CIA PRIKAZUJE NEUSPEHE KAO SVOJE VELIKE POBEDE: CIA je jedine rezultate, u tajnim operacijama, imala po slabim zemljama Trećeg sveta

NA DAN propale misije u Ukrajini Sovjeti su detonirali prvu atomsku bombu. Jedna avionska posada je u preletu preko Aljaske detektovala povećani nivo radioaktivnosti.

OPREZNOST General Bedel Smit bio je jedan od šefova CIA, Foto "Vikipedija"

Ima raznih mišljenja koliki je promašaj to previđanje sovjetske atomske bombe. Džefriz-Džons kaže da su promašili „svega“ 16 meseci jer su prvu sovjetsku atomsku pečurku predvideli za 1951. godinu. Vajner navodi analizu CIA od 20. septembra 1949. u kojoj se samouvereno tvrdi da Sovjeti neće imati bombu još četiri godine. Tri dana kasnije, Truman je obznanio svetu da Sovjeti imaju bombu.

Još gore greške pravljene su u Aziji. Nije najveći tamošnji propust CIA što nije uspela da ubedljivo obavesti predsednika o izbijanju Korejskog rata. Tamo se CIA oslanjala na južnokorejske i Čang Kaj Šekove izvore, koji su uglavnom lagali da bi nešto zaradili.

Jedini pouzdan izvor podataka bio je izvrsni sistem za dešifrovanje poruka između Moskve i Dalekog istoka. Pred izbijanje rata sovjetska krtica u redovima CIA uspela je da se ubaci u centar za dešifrovanje u Arlingtonu, predgrađu Vašingtona. To je bio lingvista Vilijam Volf Vajsband (Weisband). Novi šef CIA general Bedel Smit shvatio je da se nešto dešava sa sistemom za dešifrovanje i obavestio Belu kuću. Nakon toga je osnovana Nacionalna bezbednosna agencija, najveća američka vladina obaveštajna agencija.

Frenk Vizner (Wisner), prvi američki agent koji je od septembra 1944. uspostavio odnose sa sovjetskim oficirima i obaveštajcima, ubacio je hiljade agenata u Kinu i Severnu Koreju s namerom da podrže nepostojeći ili izmišljeni pokret otpora. Svi su nestali.

Najviši Viznerovi rukovodioci na terenu, kao šef ispostave CIA u Seulu, i sami su slali izmišljene informacije. U proleće 1951. Vizner je okupio 1.200 severnokrejskih izbeglica na ostrvu Jong do (Yong do). Njihov komandant je bio Hans Tofte, OSS veteran koji je bolje lagao svoje pretpostavljene nego neprijatelja, kaže Vajner. Ovi ljudi su imali tri zadatka: da prikupljaju obaveštenja, da budu gerilski borci i da spasavaju oborene američke vazduhoplovce. Niko od njih nije preživeo, ali je Tofte poslao odličan izveštaj o svom uspehu. Viznerovi oficiri su u Severnu Koreju ubacili 1.500 agenata koji su redovno slali izveštaje. Njima je rukovodio šef CIA ispostave u Seulu pukovnik Heni (Haney), koji nije znao korejski, kao ni 200 drugih Amerikanaca iz njegove ispostave. Zavisili su od lokalnih agenata. Henija je zamenio Džon Limond Hart. Za tri meseca, do kraja 1952. godine, Hart je shvatio da su svi korejski agenti ili izmišljali izveštaje ili radili za komuniste. Bedel-Smit, šef CIA, rekao je Hartu da ne može da dozvoli da druge grane američke vlade vide kako CIA nije sposobna da prikupi informacije o Severnoj Koreji. Hartov izveštaj je zabašuren, a CIA je svoje upadanje u zasedu prikazala kao strateški manevar. Sledeći šef CIA Alan Dales ubeđivao je članove Kongresa da CIA kontroliše značajne elemente pokreta otpora u Severnoj Koreji.

Pukovnik Kelis, Viznerov šef za paramilitarne operacije, poslao je uzbunjivačko pismo Beloj kući u kojem je napisao da ne postoji pokret otpora pod kontrolom CIA. Na nesreću stotina palih agenata, pismo je poslato posle rata.

Tako je CIA započela svoju praksu prikazivanja neuspeha kao pobede. Na nepostojeću „fantomsku vojsku“ potrošeno je 152 miliona dolara, nešto više od današnje milijarde.

Sakrivena je činjenica da su skoro sve informacije o Korejskom ratu bile isfabrikovane ili izmišljene.  Na sreću CIA, postojale su slabe države Trećeg sveta, gde je Agencija mogla da se igra gospodara sudbine.

CIA je jedine uspehe u tajnim operacijama imala po slabim zemljama Trećeg sveta. Prva dva takva „uspeha“ su obaranje legalno izabranih demokratskih režima u Iranu i Gvatemali. To su tužna svedočenja grehova CIA i rani primeri američkih predrasuda o Trećem svetu.

Odbrana hrišćanskih vrednosti nije bila samo motiv američke politike u borbi protiv islamskog terorizma, početkom 21. veka, već i pedesetih godina. Tako je 1954. godine u Zakletvu zastavi dodat deo „pod Bogom“. Dve godine kasnije je fraza „U Boga verujemo“ postala moto SAD i ubačena je na američki novac. […] Diplomata Endru Kilgor (Killgore), koji je službovao u Iranu, ovako je opisao državni udar u Iranu. CIA se decenijama hvalila da je svrgavanje demokratski izabrane vlade u Teheranu 1953. godine njen veliki uspeh. Demokratski izabrani iranski premijer Mosadek je želeo da nacionalizuje iransku naftnu industriju, koju su kontrolisali Britanci. Mosadek je isto tako nastojao da vlast pripada parlamentu, Medžlisu, a ne šahovom dvoru. Britanska Anglo-Iranian Oil Company(AIOC) je 1949. godine sa šahom postigla još povoljniji ugovor za sebe. Iste godine šah je pokušao da lažira izbore. Započele su demonstracije iz kojih je iznikao Nacionalni front. Mosadek se nametnuo kao vođa te organizacije. Treba napomenuti da komunistička partija Tudeh nije bila deo Nacionalnog fronta. Mosadek je do 1951. postao premijer i potpisao zakon o nacionalizaciji naftne industrije.

Britanci su odmah krenuli na Mosadeka. Njihova borba se odvijala na tri koloseka. Na prvom koloseku su pokušavali da izmene zakon o nacionalizaciji putem međunarodne arbitraže. Na drugom koloseku su uvodili ekonomske sankcije Iranu. Treći kolosek će postati koban za Iran. Britanci su se spremali da zbace Mosadeka sa vlasti. To je trebalo postići tajnim akcijama. Jedna od takvih akcija bila je podrška probritanskim političarima. Njihov kandidat za premijera čak i pre dolaska Mosadeka na vlast bio je Said Zia Tabatabai (Tabataba’i).

Amerikanci su u početku podržavali Mosadeka i diplomatsko rešenje krize. Njihova glavna briga bila je komunistička Tudeh partija. Od 1948. godine imali su tajni program BEDAMN. Za razbijanje Tudeh mitinga čak su angažovali ulične bande. U okviru „crne propagande“ nastojali su da okrenu Irance protiv Tudeha. Agenti provokatori su se predstavljali kao Tudeh aktivisti i napadali džamije. CIA se vremenom okrenula protiv Mosadeka. U Nacionalnom frontu su potplatili nekoliko vođa da raskinu s Mosadekom.

U novembru 1952. britanske diplomate su napustile Teheran. Amerikanci su preuzeli inicijativu. Važnu ulogu je odigrao dolazak Ajzenhauerove administracije početkom 1953. Republikanac Ajzenhauer je svoju predsedničku kampanju zasnivao na obećanjima da će preokrenuti mlaku politiku demokrate Trumana prema komunistima. Tri važna čoveka su se dogovorila oko državnog udara. To su bili šef CIA za tajne operacije Frenk Vizner, Balkancima poznat odranije. Tu je bio i budući šef CIA Alan Dales. Kao Viznerov čovek za Srednji istok, organizaciju puča je preuzeo Kermit Ruzvelt, inače rođak oba predsednika Ruzvelta. Započela je operacija „Ajaks“, svrgavanja Mosadeka.

Strah najviših rukovodilaca CIA od iranskih komunista nije bio opravdan. Specijalisti na terenu smatrali su da Tudeh nema šanse da preuzme vlast. Poslednja demokratski izabrana vlada Irana zbačena je 19. avgusta 1953. zbog komunističke opasnosti koja nije bila stvarna. CIA je i u pripremama puča nastavila sa crnom propagandom. U Teheranu je organizovala lažne komunističke demonstracije da bi izazvala strah. Zanimljivo je da su za demonstracije protiv Mosadeka regrutovani i dizači tegova, što nas podseća na neka naša iskustva. Alen Dales je uživao u romantičnoj priči o trijumfu CIA, koja se raširila po Vašingtonu kao šumski požar. Amerikanci su posle pada Mosadeka nastavili da podržavaju autoritarni režim u Iranu. Dugoročna posledica je bila loša za SAD.

UGROŽENI INTERESI

MNOGE vođe siromašnih zemalja želele su bolji život za svoj narod, a ne komunističku revoluciju. U mnogim zemljama, pogotovo Latinske Amerike, dolazilo je do nacionalizacije stranih preduzeća, recimo naftne industrije u Iranu ili agrarne reforme u Gvatemali. Takvi potezi su pogađali interese britanskih i američkih korporacija, kao i s njima povezanih lokalnih moćnika. Amerikanci su sumnjali da su Sovjeti iza takvih akcija.  Zato su odobravali tajne operacije, često nasilne. Moralnost ovakvih akcija nije mnogo zabrinjavala rukovodioce CIA jer su oni verovali da su u nekoj vrsti Božije misije.

 SUTRA: BERLIN PODELjEN ZIDOM EPICENTAR HLADNOG RATA  

Preporučujemo

Feljton

0 0

PRVE VELIKE BRUKE AMERIČKIH AGENATA: Prvi pokušaj CIA da obori neku stranu vladu, i to neuspešan, desio se 1949. godine u Albaniji

22. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

GREŠKE AMERIČKE SLUŽBE ODNELE NA HILjADE ŽIVOTA: Godinu nakon osnivanja OSS službe Amerikanci su angažovalu 42 diplomca sa Jejl univerziteta

21. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 20

BRITANSKA TAJNA SLUŽBA PRISVOJILA PUČ 27. MARTA: Agenti britanske službe MI6 nisu mogli da raskrinkaju ni špijune u sopstvenim redovima

20. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

CIA NAMEŠTA NAJPRLjAVIJE IZBORE U ISTORIJI ITALIJE: Recept s kupovinom izbora i političara, prvi put je isproban u Italiji

23. 03. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije