KATASTROFALNE GREŠKE AMERIČKE TAJNE SLUŽBE: U napadu 11. septembra 2001. poginulo je nekoliko stotina ljudi više nego u napadu na Perl Harbur

VELIKI napad na Svetski trgovinski centar i Pentagon 11. septembra 2001. godine bio je najsmrtonosniji napad na SAD ikada.

OPUŠTENOST Administracija Džordža Buša Mlađeg terorizam nije smatrala prioritetom, Foto Digital Public Library of America.

Ne samo da je poginulo nekoliko stotina ljudi više nego u napadu na Perl Harbur 1941,  nego su napadnuti simboli Amerike, jedan finansijski,a drugi vojni.

Ričard Bets, profesor Kolumbija univerziteta i bivši savetnik direktora CIA, odbija optužbe da su obaveštajne službe propustile da upozore na neprijateljski napad. Prema njegovim rečima sistem je bio svestan napada, samo nije tačno znao gde i kada. Niko u sistemu nije uspeo da prepozna počinioce, planove i sredstva napada od „žamora“ o predstojećem udaru. Niko nije povezao tačke. Ni Klintonova niti administracija Džordža Buša Mlađeg terorizam nisu smatrale nekim prioritetom.

Same obaveštajne agencije primetile su Al Kaidu tek posle napada na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji 1998. godine. FBI je i ranije znao za tu organizaciju, ali nije to saznanje podelio sa CIA. Ipak, 2001. godine su shvatili ko je Osama bin Laden. U prvih osam meseci te godine 40 članaka o njemu dospelo je u dnevna obaveštenja za predsednika Buša. Na predsednikovo pitanje postoji li pretnja za Sjedinjene Države, CIA je 6. avgusta odgovorila da je Bin Laden odlučan da napadne SAD. Pre 11. septembra NSA je presrela 30 poruka o predstojećem napadu koje se nisu ostvarile. Bets to naziva „sindromom povike na vuka“. To je iz one priče kada je dečak stalno vikao „vuk, vuk“, a kada se vuk stvarno pojavio, niko mu nije verovao. CIA je od 1999. godine pokrenula 55 operacija protiv 38 meta širom sveta. Ništa se nije desilo. Pomenuo sam obaveštenje o sumnjivcima koji u Arizoni uče letenje, poznato kao „Feniks memorandum“, kao i probleme s vizama budućih napadača. Nisu ni mogli da povežu tačke jer je pažnja obaveštajne zajednice bila suviše rasuta. Čak i kada su nešto slutili, nisu uspevali da u to ubede odgovorne ljude. Na primer, još 1995. su upozoravali da će civilni avioni biti meta, ali kompanije nisu htele da ulažu u skupe bezbednosne mere. Pokazalo se da preterano gomilanje podataka može da bude štetno. Birokrate nisu pravile razliku između bitnog i nebitnog.

U očaju zbog propusta u povezivanju tačaka pre 11. septembra, obaveštajci su učinili novu, suprotnu grešku. Napravili su veze između podataka o oružju za masovno uništenje u Iraku, koje u stvarnosti nisu postojale. Ova greška je potpuno obrukala obaveštajne službe, pa su političari i javnost prevideli tačna predviđanja i podatke. Plašeći se oružja za masovno uništenje, donosioci odluka su potpuno zanemarili druge obaveštajne političke i kulturološke uvide koji su bili tačni.

U SEPTEMBRU 2002. CIA je podnela izveštaj naslovljen „Savršena oluja: Planiranje za negativne posledice invazije na Irak“. Taj dokument je tačno predvideo raspad zemlje, nestabilnost u arapskim zemljama, udaljavanje SAD i evropskih saveznika, islamski terorizam širom sveta.

Pokazalo se da je pobediti Irak ili talibane u Avganistanu lako. Ali bilo je nemoguće održati političku stabilnost i u te dve zemlje i u Libiji. Iračka vojska je pobeđena za 21 dan. Američki planeri nisu čitali svoje autore. Bernard Fol (Fall) je još 1961, povodom Vijetnama, pisao da zapadne sile pokušavaju da tehnologijom pobede ideologiju. Tu zabludu su podržavali borbeni generali i menadžeri vojne industrije, ali iskustvo je pokazalo da sjajno oružje ne može da osvoji ljudske duše.

Ipak, kolosalni promašaji SAD u Iraku i Avganistanu možda mogu malo da opravdavaju promašaje Agencije. Pokazalo se da su svi delovi američke administracije donosili katastrofalne odluke. CIA nije bila mnogo gora od svih drugih ustanova, ali ni bolja. I naravno, promašila je svoj osnovni cilj. Da pravovremeno i tačno informiše. Nama je posebno poznat informativni promašaj s kineskom ambasadom u Beogradu. Tobože je kineska ambasada bila veliki obaveštajni centar. Po svoj prilici je u pitanju obična glupost.Planeri CIA u Zalivu svinja imali su staru i netačnu mapu. Tolike milijarde su potrošene na bombardovanje Srbije,a CIA je koristila nepreciznu turističku mapu.  

Priča se da je ambasada SAD u Beogradu uvek imala čitav sprat za razne obaveštajce. Niko od njih, kao ni moćni sateliti na nebu nisu videli nešto što je znao svaki beogradski taksista. Uprkos velikim sredstvima posvećenim obaveštajnom ratu protiv Srbije, CIA je opet omanula. Najvažniji ishod ove akcije koja je trebalo da bude rutinski odabir ciljeva bio je da Kina još više izgubi poverenje u SAD. NR Kina nije zaboravila ovaj ratni zločin, koji se pominje i u njihovim školskim udžbenicima. Hiljade kineskih turista svakodnevno ostavljaju cveće na spomenicima stradalim zemljacima. Tim Vajner ide toliko daleko da ukazuje na posledicu bombardovanja goru od svih. On kaže da je ova pogreška zasekla dublje nego što iko zna. Proći će mnogo vremena dok Bela kuća i Pentagon povrate poverenje u CIA kad je reč o tome da se nešto stavi ispred krstića nišana za raketno gađanje, tvrdi Vajner.  Da li je i to doprinelo zanemarivanju izveštaja CIA dve godine kasnije, pred 11. septembar?

VERNICI u mudrost obaveštajnih službi potegnuće argument o tome kako je CIA predvidela raspad Jugoslavije. I dan-danas se kao tačna proročanstva objavljuju analize CIA o krizi Jugoslavije posle Titove smrti. Šta će biti s Jugoslavijom posle Titove smrti je opsesivna briga SAD od ranih sedamdesetih godina. Nikson je još juna 1971. izdao direktivu američkoj obaveštajnoj zajednici da detaljno istraži kakav će uticaj na Jugoslaviju posle Titove smrti imati spoljni i unutrašnji faktori. CIA i ostala američka obaveštajna zajednica su se dvadesetak godina bavili odgovorom na to pitanje.

Kao uspešni ishod tog obaveštajnog rada najčešće se pominje memorandum od 18. oktobra 1990. godine, koji je verovatno namerno objavljen u Njujork tajmsu 28. novembra. U tom dokumentu se navodi kako će savezna država prestati da funkcioniše 1991. godine, a da će se raspasti 1992. Rat će početi na Kosovu (pogrešno), a u Bosni i Hercegovini se krije posebni potencijal za nasilje (tačno).

Pre nego što vas zadivi proročka moć CIA, zapitajte se sledeće: šta od ovih mračnih predviđanja već nije kolalo u javnosti Jugoslavije? Podsetiću vas na pesmu „Zabranjenog pušenja“ iz 1989. godine Kanjon Drine, u kojoj kamiondžija sasvim jasno predviđa građanski rat u BiH. Da li su Nele Karajlić i drugovi sreli nekog kamiondžiju koji je bio tajni saradnik CIA? Ili su oni bili agenti? Iako smo prijatelji, meni je Nele Karajlić oduvek bio sumnjiv zbog svojih neobjašnjivih uvida u budućnost. Da je 1949. godina, bio bih u iskušenju da ga prijavim. Osim pesme Kanjon Drine, tu je skoro tačan datum Dejtonskog sporazuma u jednoj epizodi Top liste nadrealista. Pogledajte Jutjub (TLN, Vijesti, 12. novembar 1995). Da li je dr Karajlić deo tajnog projekta CIA da se unapred puštaju informacije sakrivene iza, tobože, humorističkog programa? Ili kroz njega progovaraju kosmičke sile, što bi rekao dr Velja Abramović? Ili su on i kolege izrazili strahovanje koje se uvlačilo među ljude, pogotovo one koji su pamtili strašni bratoubilački rat 1941-1945? Nekoliko meseci pre izrade memoranduma CIA, HDZ je dobila izbore u Hrvatskoj, a Franjo Tuđman je postao predsednik. Šta su oni želeli sa Jugoslavijom, nije bila neka tajna. Mudri analitičari CIA su prepričali opšte mesto novinskih tekstova, televizijskih emisija, zabrinutih kafanskih i porodičnih razgovora. Svaka baba u Bosni i Hercegovini je u kostima osećala zebnju od ponavljanja Drugog svetskog rata.

Završiću poglavlje o CIA zaključkom da ova tobože sveznajuća Agencija dugoročno je uzrokovala više štete nego koristi za sopstvenu državu od Latinske Amerike do ulice Trešnjinog cveta.

ADMIRAL I AMBASADA

"BOMBARDOVANjE kineske ambasade u Beogradu bilo je za mene jedno akutno neprijatno iskustvo", izjavio je viceadmiral Tomas R. Vilson (Wilson). On će u julu 1999. postati direktor Odbrambene obaveštajne agencije (DIA). Vilson je predsedniku pokazao objekte koje treba bombardovati, između ostalih i kinesku ambasadu. CIA je tu zgradu označila kao Saveznu direkciju za promet robe posebne namene (SDPR). Ova direkcija jeste bila u istoj ulici, ali udaljena 350 metara od kineske ambasade. To je znao svaki čovek koji je prošetao Dunavskim kejom ili se provozao Bulevarom Nikole Tesle.

 SUTRA: KGB I POLITIKA STRAHA OD POPULARNE KULTURE 

Preporučujemo

Feljton

0 0

PRVE VELIKE BRUKE AMERIČKIH AGENATA: Prvi pokušaj CIA da obori neku stranu vladu, i to neuspešan, desio se 1949. godine u Albaniji

22. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 3

BERLIN PODELjEN ZIDOM EPICENTAR HLADNOG RATA: CIA je u San Francisku imala javnu kuću gde su prostitutke dovodile mušterije i davale im drogu

25. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

CIA PRIKAZUJE NEUSPEHE KAO SVOJE VELIKE POBEDE: CIA je jedine rezultate, u tajnim operacijama, imala po slabim zemljama Trećeg sveta

24. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

CIA NAMEŠTA NAJPRLjAVIJE IZBORE U ISTORIJI ITALIJE: Recept s kupovinom izbora i političara, prvi put je isproban u Italiji

23. 03. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije