POTERA ZA ZAKOPNIM DRAŽINIM ZLATOM: U toku turneje po Africi, sa "Galebom", samo je Dobrica Ćosić ostao izvan sukoba i domašaja intriga

IZMEĐU ostalih pitanja koja su ovih dana direktno ili indirektno pokrenuta protiv mene, u zagrebačkoj štampi je dobila dosta prostora akcija Državne bezbednosti u vezi sa otkrivanjem zakopanog zlata i dvorskih dragocenosti.

NA GALEBU Tito, Ranković, Veselinov, Koča Popović, Mate Jerković , Milan Žezelj, Edo Brajnik..., Foto Arhiv porodice Ranković

S obzirom na izopačeno prikazivanje ove akcije, dužan sam da kažem sve što je meni poznato.To moram učiniti koliko sebe radi, toliko i radi Službe o kojoj se danas seju fantastične izmišljotine.

Što je najčudnije, sve se to dešava na očigled svedoka njenog rada koji su ne jedanput javno govorili u superlativima o toj našoj organizaciji.

Dakle, evo o čemu se zapravo radi. Prema nekim podacima, te ogromne vrednosti, koje su opljačkane za vreme stare Jugoslavije, kao i dragocenu dvorsku i drugu najpoverljiviju arhivu, zakopao je Draža Mihailović u trenutku kada je potučen u Srbiji. Sve je to progutala zemlja jedne tamne i kišovite noći. Tom prilikom nisu pošteđeni ni kopači kao jedini mogući svedoci zakopavanja te državne pljačke. No, ipak je, navodno, ostao neki svedok koji je s planom „zlatnog terena“ našao utočište u inostranstvu kod novih gospodara.

Zadatak otkrivanja tog terena dobila je naša služba još prvih dana iza rata. Neki podaci su ozbiljno ukazivali da su ove dragocenosti ostale skrivene duboko u zemlji, u nekoj jaruzi, potoku ili nekoj neuglednoj oburvanoj špilji. Trebalo je prvo lokalizovati prostor negde u zapadnoj Srbiji, a možda i oko granice s Bosnom. Oskudni podaci činili su glavnu i nepremostivu teškoću za svaki početak.

Prošle, 1965. godine, prilikom jednog lova, Svetislav Stefanović Ćeća je uzgred pričao kako je Služba opet na putu da otkrije državno zlato i Dražinu arhivu. Iako novi momenti nisu bili baš beznačajni, on je ipak imao puno rezerve u pogledu ovih tragova.

Naime, čovek koji živi u inostranstvu, nudeći svoje usluge uz prihvatljiv procenat, znao je navodno količinu i sadržinu svakog od četrdeset velikih sanduka. Sem toga, navodno je znao da se u poverljivoj arhivi nalaze i takvi podaci o mnogima koji se danas nalaze na visokim položajima u novoj Jugoslaviji. Nisam ulazio u detalje plana koji su oni već razradili. Verovao sam u njihovo bogato iskustvo i znao da će vešto iskoristiti svaku priliku za realizaciju davno postavljenog zadatka. Ja sam se uvek radovao uspesima ove organizacije, jer su me podsećali na ranije vođene akcije u kojima su naši kadrovi svojom upornošću i smelošću nadmudrivali i daleko iskusnije protivnike. Obavestio sam Tita o novim izgledima za pronalaženje zlata i arhive. Iz onoga što je tom prilikom rekao video sam da pridaje veliki značaj otkrivanju ovog podzemnog skladišta. Preneo sam Ćeći ovo Titovo mišljenje, jer sam mislio da će ono podstaći Službu.

Znam da su kasnije, usled naglog preokreta kod čoveka iz inostrantstva, nastale neke komplikacije, zbog čega je prvobitni plan pretrpeo bitne izmene. Međutim, i taj novi plan je ubrzo osujećen samoubistvom jednog starca koji je jedini mogao pomoći u lokalizovanju mesta zakopanog zlata. On je nađen obešen na tavanu svoje seoske kuće, što je dalo povoda pretpostavci da je njegovu smrt ubrzao neko od neotkrivenih neprijatelja.

Tako je nestao i poslednji preživeli svedok iz Dražine ekipe kopača.

O tome sam takođe obavestio Tita. Njemu nije bilo neprihvatljivo objašnjenje da iza cele ove stvari stoji neka inostrana obaveštajna služba, čiji je zadatak da nas onemogući u pronalaženju pomenutih dragocenosti.

U POSETI Tita i naše delegacije prijateljskim zemljama crne Afrike (1961), došlo je do dramatičnih sukoba u samoj delegaciji. Njenim povratakom u zemlju otvoreni su problemi nekoliko drugova. Leo Mates je morao odmah da napusti položaj generalnog sekretara u Sekretarijatu predsednika Republike. Lazar Koliševski (predsednik CK SK Makedonije) je trebalo partijski da odgovara, Veljko Mićunović takođe, s tim da se odmah udalji iz Sekretarijata za inostrane poslove. Jedino je Dobrica Ćosić ostao izvan tih sukoba i domašaja intriga.

Kao i obično, i ovog puta očekivao se nastup po partijskoj liniji. Međutim, nisam mogao preduzeti bilo kakve mere jer nisam imao skoro nikakvih elemenata za partijsku istragu protiv članova IK i članova CK. Mates je u međuvremenu već udaljen, navodno zbog toga što Tito i Jovanka nisu bili zadovoljni njegovim prevođenjem i što se na celom tom putu nije ponašao kako je trebalo. Na moju sreću, s „operacijom Mates“ nisam imao nikakve veze, sem što sam se bavio njegovim raspoređivanjem na novu dužnost, što je bilo otežano i time da više nije mogao da ostane u diplomatiji. Kasnije je stavljena primedba i zbog njegovog postavljenja za direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kao i zbog angažovanja u radu Socijalističkog saveza.

Inače, slušao sam samo odlomke o sukobu u delegaciji. Niko nije hteo da zagrize u suštinu razmirica. Kolale su razne priče iz kojih se moglo razabrati čas jedno čas drugo. Jednog dana, u fazi ovakvih prepričavanja, došao je kod mene Gošnjak i rekao da Titu nije pravo što su Koliševski i Mićunović ostali van partijske odgovornosti. Tito se čudi, kaže Gošnjak, što nije ništa preduzeto i stavlja do znanja da neće lako preći preko tih njihovih bezobrazluka.

Nije mi bilo prijatno jer sam osećao da je Titova ljutnja upućena meni. Objasnio sam Gošnjaku da ne mogu ništa preduzeti sve dok se negde ne odluči o tome, pošto su u pitanju članovi IK i član CK. Kad sam video da ne prihvata ovo moje objašnjenje, pitao sam šta treba da radim i od koga mogu da dobijem detaljnije podatke o držanju pomenutih drugova.

Pomenuo je generala Luku Božovića, koji je bio u obezbeđenju delegacije.

NAKON ovog razgovora došao je general Božović. Iz njegovih izlaganja proizilazi da ni u jednoj ranijoj delegaciji nije bila napeta situacija kao u ovoj. Pored toga, Jovanka je tvrdila da je Mates preinačavao smisao onoga što je Tito izlagao u službenim razgovorima sa domaćinima afričkih država. Zbog svega toga Tito je bio toliko neraspoložen da je skoro prekinuo svaki kontakt sa ostalim članovima delegacije, pa se među njima nije pojavljivao ni u slobodnim časovima. Nikad se, kažu, nije teže osećao.

Zbog svih tih razloga Božović je molio da se sledeće delegacije sastavljaju od drugova koji Titu neće praviti dodatne poteškoće, uz one koje već ima po programu. Saslušao sam Božovića i skrenuo mu pažnju na savesno vršenje dužnosti i neuplitanje u razmirice kad one već nastanu. S obzirom na svoje zaduženje u Titovom obezbeđenju, on ne bi smeo ničim sporednim da se opterećuje. Što se tiče sastava ovakvih delegacija, i mog uticaja u tome, Božović je očigledno bio u zabludi, jer sam ja već odavno isključen iz svakog uvida u njihov izbor.

U razgovoru sa Gošnjakom čuo sam kako je Veljko Mićunović polemisao sa Titom za vreme službenih razgovora sa predsednikom Egipta Naserom. Ta polemika odnosila se na Titovo izlaganje i ocene političke situacije u svetu. Pošto sam ovo smatrao nepravilnim i neukusnim, obavio sam razgovor sa Mićunovićem. Rekao sam mu da je mogao naći desetine drugih načina da iznese svoje primedbe umesto ovog najneprihvatljivijeg.

Obavestio sam Tita o ovom mom razgovoru, uveravajući ga da su otpali razlozi za Mićunovićevo povlačenje iz Sekretarijata inostranih poslova. Pa ipak, nije lako prošao kasniji predlog Mićunovićevog postavljanja za ambasadora u Vašingtonu.

PODELA POKLONA

ZA VREME Titove posete prijateljskim afročkim zemljama 1961, na primer, Koliševski je bio toliko besan na ponašanje Jovanke Broz da je demonstrativno otkazivao svoj odlazak na službene prijeme. U jednom trenutku nastala je gužva oko podele darova pa je Tito rekao: „Neka uzme ko što hoće!“ Koliševski je zamerao Protokolu što obaveštava našu štampu isključivo o počastima koje domaćini ukazuju, pored Tita, samo Jovanki, dok se članovi delegacije ignorišu.

 SUTRA: VLAST U ARMIJI DRŽALA SU TROJICA GENERALA  

Preporučujemo

Feljton

0 3

SLUČAJ STANKE VESELINOV ČARŠIJSKE PRIČE I AFERE: Tito i Jovanka su sumnjičili generala Milana Žeželja kreće u društvu nepouzadnih ljudi

23. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

PRISLUŠKIVANjA NIJE BILO: Na posolednjem razgovoru, u prisustvu genrala Gošnjaka, Tito je rekao "Još ćemo mi zajedno raditi!"

22. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije