JOSIP BROZ NIJE SMEO DA RANKOVIĆA IZVEDE PRED SUD: Stambolić, Kardelj, Bakarić, Krajačić su pripremali brionsku dramu

JAVNA i oštra politička borba protiv Aleksandra Rankovića otpočela je, kao što je poznato, 1. jula 1966. godine, posle IV plenuma CK SKJ održanog na Brionima.

PROCENE Hruščov je pred Titom govorio da u Lekinoj biografiji nema kolebanja, Foto Arhivv porodice Ranković

Od samog početka žestoka, ova je borba bila neobično duga i mučna i, u stvari, nikada nije ni okončana. A više od decenije i po, trajala je atmosfera stalnih oštrih napada, čija je žestina ponekad nalikovala iznenadnom oštrom naletu košave. Povodi su bili veoma različiti: ponekad i slučajan Lekin susret sa građanima na ulici, koji bi se uz pozdrav interesovali za njegovo zdravlje... A, pošto mnogima štošta oko Rankovićevih „grešaka“ i njegove političke likvidacije nije bilo baš sasvim jasno, čak naprotiv, organizatori su bili prinuđeni da tu nevericu prate u stopu, ako već nisu mogli da je preduprede i zaustave. Takva je aktivnost, pre svega tadašnjih srpskih političara, poprimila karakter epidimeje koja je zahvatala ne samo veće urbane sredine, već i sela, pa i zaseoke.

Ta zahuktala aktivnost imala je ponekad i komičan prizvuk – u smederevskom kraju, na  primer, posle objašnjenja delegata iz CK Srbije, koji je došao da ubedi neverne, čulo se i mišljenje jednog od prisutnih građana: “...pa dobro, Marko je prisluškivao Tita, kao što to tvrdite i iznosite kao njegovu osnovnu grešku, a zna se da u svetu ima i toga. Nego, recite vi nama šta je Marko tom prilikom čuo što bi bilo od posebnog značaja, pa ćemo mi posle toga sami da ocenimo njegove greške...“

Na drugom je mestu, opet, na sličnom sastanku povodom „grešaka“ Aleksandra Rankovića, posle objašnjenja delegata iz CK Srbije, jedan od prisutnih građana rekao, kako mu ni posle svih silnih objašnjenja nije jasno zašto je Ranković morao da ode. A neko iz publike dodaje:

„Ranković je zasigurno morao da ode kako bi na njegovo mesto došao neki Janez.“

Ipak, najčešće je pitanje, ne samo na tim skupovima već i u javnosti, bilo: Kako to da samo Srbi greše? Ono je bilo postavljeno veoma često, i uz veliku nevericu.

Svima onima koji su bili pripremljeni za neviđenu političku kampanju nije bilo baš jednostavno da odgovaraju na takva pitanja.

Najviše pitanja u toku kampanje protiv Aleksandra Rankovića, bilo je postavljano na skupovima održavanim širom Srbije. Rukovodstvo ih je ocenjivalo kao „provokativna pitanja“, a jedno od njih bilo je: Zašto plenum nije održan u Beogradu već na Brionima?

Teško pitanje, jer su za odgovor nedostajali ubedljivi argumenti.

SRPSKA delegacija na Brionskom plenumu, u kojoj su bili najodgovorniji partijski i državni rukovodioci, krenula je na Brione, jer je upravo njoj bila dodeljena „najznačajnija“ uloga.

A da u Beogradu, u prestonici Jugoslavije, neko od tih sveže otkrivenih „antidržavnih“ i „pučističkih“ snaga ne bi u međuvremenu preuzeo vlast onima koji su se nalazili na izuzetno važnoj dužnosti, tamo negde na samoj zapadnoj granici naše zemlje, tj. na Brionima, vojsci je, i to ne samo onoj koja je bila stacionirana u Beogradu i okolini, već u celoj zemlji, za svaki slučaj izdato naređenje da prema ratnom rasporedu preduzme sve mere predostrožnosti.

Određujući zadatke i dajući uputstva pojedincima o tome kako treba da se ponašaju i drže na IV plenumu, Josip Broz je dobro znao kome će kakvu ulogu da dodeli i, naravno, bio je to pun pogodak – delegacija iz Srbije, ne samo što je u potpunosti ispunila svoja obećanja, već je i prevazišla očekivanja. Josip Broz je time bio veoma zadovoljan, pa je i javno pohvalio „snalažljivost“ ondašnjeg srpskog rukovodstva, u kome su se naročito isticali Petar Stambolić, Jovan Veselinov, Dobrivoje Radosavljević – Bobi, Dušan Petrović – Šane, Mijalko Todorović – Plavi, Milentije Popović, Stevan Doronjski, Milojko Drulović, Danilo Kekić, Cana Babović, Marko Nikezić  i dr. Međutim, uz Broza i Crvenkovskog, koji su dirigovali brionskim skupom, trebalo bi pomenuti sve one koji su bili glavni akteri, iako nisu učestvovali u javnim diskusijama na Plenumu. Zahvaljujući njihovoj beskrupuloznosti i energiji koju su uložili u predbrionske pripreme, Stefanović i Ranković su bili osuđeni i pre brionske sednice. Među onima koji su iz pozadine posmatrali dramu kojoj su, uz Broza, i sami veoma doprineli, bili su: Petar Stambolić, Edvard Kardelj, Boris Krajger, Vladimir Bakari, Stevo Krajačić... a možda i još poneko...

Svi su se diskutanti trudili da u svojim istupanjima budu što oštriji, naročito trinaestorica Srba. Ni ostali nisu zaostajali: pet Crnogoraca, tri Hrvata, dva Slovenca i dva Makedonca.

Tako je u osuđivanju i dokazivanju grehove one „dvojice krivih“, koje je trebalo eliminisati i dotući, zastupljena „Federacija“. Diskutanti se nisu obazirali ni na njihovu prošlost, iako je ona bila čistija i moralnija od prošlosti mnogih koji su diskutovali na samoj brionskoj sednici ili onih koji su učestvovali u pretpripremama.

Setila sam se posete Nikite Hruščova i državno-partijske delegacije Sovjetskog Saveza Beogradu 1956. godine, nakon višegodišnjeg prekida u odnosima dveju zemalja posle Rezolucije Informbiroa 1948. godine.

Hruščov je tada, u razgovoru kome sam i ja prisustvovala, rekao da su oni čitali i proučavali biografije naših rukovodilaca i da su zaključili da u Lekinoj biografiji „nema nigde kolebanja skretanja, oklevanja“ i da u čitavom „današnjem međunarodnom radničkom pokretu nema čoveka sa tako bogatim životnim iskustvom u društvenom radu – čoveka tako briljantne biografije“ kao to je Aleksandar Ranković.

One koji su se naročito isticali u dodvoravanju, Josip Broz je  u to vreme unapređivao na više državne i partijske dužnosti i dodeljivao im ambasadorske položaje.

NEKOLIKO meseci posle Brionskog plenuma – februara 1967. godine – u razgovorima sa delegacijom sa Kosova i Metohije Josip Broz je pomenuo Aleksandra Rankovića. „... On se nalazi van zatvora i napravio je do sada niz vrlo rđavih gestova.“ Nije izneo koji su to „vrlo rđavi gestovi“, ali je Šiptarima, koji nisu bili zadovoljni abolicijom, objasnio da je abolicija doneta zbog mnogih razloga, „u prvom redu kako se ne bi vodili procesi u kojima bi se pred sudovima našao čitav niz ljudi, kao i da ne zna šta bi se sve pred sudom tražilo – zatim, da bi to verovatno bio proces koji bi nam više štetio nego koristio... ali da `tamo` mogu slobodno da razuvere ljude da nema nikakve opasnosti od vaskrsenja Rankovića...“

Znao je Broz dobro zašto optuženima na Brionskom plenumu ne dozvoljava da se brane pred sudom. Bez obzira na mogućnost montiranja procesa, opet bi određeni argumenti morali da igraju kakvu-takvu ulogu, a takve argumente Josip Broz nije imao jer „inkriminisana dela“ nisu ni postojala, zbog čega je i odlučeno da ipak sve ostane u okvirima „brionskih intriga“. Prema tome, Broz je sasvim u pravu kada kaže: „Verovatno bi to bio proces koji bi nam više štetio nego koristio.“

Inače, potajna aktivnost protiv Aleksandra Rankovića otpočela je još pre brionske sednice, i vođena je pod geslom – „strogo poverljivih razgovora“ sa pojedincima – što je izuzetno podmuklo. Ljudi sa kojima su tada obavljani razgovori bili su pod strahovitim pritiskom i suočeni sa pretnjom da će ukoliko nešto od svega obelodane biti primenjene mere odmazde ne samo nad njima, već i nad njihovim porodicama. Takvu je presiju, na primer, sproveo Krste Crvenkovski u razgovoru sa Budom Miličevićem sredinom juna 1966. tj. pre Brionskog plenuma. 

POLITIČKI MRTVACI

SVE je bilo isplanirano i sračunato pre Brionskog plenuma na to da Alekandar Rankoivć poptpuno unište. Kažu: Broz nije ubijao svoje ljude kao Staljin. Nije, bar ne na taj način. Ali, on bi im najpre ubio dušu i sve u njima, pa bi ih onda pustio, čime se sam hvalio, da kao polumrtvaci šetaju po zemlji. S uživanjem bi govorio: "Taj i taj je politički mrtvac!"

 SUTRA: JOSIP BROZ NIJE VOLEO PRIČE O NASLEDNIKU  

Preporučujemo

Feljton

0 0

TITO NIJE SMEO DA POGLEDA U OČI ALEKSANDRA RANKOVIĆA: "Vjesnik", preko novinara Džavida Husića, otvorio je aferu o vikendici u Dubrovniku

17. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

KAKO JE NASTALA IDEJA O VIKENDICI U DUBROVNIKU: Leka se tek odobrovoljio kada je obišao vikendicu i uverio se da je to skroman objekt

16. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

PRIČA O PRISLUŠKIVANjU KOGA UOPŠTE NIJE BILO: Još pre Brionskog plenuma Krug oko Leke Rankovića već je sasvim zatvoren i čvrsto zabravljen

15. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

JOSIP BROZ ODAPINjE STRELE ZBOG POVRATKA CRNjANSKOG: Iznenađenje je bilo što se u nezadovoljstvu zbog povratka Crnjanskog uključio Koča Popović

14. 06. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije