NARKOTICI SU INSTRUMENT AMERIČKE SPOLJNE POLITIKE: Sve specijalne obaveštajne službe su uvek, na određen način, bile povezane sa kriminalom

KAD je kokain stigao u Beč 1860. Britanci su završavali Drugi opijumski rat u Kini.

OPIJUMSKI RAT Kinezi nikad neće zaboraviti lorda Palmerston, Foto Vikipedija

A to, valjda, spada u najbrutalnije i najnemoralnije zarađivanje novca u svim vremenima.

I to što su činili Nemci bio je samo nedorastao pokušaj da se uđe u velike poslove.

„Cele kulture i nacije su izvitoperene i promenjene da bi se udovoljilo latentnim i sakrivenim željama britanskih ekonomskih krugova. Britanski ekonomski interesi su nasilno menjali zajednice i krajeve. Na primer, Britanci su prinudili Irance da umesto svoje kafe piju njihov čaj. Iranska zajednica je odustala od nacionalnog pića zbog čaja koji je dolazio iz Indije, jer je to ekonomski interes Britanije. Do dana današnjeg, iranske kafane se nazivaju ‘kafane’ ali prevashodno služe čaj“ (Nazemroaya, 2008).

A ilegalni narkotici su igrali relativno nepoznatu, ali istorijsku važnu ulogu u svetskoj ekonomiji i međunarodnim odnosima. Igru je vodila Velika Britanija, a sledile su Holandija i Portugal.

Britanska East India Company (EIC) je praktično upravljala Indijom početkom XIX veka. Ona je učinila da je sredinom 1880-ih jedna od najvrednijih roba u međunarodnoj trgovini bio - opijum. A najupečatljiviji primer kako se osvajalo tržište bila je Kina. Ogromno tržište osvajano je arogantnim nepoštivanjem kineske države. Čuveni imperijalistički izum da potražnja kreira ponudu Britanci su ostvarivali totalnom destrukcijom indijske nekapitalističke ekonomije i života njenih stanovnika. U to vreme Evropa nije imala ništa što bi moglo da se meri s kineskom robom (čaj, porcelan, svila), pa je bilans trgovine s Kinom sve do početka XIX veka bio negativan. A onda se pojavio opijum.

Prvo su indijski seljaci, koji su proizvodili prehrambene proizvode, nasilno uvedeni „da postanu zavisni od uzgoja opijuma kao mogućnosti preživljavanja. Lokalne ekonomije mnogih zajednica u Indiji su sistematski sputavane od uzgoja redovnih kultura za prehranu da bi prodavali ono što su britanski trgovci hteli da otkupe, a to je opijum...Tako se Indija duboko zakopala u britansku kontrolu i eksploataciju britanskih kompanija“ (Nazemroaya, 2008).

OPADANjE moći kineskog carstva krajem XVIII veka dovelo je Britance u priliku da pokažu i najmnogoljudnijoj zemlji na svetu čari slobodnog tržišta. Opijum iz Indije je preplavio Kinu. Zavisnost od narkotika je postala dramatična. Procenjuje se da je deset odsto kineskih stanovnika bilo duboko zavisno od droge. Privreda zemlje je propala, inflacija je ruinirala valutu i mnogi su pali na prosjački štap. Godine 1838. uvedena je smrtna kazna za sve kineske državljane koji poseduju ili trguju drogom. I tada su Britanci izuzeti od kaznenog zakona, jer kineska vlada nije želela da otvara probleme sa njima. Onda su 1838-39. kineske vlasti zabranile uvoz opijuma. Kineske rezerve zlata i srebra odlazile su na kupovinu opijuma. Odliv kapitala iz Kine u Britaniju dosezao je dramatične razmere. Kinezi sebi više nisu mogli da priušte da tolerišu britansku narko industriju. Odbili su da prihvate bilo kakav nov uvoz narkotika koje je sprovodila britanska vlada.

Engleskoj kraljici Viktoriji stiglo je pismo: „Gde Vam je savest! Zamislite da stranci dođu u Englesku da bi prodavali opijum i zavode ljude da ga konzumiraju: uvažena kraljice, tako nešto bi u vama izazvalalo veliku odbojnost... Ako takvo zlo ne dopuštate u svojoj zemlji, onda ne bi trebalo da ga prenosite na druge zemlje, na Kinu pogotovo“, pisao je specijalni izaslanik kineskog cara za borbu protiv krijumčarenja opijuma Lin Zesu.

Odgovor na taj moralni vapaj bio je rat. Ima li boljih kupaca od onih koji ne mogu da „odbiju ponudu“! Danas će taj pristup biti slavljen kao najveće dostignuće tržišne ekonomije i potrošačkog društva. Sva sredstva su dozvoljena da bi se taj ideal ostvario.

Tako je Britanija na zahtev svojih trgovaca da se odbrani „slobodna trgovina“ poslala armadu od 48 ratnih brodova (uključujući i četiri oklopna parobroda). „Bio je to neravnopravan rat, u kome su se Kinezi borili drvenim čamcima protiv oklopnih brodova s topovima, kopljima i mačevima protiv moderne artiljerije, a seoske milicije protiv profesionalne vojske“, opisao je nemački sinolog Kaj Fogelzang Prvi opijumski rat (1839-1842).

Premijer kraljevstva Njenog veličanstva, lord Palmerston ostavio je iza sebe rečenicu koju mu Kinezi nikad neće zaboraviti: “Nema sumnje da će ovaj događaj utemeljiti epohu progresa civilizovanog dela ljudske vrste, a vodeći računa o najvažnijim komercijalnim interesima Engleske.” Mir zasnovan na ovakvim pretpostavkama ubrzo je doveo do Drugog opijumskog rata (1856-1860), novog ponižavanja Kine - otimanja Hong Konga i Makaoa.

VEK i po kasnije sve se promenilo, ali zapadni svet i ne pomišlja da ostavi „najvažnije komercijalne interese“ bez obzira na posledice. Naprotiv. Samo danas nije više Indija glavni proizvodni pogon, nego su to Avganistan (opijum) i Kolumbija (kokain). Principi rada su isti, metodi su malo prilagođeni savremenim uslovima.

Opijumska i heroinska industrija posle Drugog svetskog rata započela je u „zlatnom toruglu“ (Laos, Burma, Tajland) u Jugoistočnoj Aziji, a onda je sa američkom okupacijom preseljena u Avganistan gde se proizvodi 92% heroina za svetsko tržište. „Ekonomski principi britanske vlade tokom opijumskog rata su istovetni i danas.“

Samo je sada glavni igrač - s onu stranu Atlantika. „Narkotici su instrument američke spoljne politike, a koji pruža veliku podršku zapadnoj ekonomiji“ (Nazemroaya, 2008).
Ruski geoplotički mislilac Andrej Fursov razotkrivajući „politizaciju kriminala“ kao „kriminalizaciju političkih vrhova savremenog sveta“ navodi pet ključnih „kolona“ koje „dovode u sklad svetsku politiku sa kriminalnim karakterom svetske ekonomije“: trgovina naftom (30% je nelegalno), trgovina narkoticima (100% kriminal), trgovina oružjem (50% nelegalno), trgovina zlatom i dragocenim metalima (minimalno je 50% nelegalno tj. kriminal), prostitucija i porno-biznis (90% kriminal).

„Jasno je da su gospodari ovih pet ‘prstenova’ kriminalci, ali ne neposredno, već posredno, preko lanca ‘specijalne službe - kriminal’. Specijalne službe su uvek, ovako ili onako, bile povezane sa kriminalom, ipak, kada je počela neoliberalna kontrarevolucija/globalizacija na prelazu sedamdesetih i osamdesetih godina, ova veza je dobila sistemski političko-ekonomski karakter. To se ogledalo, sa jedne strane, u aktivnom ulasku kriminala u vlast u celom svetu, a sa druge - u povećanju udela predstavnika specijalnih službi i vojnih krugova u vladajućim strukturama mnogih država u svetu.“ (Fursov, 2022)

U ekonomskom smislu potražnja kreira ponudu. Ponuda opijuma i heroina je u stalnom porastu. To više ne obezbeđuju armade Ujedinjenog Kraljevstva nego pre svih NATO trupa.

Pojavljuje se kao svojevrsan cinizam kad se NATO trupe formalno raspoređene da zaustavljaju narko-proizvodnju, a „opijum ne samo da se ne redukuje, već su brojke realno u porastu. Ovo se deša- va pred očima NATO snaga, što je potvrdilo niz nezavisnih medija“ (Nazemroaya, 2008).

I naslednik lorda Palmerstona je pokazao da Ujedinjeni Kraljevstvo nije skrenulo sa svog puta. Kad je krenula anglo-američka invazija na Avganistan 2001, britanski premijer Toni Bler je javljao o nameri da se „iskoreni trgovina droge“ preko koje se naoružvaju zli talibani: “Talibansko oružje je plaćeno životima mladih Britanaca koji danas kupuju njihovu drogu na britanskim ulicama. To je drugi razlog zašto taj režim treba iskoreniti”. Čim je invazija okončana, droga ne da nije nestala s londonskih ulica, nego je proizvodnja odletela u nebo. 

PRANjE NOVCA PREKO DROGE

NA OSNOVU računica iz 2003, trgovina drogom prestavlja "treću po redu globalnu robu po obrtu keša odmah posle nafte i oružja (...) Avganistan i Kolumbija su najveće ekonomije narkotika na svetu koje napajaju svetsko podzemlje. Obe zemlje su jako militarizovane. Trgovina drogom je zaštićena. Opširno je dokumentovano da CIA igra centralnu ulogu u razvijanju latino-američkog i azijskog trougla. MMF procenjuje da je globalno pranje novca između 590 i 1500 milijardi dolara godišnje.  Najveći deo novca koji se pere, prema proceni MMF, je od trgovine drogom". 

 SUTRA: ALBANCI KONRTROLIŠU SVU TRGOVINU HEROINOM U EVROPI   

Preporučujemo

Feljton

0 4

KOKA KREATOR IDEOLOGIJE POTROŠAČKOG DRUŠTVA: Koka-kola je onaj proizvod koji čovek stvara da bi mu služio a onda postane njegov rob

08. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

ČOVEK KOJI JE DRŽAO SVET U STALNOJ NEIZVESNOSTI: Džejms Bond je pred Henrijem Kisindžerom postajao izmišljotina lišena svake visprenosti

07. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije