GREŠKE AMERIČKE SLUŽBE ODNELE NA HILJADE ŽIVOTA: Godinu nakon osnivanja OSS službe Amerikanci su angažovalu 42 diplomca sa. Jejl univerziteta

PERL Harbur je bio udarac za američko osećanje neranjivosti. Predsednik Ruzvelt je odlučio da objedini razne obaveštajne službe.

SPRTSKI TIP Vilijam Donovan se u januaru 1941, sreo sa generalom Dušanom Simovićem, Foto Vikipedija

Popularna verzija je da pre Perl Harbura nije postojala američka obaveštajna služba.

Pominje se da je državni sekretar Henri Stimson odlučio da obustavi rad na dešifrovanju pošte stranih diplomata jer „džentlmeni ne čitaju tuđu poštu“.

Došlo je do čitavog niza propusta. Jedan od važnijih je odbijanje šefa FBI Dž. Edgara Huvera da poveruje Dušku Popovu. Duško je obavestio FBI o upitniku koji mu je dao Abver, nemačka vojna obaveštajna služba. Nemci su opremili Popova specijalnim upitnikom u kojem su čitave strane smeštene u mikrotačke ne veće od tačke na slovu „i“. Špijun je mogao da pročita dokument samo uz pomoć mikroskopa. Trećina Abverovog upitnika se odnosila na vojna postrojenja na ostrvu Oahu, posebno aerodrome oko Perl Harbura. Huver je odlagao sastanak sa Duškom, a posebno se zgrozio kada je saznao da je Popov čekanje na sastanak sa šefom FBI proveo sa devojkom na Floridi. Kada se konačno sastao s našim Bondom, Huver mu je navodno rekao: „Vi moljakate za informacije kako biste ih prodali vašim nemačkim prijateljima i tako zaradili mnogo novca i bili plejboj.“

Huver je bio sve suprotno od plejboja sa Tise i Jadrana. Huver je živeo s mamom, u najmanju ruku nije voleo žene, a svu imovinu je ostavio svom najbližem saradniku s kojim je bio nerazdvojan. Popov nije otišao na Havaje, odakle je trebalo da šalje lažne izveštaje Abveru. Huver je još 3. septembra 1941. poslao upitnik u mikrotačkama Beloj kući, ali bez pitanja o Havajima. Prepis ovog pisma je poslao vojnoj i mornaričkoj obaveštajnoj službi. Zašto je Huver sakrio sadržaj celog dokumenta? Osim nepoverenja prema Popovu, Huver je želeo da bude bolji u očima predsednika od drugih obaveštajnih službi i MI6, s kojima je bio u otvorenom sukobu. Ništa nije hteo da deli.

Nije samo Huver bio sklon sukobima u američkoj obaveštajnoj zajednici. Mornarički i vojni kriptolozi nisu hteli da rade zajedno. Osim toga, proradile su i kulturne predrasude. Amerikanci su potcenjivali sposobnost Japanaca da sprovedu ovako tehnološki i organizaciono složen poduhvat.

RUZVELT je juna 1942. ustanovio OSS (Office of Strategic Services - Kancelarija za strateške usluge),  službu čiji su kadrovi kasnije osnovali CIA. Zadatak je poverio svom kolegi sa Kolumbije Vilijamu Donovanu, Divljem Bilu. Donovan je bio izgledni koledž sportista, heroj iz Velikog rata. Već je odranije putovao po Evropi kao koordinator za informacije u Beloj kući. Njegove procene su imale veliki uticaj na Ruzvelta. Tako je u junu 1940. procenio da Britanija ima volje i snage da se odupre Nemcima. Time je ispravio pesimističke procene američkog ambasadora u Londonu Džozefa Kenedija (oca Džona F. Kenedija). Džozef Kenedi je precenjivao snagu nacista. Donovan je na tim svojim putovanjima došao i do Beograda. Nakon razgovora sa Simovićem u januaru 1941, u kojem mu je Simović rekao da naš narod nikad neće izneveriti prijatelje i saveznike iz prošlog rata, Donovan je zadovoljno izjavio: „To je najpametnije što sam dosad čuo u Beogradu.“

OSS je bio mesto gde je regrutovana elita, kao i britanska služba. U početku su obe službe opravdale onaj Monteskjeov savet da se špijunaža može trpeti ako je obavljaju džentlmeni. „Učiteljica“ OSS je bila britanska služba, to jest, SIS. Međutim, sve zapadne sile su dvadesetih godina zanemarile razvoj obaveštajnih službi. U doba Minhenskog sporazuma 1938. godine SIS ima dvadesetak zaposlenih. Britanci su posle Minhena doneli odluku da zapošljavaju „profesorske tipove“, kako je to rekao istoričar obaveštajnih službi Endru (Andrew). Po njemu, nijedna obaveštajna agencija nije za tako kratko vreme primila toliko mladih intelektualaca kao britanska od 1938. do 1940. godine.

BRITANCI su bili spremni da sarađuju sa Amerikancima u obaveštajnim poslovima mnogo pre nego što će SAD ući u rat. U novoj zgradi Rokfelerovog centra Britanci su juna 1940. godine smestili Britansku obaveštajnu koordinaciju (British Security Coordination, BSC).

Njome je rukovodio čuveni kanadski pilot iz Velikog rata Vilijam Stivenson. Stivenson je kasnije te godine organizovao logor X za obuku agenata, kroz koji je prošlo oko 2.000 polaznika. Kroz taj logor ne samo da je prošao Ijan Fleming, tvorac Džejmsa Bonda, nego i Roald Dal, čuveni dečji pisac (Čarli i fabrika čokolade) i mnogi drugi. I Donovan je pratio ovaj obrazac regrutacije među mladićima sa elitnih fakulteta. „Oh So Social“ bio je šaljivi nadimak za OSS. Druga šala je bila da je OSS „Bleda, Muška sa Jejla“.

I zaista, prve, 1943. godine nakon osnivanja OSS 42 diplomca generacije 1943. Jejl univerziteta ušlo je u službu. Divlji Bil je na čelo Odeljenja za istraživanje i analizu (R&A – Research and Analysis) u kojem je bilo oko 900 stručnjaka postavio istoričara s Harvarda Vilijama L. Lengera. Ovo odeljenje je uklapalo obaveštajne podatke sa informacijama dobijenim iz javnih izvora. Ono nije bilo ideološki dogmatsko. U njemu su radili i liberalni intelektualci kao Artur Šlezindžer, koji će postati jedan od najbližih Kenedijevih saradnika, kao i Volt Rostov, ali i marksista Herbert Markuze.

Zato ovo odeljenje nije imalo pristupa najtajnijim operacijama.

Bilo je i ozbiljnih grešaka koje su odnele hiljade života. Operacija „Baklja“ (Torch), iskrcavanje u Severnu Afriku u jesen 1942. godine, trebalo je da pokaže kako OSS dobro radi. Ideja je bila da se povežu s višijevskim Francuzima i nagovore ih da se ne bore protiv saveznika. OSS je prethodno izgradio obaveštajnu mrežu od američkih vicekonzula, pošto SAD nisu prekinule odnose sa višijevskom Francuskom. Kao i u slučajevima drugih institucija, autori koji potiču iz obaveštajnih i diplomatskih struktura hvale svoje prethodnike. Tako je i Džon Pač, visoki oficir mornaričke obaveštajne službe i profesor strateškog obaveštajnog rada, napisao pohvalni rad kako operacija „Baklja“ treba da bude uzor za to kako se koriste obaveštajni podaci u planiranju operacija. I jedan bivši diplomata veliča diplomate i njihovu ulogu u toj operaciji. U knjizi sa zvučnim naslovom 12 apostola FDR Hal Von (Vaughan) dovodi uspeh „Baklje“ u vezu s radom 12 američkih vicekonzula u Severnoj Africi.

DRUGI autori su sumnjičavi kada je reč o uspehu OSS u Severnoj Africi. Na primer, američki vicekonzuli u Severnoj Africi nisu znali jezike (samo je jedan od njih bio bilingvalan) niti su umeli da očuvaju tajnost svojih operacija. OSS je uspeo da nabavi dobre podatke o broju i rasporedu francuskih kolaboracionističkih trupa. Vicekonzuli i ostali saradnici OSS, uključujući i francuske saradnike u R&A odeljenju, preuveličavali su spremnost višijevskih Francuza da dočekaju saveznike sa dobrodošlicom ili da se makar ne bore protiv njih. Agenti OSS nisu mogli da zamisle zašto bi se Francuzi borili na strani Osovine. Nisu razumevali suparništvo Britanije i Francuske u kolonijama.

Francuzi su se prvog dana invazije ogorčeno borili protiv Angloamerikanaca. Savezničku stvar su spasla dva događaja, od kojih nijedan nije imao vezu sa OSS. Prva je kompromis s komandantom francuskih trupa u Severnoj Africi Darlanom. Drugi je napad Nemaca na višijevsku Francusku 10. novembra, trećeg dana invazije.

Obaveštajni promašaj OSS, po mišljenju D. A. Vokera (Walker), koje je možda preterano, doveo je do jedne vrlo loše posledice. Prema Vokeru, zbog francuskog neočekivanog otpora odloženo je osvajanje Tunisa. Umesto u novembru 1942, Tunis je pao u maju 1943. godine, što je odložilo otvaranje drugog fronta u Evropi. Greška OSS je tim veća što su imali primer Sirije, gde su se 1941. godine višijevske snage snažno borile i protiv saveznika i protiv De Golovih „Slobodnih Francuza“. Dakle, OSS je pogrešio iz optimizma, selektivno koristeći obaveštajne podatke, što im nije smetalo da pobedu pripišu svojim delatnostima.

AVANTURE DIVLjEG BILA

OPERATIVNI deo američake tajne službe OSS trpeo je teror Vilijama Donovana, zvanog Divlji Bil, koji je bio avanturista i sklon opasnim akcijama. Potčinjeni su ga zvali i Morski Kolačić (Seabiscuit) po imenu čuvenog konja sa američkih hipodroma. Da li zato što je jurcao unaokolo kao neki ratni turista ili što je, kada se uzbudi, frktao kao konj. Zamerao je generalima da suviše planiraju dan D. Kako nije voleo mnogo da planira, pravio je i greške, od kojih su neke smešne, kao kada je poslao grupu komandosa u neutralnu Švedsku umesto u Norvešku.

 SUTRA: PRVE VELIKE BRUKE AMERIČKIH AGENATA  

Preporučujemo

Feljton

0 4

IRONIJA SUDBINE - STALjIN JEDINO VEROVAO HITLERU: U ratovima tajnih službi vođenih u tami zabluda i neznanja nije se videlo ko je neprijatelj

19. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

ČESTE POGREŠNE PROCENE OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI: Suština postojanja tajnih službi, sakupljanje informacija, najviše doprinosi njihovim greškama

18. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

OBAVEŠTAJNA SAZNANjA DONOSE POSEBNE MOĆI: Cela priča o porodicama Buš, Alijev i inokosnom Putinu ima smisla u kontekstu tajnih službi

17. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 17

BRITANSKA TAJNA SLUŽBA PRISVOJILA PUČ 27. MARTA: Agenti britanske službe MI6 nisu mogli da raskrinkaju ni špijune u sopstvenim redovima

20. 03. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije