BESMISLENA ČISTKA MEĐU PARTIZANIMA NA ZLATIBORU: Posle pada Užičke republike sudbina opšte jugoslovenskog ustanka postala je neizvesna

PRED pad Užica 1941, na Kadinjači i drugim prilazima gradu vodile su se ogorčene borbe.

SAVETOVANjE Cana Babović, Arsa Jovanović, Leka Ranković, Tito, Đilas..., Foto Arhiv porodice Ranković

Herojski je izginuo skoro ceo radnički bataljon, koji je formiran od užičkih radnika.

Čim su ti otpori slomljeni, nemački tenkovi su krenuli i ušli skoro u prazan i razrušen grad. Evakuacija je završena takoreći u poslednjem momentu. Za sve te poslove, a posebno za evakuisanje štamparije, novinske hartije, arhive Vrhovnog štaba i CK bili su zaduženi Mitar Bakić, Vlada Dedijer i Ivo Lola Ribar. Ali, sem arhive, drugo nije stiglo dalje od Zlatibora. Nešto je otišlo pod zemlju, a nešto je spaljeno zajedno sa kamionima.

U toku pripreme za napuštanje Užica ja sam dobio zadatak da se priključim Moravičkom bataljonu Ratka Sofijanića, koji je držao položaj iznad grada prema Zlatiboru. Pošto je bio određen za obezbeđenje Vrhovnog štaba u Sandžaku, bataljon je morao da krene u tom pravcu odmah posle napuštanja Užica.

Toga dana kasno popodne bataljon se prikupio u jednoj omanjoj šumi sa leve strane puta Užice – Zlatibor. Pokraj samog tog puta izvršen je raspored za pokret u Sandžak preko Zlatibora, ali kada je Sofijanić izdavao naređenje za pokret, naletela je avijacija i prikovala nas za zemlju. Priljubljeni uz zemlju, čuli smo brujanje tenkova od Užica.

Krenuli smo odmah, ali ne putem za Zlatibor nego desno od njega kroz velike šume. Celu noć smo bili u pokretu i tek ujutro izbili na Kraljeve Vode – Zlatibor. Nemački tenkovi su napravili izlet samo do sela Mačkata i tu zanoćili, pošto njihova komanda nije znala na šta može naići ako produži dalje nastupanje. Na tom našem dugom noćnom maršu naišli smo u svitanje na grupu nemačkih zarobljenika koje smo zarobili kod Krupnja. Njih je sprovodio od Užica Ivan Maček sa jednim partizanskim vodom. Bio je ljut ko’ ris. Nije hteo da shvati zašto ih i sada vučemo za sobom, pa je tražio ovlašćenje da postupi sa njima po svom nahođenju. Umeto toga, dao sam mu pravac kretanja i rekao da će kroz jedan sat dobiti naređenje kako da postupi sa svojom silnom vojskom.

U redu – kaže Maček – ja samo čekam da pripucaju Nemci i onda će sve okončati breda i dva puškomitraljeza.

Ipak se to drugačije završilo – zarobljenici su oslobođeni. Toga jutra (na Zlatiboru) u jednoj kući sam zatekao Tita, Kardelja, Đilasa i Lolu. Nikome nije bilo lako, doživeli smo težak poraz u Srbiji. Političke i vojne posledice tog poraza bile su nesagledive. Naša odgovornost je bila velika i do tada, a sada ona postaje još veća. Sudbina opštejugoslovenskog ustanka postala je neizvesna. U tim mučnim trenucima, u diskusiji o novonastaloj situaciji, podnošene su i ostavke, ali smo ih odmah odbacivali kao posledicu fizičkog i psihičkog umora.

POSLE  odlaska glavnine sa Vrhovnim štabom prema Rudom, na Kamenoj gori je izvršena jedna neuobičajena i neodgovorna selekcija u partizanskim jedinicama. Ova besmislena čistka zahvatila je oko dve stotine ljudi koji su bili odbačeni kao partizani. Njima su politički rukovodioci velikodušno razdelili novac i rekli im da raznim pravcima krenu – pojedinačno ili u grupama po tri – u oslobođenu Foču, Čajniče i Goražde. Zaista, „plemenita“ briga za ljude. Čak su ih upozorili da se čuvaju četnika, ustaša i muslimanske milicije po selima.

U celoj ovoj grupi, međutim, mogle su se na prste izbrojati puške i revolveri. Tu grupu činili su lakše ranjeni i bolesni borci, dustabanlije koji su olako proglašeni zabušantima, stari komunisti i drugi ljudi od kojih se nije moglo očekivati da uzmu pušku u ruke i pođu u prve vatrene linije. Ti „kamenogorci“, kako su sami sebe nazivali, tako goloruki i nemoćni, pošli su svako na svoju stranu, u puku neizvesnost sa mnogo opasnosti. Nikad nije utvrđeno kakva je sudbina zadesila većinu od tih ljudi. U oslobođena mesta stiglo ih je svega nekoliko desetina. Zna se samo da je bilo uhvaćenih i zverski likvidiranih. Prvi vesnici ove kalvarije stigli su u Foču. Očajno su izgledali, fizički potpuno iscrpljeni. Teško je opisati šta su sve doživeli i pretrpeli na ovom putu probijanja. Bežeći danonoćno ispred besomučne hajke, upadajući u zasede raznih neprijateljskih formacija, ostali su živi samo fizički sposobniji i veštiji u snalaženju na nepoznatim terenima.

Ova drama koja je nazvana „Kamena gora“, imala je svoj epilog u Foči. Pojedinačno ili u manjim grupama ljudi su dolazili u Centralni komitet i ogorčeno iznosili svoje nevolje. Jedni su govorili kako su srećni što su izbegli kamu i metak, jer eto, sad mogu da iznesu sve što ih tišti. Drugi su, opet, predlagali da odmah dobiju raspored u jedinice, gde jedino mogu da speru „ljagu“ koja im je nepravedno nanesena. Više od svega, ove ljude je bolelo to što su bili tako grubo diskriminisani.

DUGO sam razgovarao sa njima nastojeći da popravim ono što je moglo da se popravi. Kad smo se dobro izrazgovarali o „njihovom slučaju“ i našoj opštoj vojnoj i političkoj situaciji, predložio sam im pet dana odmora, a ranjene i bolesne uputio sam u partizansku bolnicu. Preporučio sam svima da se drže kao organizovana grupa do konačnog rasporeda, ali da etiketu „kamenogorci“ i sve što je vezano za Kamenu goru što pre zaborave. Nisam propustio da im posebno preporučim naš „bogati“ fočanski jelovnik: za doručak – čaj od sušenih krušaka; za ručak – kompot od sušenih krušaka s komadom hleba od zobi; za večeru – sušene kruške pripremljene po želji. Naši fočanski dani su u početku zaista bili isključivo s takvom hranom. Fočanska dolina bila je bogata jedino kruškama, a one su te godine obilato rodile. Neprijateljske vojske opljačkale su sve što su našle na tom veoma siromašnom području, ali ih nisu interesovale te sitne neizgledne voćke. Pa, ipak, one su za nas bile glavna hrana više od mesec dana, jer nam je upravo toliko vremena trebalo da organizujemo bolje snabdevanje neophodnim životnim namirnicama.

„Kamenogorcima“ je odmor protekao u doterivanju i popunjavanju njihove dotrajale odeće i obuće, u čišćenju od onih malih napasnih životinjica. Svi ti ljudi raspoređeni su u partizanske jedinice na razne službe i poslove. Prihvatili su nove dužnosti i pokazali su se savesnim u radu. Još za vreme njihovog takozvanog odmora predložio sam da se iz Drine povade leševi muslimana koje su četnici poklali i da se pristojno sahrane na njihovom groblju. Svi ovi „kamenogorci“ su se javili da učestvuju u ovom teškom poslu, iako im još nije istekao odmor. Mnogo je truda utrošeno na vađenje, identifikovanje i sahranjivanje tolikog broja ovih nedužnih žrtava. Ali, posao je obavljen savesno.

RUŠENjE MOSTA NA NERETVI

MOST na Neretvi (1943) nije srušen da bi se obmanule komande nemačkih jedinica koje su, u ogorčenim borbama s našim snagama, nadirale na tom pravcu. U Vrhovnom štabu tu „varku“ nije niko imao u vidu, pa ni sam Tito. Naprotiv, naređenje vrhovnog komandanta za rušenje pomenutog mosta usledilo je posle jednog brzopletog izveštaja Vlade Šegrta.

Došao je i obavestio da prema našim snagama kreće iz suprotnog pravca u leđa oko 20.000 četnika... Međutim, pokazalo se da su četničke snage bile mnogo manje, pa su ih naše jedinice potukle do nogu i razbijene delove naterale u bekstvo. Za vreme tih borbi izgrađen je improvizovan prelaz pored srušenog mosta, pa su ranjenici i naše jedinice blagovremeno odstupali u ranije predviđenom pravcu. To je moglo da se izvrši pošto na tom pravcu nije pretila nikakva opasnost od tobožnjih 20.000 četnika.

 SUTRA: ZBOG KOBNE GREŠKE PARTIJA GUBI DRAGOCENOG ČOVEKA  

Preporučujemo

Feljton

0 2

NATEGNUT RAZGOVOR SA DRAŽOM MIHAILOVIĆEM: U toku pregovora na Ravnoj Gori četnici su sproveli grupu od dvanaest zarobljenih partizana

01. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 28

AKCIJA PRIKUPLjANjA ORUŽJA: Na Kosmetu pronađeno u dobro očuvanom i ispravnom stanju oko 26.000 komada raznih vrsta oružja

31. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

NEOSNOVANE PRIČE O „NASLEDSTVU“ TITA: Kako su se monarhističke ideje o nasledstvu prestola naselile u glave komunista

30. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

KARDELj U MOSKVI RADI TITU IZA LEĐA: Ljudi nedostižnih ambicija obično teže da budu u centru pažnje, da se ceo svet oko njih vrti

29. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije