POTURANJE KARDELJEVOG RANJAVANJA RANOVIĆU: Tipičan proizvod brionskih kuhinja jeste i intriga o Lekinom fizičkom napadu na Kardelja

LjUDI nedostižnih ambicija obično teže da budu u centru pažnje, da se svako, pa i ceo svet, samo oko njih vrti.

INTRIGARENjE Tito i Jovavanka, u pozadini Kradelj i Ranković, Foto Arhiv porodice Ranković

Nezadovoljni sobom, oni obično misle da im je smetnja neko drugi. Kada se međusobno „namirišu“ oni sa ovakvim osobinama, nema kraja intrigama i parničenju.

Na Brionima, u vreme letnjeg odmora, kod mene je došla Jovanka, najavljena na uobičajen protokolaran način. Bila je ogorčena na Pepcu Kardelj. Iznela je sve što je znala o njenom naduvenom ponašanju na javnim mestima, govorila je o tome kako širi intrige o njoj – Jovanki, kao o običnoj kućnoj pomoćnici kod Tita u Užičkoj 15, da ogovara Tita što je ostavio Hertu da bi se oženio tom „glupačom“, samo zato što je ona od njega mlađa skoro četrdeset godina. Sve ovo sam slušao na vrućem brionskom suncu. Nisam uspeo da kažem nijednu reč, a Jovanka je već energično zahtevala obrazovanje partijske komisije ili moj razgovor sa njenom rivalkom, dodavši da taj razgovor ne bi smeo da se završi bez partijske kazne. E, ovo me je, pak, malo naljutilo.

Nisam se postavio na strani ni jedne ni druge parničarke, bilo mi je neprijatno što se ovakva intrigarenja pletu oko Tita. Jovankin predlog takođe nisam prihvatio, već sam je molio da se smiri. Predložio sam da se cela stvar okonča drugarskim razgovorom između njih dve. Ponudio sam svoje posredništvo. Odbivši moj predlog, otišla je besna na mene.

Ostao sam da se tešim da ni pravi popovi, iako su u povoljnijem položaju, nisu pod manjim udarcima, jer sve svoje dužnosti obavljaju po kanonima.

JEDNO vreme bio sam razapet i između Tita i Jovanke. Dok je Tito pokazivao razumevanje i objektivnost, Jovanka je sve više pravila razne ekscese i time opterećivala i njega i odnose sa ljudima iz okoline. Jedanput sam morao da uverim Tita da bi bilo prenagljeno povlačiti Mićunovića iz Vašingtona zbog njegove supruge koja je navodno nipodaštavala Jovanku prilikom Titovog i Kenedijevog susreta u Beloj kući.

Drugi put sam bio protiv povlačenja Cvijetina Mijatovića, kao ambasadora Jugoslavije u Moskvi, kome je zamereno nepristojno ponašanje njegove supruge prilikom boravka naše delegacije u tom gradu. Tada je ona proglašena i lakom ženom, na koju neki Rusi nasrću jer ih ona izaziva svojim ponašanjem. Pored toga, prema priči koju je Đuro Pucar (predsednik CK SK Bosne i Hercegovine) ispričao Titu i Jovanki, ona je bila takva i pre udaje za Cvijetina. Ne verujući u takve „podatke“ objašnjavao sam Titu da se o Sibini Mijatović mogu lako steći ovakvi utisci s obzirom na to da kao glumica ima slobodnije manire.

Do povlačenja Cvijetina nije došlo, ali je morao da usledi moj lični razgovor sa njim.

Taj „blagougodni“ razgovor obavio sam kako sam najbolje umeo, trudeći se da nikoga ne povredim, da se odnosi ne poremete, da Tito ostane onakva ličnost kakvu smo znali i poštovali. S tim sam se rukovodio i kad Cvijetinu nisam ništa govorio o Pucarevoj ulozi u ovim prepričavanjima. Samo sam mu skrenuo pažnju da takva okolišna pričanja mogu da unesu razdor među ljude i da pokvare njihove međusobne odnose.

MEĐU suprugama naših rukovodilaca ima i onih „vidovitih“. One mogu čak i na godinu dana da proreknu nekome političku sudbinu.

Takva jedna velika supruga, zaokupljena nekim svojim brigama, šetajući ulicom pruža prst na kuću u kojoj stanujem i govori drugoj: „Odavde potiče svako zlo!“ Ona ništa više ne kaže, njen posao i jeste da samo uvrača, a drugi neka razmišljaju, makar i patili u neizvesnosti. I, zaista, ova druga, skromna žena, još uvek pomalo skojevski naivna, nije mogla da dođe sebi od uzbuđenja. Prva, iskusno primećuje njenu zbunjenost i odmah dodaje:

„Jeste, draga moja, jeste – od druga Marka zlo potiče. To ćeš i sama videti jednog dana!“

U isto to vreme, možda baš tog večera, ta ista supruga – Pepca (Kardelj) – sedi kod nas u toj kući ili mi kod njih, razume se, čisto porodično. Jednom rečju, cveta poverenje, iskri drugarska bliskost, potvrđuje se staro poznanstvo i drugarstvo...

ŠIRENjU  fame o ozvučavanju i navodnom prisluškivanju požurio je da se pridruži i sam Edvard Kardelj. On je odmah i svoj kabinet priključio Titovim podacima o ozvučavanju i prisluškivanju, izjavivši da je zamolio Tita da svoju komisiju (čitaj: anonimnu) pošalje i kod njega. Istini za volju, moram reći da je sam Kardelj još ranije lično tražio ozvučavanje svog kabineta. To je objašnjavao praktičnim potrebama – snimanjem razgovora sa strancima i tome slično. S takvim objašnjenjem je njegov šef kabineta – Anton Vratuša – šefu mog kabineta Petru Ivičeviću predložio da se to uradi i u mom kabinetu.

Međutim, u toku izvođenja radova na oba ova mesta mene je Ivičević ipak obavestio, jer je pretpostavio da se neću složiti sa ugrađivanjem tih aparata. Pošto sam to izričito zabranio, dalji radovi su kod mene u kabinetu obustavljeni, a Udbi je vraćeno sve što nije bilo instalirano u zidove. Nešto nedovršeno ipak je ostalo u zidovima. Objasnio sam Ivičeviću zašto meni to praktično nije trebalo, jer sam kao potpredsednik SIV-a za unutrašnju politiku imao veoma retke susrete sa stranim predstavnicima. Kad je Ivičević zapitao šta da kaže Vratuši, rekao sam da ga samo obavesti o obustavljanju izvođačkih radova u mom kabinetu. U šali sam dodao da Kardelj voli tehniku i telefone, pa će se kod njega sigurno produžiti radovi. I, tako je i bilo.

TIPIČAN proizvod brionskih kuhinja jeste i najnovija intriga o mom fizičkom napadu na Kardelja i upotrebi vatrenog oružja. Ta perfidna priča je stigla i među slovenačke studente. U želji da saznaju istinu, oni su upitali Vidu Tomšič: da li je tačno da je Ranković pucao i ranio Kardelja?

Umesto da im pošteno kaže pravu istinu, Tomšičeva ih sračunato, politikantski ostavlja u tom uverenju. Ali, jedna laž više nije nikada na odmet, kada je već stavljena u službu političke potrebe. Sve se svodi na formulu – cilj opravdava sredstva. A to je, u stvari, najveći domet političkog i ličnog morala pojedinih ljudi danas. Istina je u njihovim rukama postala tako jevtina da se može, bez griže savesti, upotrebiti za svako potkusurivanje. Mnogo je unosnije upotrebiti još jednu svirepu laž nego li reći istinu.

Ma koliko neželjeno i grubo delovala na ortake u lažima, ali istina je u ovome: Jovan Veselinov – Žarko lakše je ranio Kardelja, pukom nepažnjom prilikom lova u Morovićkim šumama, koje spadaju pod vojnu upravu. Prema tome, ova naša Vida nije bila baš mnogo vidovita kad je ovaj incident poturila meni. Smetnula je s uma da su direktni svedoci ovog događaja oko četrdeset vojnika i podoficira, vojni lekar i šest generala, s Gošnjakom na čelu.

Želje su jedno, a činjenice drugo. Ako se one ne poklapaju s željama, onda ispada bedasto izmišljati neke žrtve mog revolveraštva da bi se iz njih, na silu boga, pravili heroji takozvanog Rankovićevog perioda. Majstori ove grozne spletke napravili su time i sebi i drugima medveđu uslugu. Ja sam, doduše, voleo da gledam kaubojske filmove, ali sam bio siguran da me oni u ovim zrelim godinama neće navesti na bilo kakvo zlo. Ako sam ukazom i preko noći proglašen zaverenikom i pučistom, to još nije dokaz, čak ni oficijelno mišljenje, da sam upražnjavao individualni teror.

STIDE LI SE ŠTO SU SRBI

ONI koji imaju razvijenu maštu ili više lukavstva, u ovoj kampanji protiv mene prolaze nešto bolje od onih koji su lišeni tih preimućstava. Oni su podmukliji, pa jedan od njih prilikom otvaranja Spomen groblja u Jasenovcu baca blato na mrtve i žive, urlajući na sva usta kako je šteta što nije palo još više srpskih glava (Ivan Stevo Krajačić) . 

Lišeni tih preimućstava, ovi drugi, osiromašenog političkog morala, a kratke pameti i plitke savesti, ne stide se da sad i na javnim skupovima uzvikuju kako ih je sramota što su poreklom Srbi.  Razlika između prvih i drugih je samo u tome što je onaj koji je lupao po Jasenovcu, kažu, bio mrtav pijan, a ovi drugi to nisu bili.

 SUTRA: OPŠTA POTERA ZA ZAKOPANIM ZLATOM DRAŽE MIHAJLOVĆA  

Preporučujemo

Feljton

0 0

PRISLUŠKIVANjA NIJE BILO: Na posolednjem razgovoru, u prisustvu genrala Gošnjaka, Tito je rekao "Još ćemo mi zajedno raditi!"

22. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

SRPSKI KOMUNISTI U IME SRBIJE NAPADAJU RANKOVIĆA: Kavčič i Tripalo, u klimi za sve gluposti, pišu zbrkane članke o "slomu jedne politike"

21. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 5

VELIKE LAŽI PARTIJSKIH TITOVIH KLIMOGLAVACA: Svi saslušani iz Udbe nisu hteli ništa da kažu, a Svetislav Stefanović Ćeća bio je čak i drzak

20. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

OPTUŽBE ZASNOVANE NA ANONIMNOJ KOMISIJI: Tito je na sednici govorio kratko i ne baš odlučno kao što obično ume kad je u nešto uveren

19. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije