoa i Aleksandra Sergejeviča Puškina. Kod ovih pisaca istorijske ličnosti su u drugom planu, dok oni u prvi plan stavljaju likove u kojima su oličeni ljudi iz naroda, dok je Živadinović postupio suprotno, u prvi plan je stavio istorijsku ličnost Karađorđa. U romantičarskom, herojskom zanosu koji se proteže kroz sve tri knjige, javljaju se, kako kaže Korać,  i scene „koje svojim jezivim realizmom natkriljuju sve“.

Jedna od takvih scena javlja se na početku romana Karađorđe, kada Turci zakopavaju živog čoveka u zemlju iz koje mu viri glava na koju će se ustremiti psi, a u drugoj sceni beogradski Turci ubijaju Srbina ustanika, a glavu mu pričvršćuju na rog pobesnelom volu, a vola puste među Srbe. U gledanju na Karađorđev ustanak Živadinović se približio Leopoldu Rankeu koji je taj ustanak nazvao srpskom revolucijom. To je Živadinović iskazao rečenicom koju Korać navodi: „Promeni se govor i način izražavanja. Saznade se za podsmeh, za ruganje, za izazivanje sudbine. Rečnik se obogati izrazima prkosa. Kroz propevali narod nikoše pesme, melodijski uboge, izražajno bogate.Psi i konji dobiše imena turska“. [...]

I pored brojnih mana Živadinovićeve trilogije, Korać smatra da se iz ovih romana „ipak dobije uzbudljiva slika srpske revolucije: vide se ljudi sa svojim velikim i malim osobinama, vide se heroji, pravednici, zločinci, sitne duše, mali špekulanti, vidi se nasilje i tursko i Miloševo, osjeća se atmosfera u kojoj se lako gubi glava, vide se odsječene glave i turske i srpske, odsječene sjekirom, i sav taj tragični krug zatvara Karađorđeva glava na tanjiru u Carigradu“.

I Živadinovićev roman Nezvani gost, objavljen u nastavcima u dnevnom listu Politika od 18. maja do 17. juna 1931. godine je kriminalistički. Korać je sažeo siže kriminalističkog romana u kome najveću vrednost ima „napeta kriminalistička fabula, i onaj koji želi da se bavi ispitivanjem fabule u romanu može da se posluži ovim djelom kao podesnim primjerom“. [...] Korać nije imao lepo mišljenje ni  o kriminalističkom romanu Zmija u nedrima, poslednjoj knjizi koju je Živadinović objavio za života, gde su detalji „sitničavi i neizražajni, psihologija lica nikakva, dijalozi izveštačeni, stil u cjelini reporterski. Čitalac dobiva utisak da se pisac žurio da što prije objavi knjigu i da nije dovoljno radio na rukopisu kako bi uklonio sve tričarije kojih ima dosta. Knjiga nije pisana zbijeno, kao dobro tkanje, i zato je ostala nedovršena. Autor je htio da razvije fabulu, i to je sve“.

OBRAZOVANjE ČITALACA

ROKSANDA Pejović, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu bavila se u svojoj knjizi Muzička kritika i esejistika u Beogradu (1919 – 1941)  procenom književnog rada Stojana Živadinovića u onom delu gde se bavio muzikom. Živadinović potiče iz porodice gde se cenila muzika, i kao muzički talenat pohađao je pred Velik rat muzičkuh školu u Beogradu. Rat ga je omeo da završi školovanje i ostane vezan za muziku. Službovanje po evropskim centrima omogućavalo mu je da prati muzička zbivanja i muzičke koncerte.

Plod toga njegovog interesovanja je i knjiga Betoven, objavljena u "Jugoistokovoj"  ediciji "Biografije znamenitih ljudi". Ta edicija bila je okrenuta obrazovanijim čitaocima i imala je za cilj da im na zanimljiv način pruži podatke o značajnim umetnicima, naučnicima, političarima.

  Kraj  

Preporučujemo

Feljton

0 0

ROMANI I PRIPOVETKE PISANI S PUNO LjUBAVI: Živadinović je prvi značajniji srpski pisac koji se ambiciozno okrenuo nacionalnoj prošlosti

18. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

IDEOLOŠKO ČIŠĆENjE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI: Posle rata Stojanovo pretapalo se imenom njegovog rođaka novinara Ratka Živadinovića, ljotićevca

21. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

PRVI "KRIMI" ROMANI U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI: Roman ''Zmija u nedrima'' je priča zasnovana na ubistvu starijeg bračnog para u jednoj palanci

20. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

DRŽAVA POSLE TIMOČKE BUNE UNESREĆILA MNOGE PORODICE: Posle propasti Timočke bune sledila je odmazda - vlast je pljačkala sve živo

10. 02. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije