ALBANCI KONRTROLIŠU SVU TRGOVINU HEROINOM U EVROPI: OVK koristi šverc narkotika da sebe pozicionira kao glavnog kontrolora života na Kosovu

FOLLOW the Money, kaže se u zapadnom društvu. „Pranje novca u Sjedinjenim Državama i uopšte gledajući i šire - međunarodno - ključ je problema.

SUBVERZIJA Erik Klepton je 1976. godine imao pesmu Cocaine, Foto Dokumentacija "Novosti"

U Americi ostaje 91% od milijardi dolara koji se potroše na kupovinu kokaina . Novac se deponuje u američki i kanadski bankovni sistem. Trgovina droge pomaže akumulisanju čvrstih valuta u američkoj i kanadskoj ekonomiji“ (Nazemroaya, 2008). Kad se uzmu u obzir sve naučne i policijske činjenice postaje jasno da svaka dolarska novčanica u opticaju sadrži “mikroskopski trag” kokaina. To ukazuje i na intenzivnu upotrebu keša kao osnovnog sredstva plaćanja u poslovanju sa drogom.

„Ako je Kolumbija krupna riba u trgovini drogom, onda je Amerika kit”, govorio je Cezar Gaviria Trujilo, bivši predsednik Kolumbije i bivši generalni sekretar Organizacije američkih država.

U naš, srpski mikrosvet, udar kita je stigao kriminalizacijom albanske države i kasnije Kosova. „Kosovo i Albanija igraju veoma važnu ulogu u evroazijskom koridoru narkotika...

Praktično nezavisna srpska provincija Kosovo, pretežno nastanjena etničkim Albancima, ima čvrste veze sa NATO trupama u Avganistanu. Kosovo je bitan elemenat u opijumsko-heroinskoj relaciji Azija- Evropa i služi kao odskočna daska za evropsko tržište narkotika. Avganistan i Kosovo su pod anglo-američkom dominacijom, ‘demokratizacijom’, u procesu ‘izgradnje nacije’, sa američkim bazama na njihovoj teritoriji i u orbiti NATO snaga... Kosovski centar narko-industrije je vredan više stotina  milijardi dolara godišnje u transportu i razmeni“ (Nazemroaya, 2008).

Albanska mafije „jedna je od najozbiljnijih u savremenom kriminalnom svetu, a takođe i različite sfere njene delatnosti - narko-trgovinu (Albanci kontrolišu 75% isporuka heroina u Zapadnoj Evropi i 50% u SAD; svaki mesec kroz ruke narko dilera prolazi četiri do šest tona heroina, godišnji prihod je 2 milijarde dolara); trgovinu ljudskim organima; seksualno ropstvo (još krajem devedesetih godina 75% prostitucije u Engleskoj se nalazilo pod kontrolom albanske mafije; slična je situacije i u mnogim drugim evropskim zemljama).

Albanska mafija je organizovala i brojne usluge za izopačenike najrazličitijih tipova - od pedofila do ljubitelja sadomazohističkog seksa sa trudnim ženama. Pri tome, najveći broj ovih perverznjaka su predstavnici evropske buržoasko-aristokratske vrhuške i žive u Zapadnoj Evropi ili vrhuške arapskih, afričkih i azijskih zemalja koji redovno navraćaju u Evropu; o Americi da ne govorimo. Kako albanska mafija organizuje seksualne usluge predstavnicima vrhuške dobro je pokazano u filmu P. Morela „96 sati“ (2008. godine) - reč je o vezama albanske mafije, francuskog establišmenta i arapskih šeika.“ (Fursov, 2022-1)

U tom prostoru „prezasićenom narkoticima i drogom“ je „ Bivša jugoslovanska republika Makedonija“ posle velikog pritiska SAD preimenovana u Severna Makedonija.

OSLOBODILAČKA vojska kosova (KLA ili UČK) i mreža saradnika u Albaniji, Makedoniji, Italiji, Grčkoj i Turskoj ima vrlo važnu ulogu. Ključni je posrednik. UČK je kreirana u NATO labaratoriji profilisanih igrača. Problem nije bio što je izvorna albanska pobuna protiv južnoslovenske države bila marksističko-lenjinističkog usmerenja.

Nasuprot talibana koji su stvoreni da se bore protiv sovjetske imperije. U opijumskom prahu se ideologije utope i onda ispare. A iz njega raste oružje. „Droga i oružje protiču u suprotnim pravcima. Oružje ulazi u koridor, dok droga iz njega izlazi.“

Oni koriste deo razrađene procedure trgovine da bi sebe naoružali i da bi sebe pozicionirali kao glavnog kontrolora običnog života na Kosovu, u šiptarskom delu Zapadne Makedonije i Albaniji. U ozbiljnoj istraživačkoj studiji The Globalization of Poverty and the New World Order  (Globalizacija siromašstva i novi svetski poretak), Mišel Čosudovski nalazi da Albanija i Kosovo od početka 90-ih postaju vrlo važni za avganistanski heroin koji se šalje u Zapadnu Evropu.

„Trougao trgovine nafte, oružja i narkotika se razvio kao posledica embarga međunarodne zajednice (odnosno, Amerike, EU i NATO) na Srbiju i Crnu Goru i blokade Grčke prema Makedoniji. Kao rezultat imamo kolaps industrije i poljoprivrede koji je stvorio vakum u ekonomskom sistemu što je dovelo do eksplozije u trgovini drogom.

Kasnije je ova trgovina postala vodeći sektor, važan izvor u međunarodnoj razmeni i plodno tle za kriminalne grupe.“ Važno je razumeti, smatra Čosudovski, da je „trgovina narkoticima i oružjem namerno razvijana“ tako da je ona tekla „uprkos prisustvu, od 1993, više od 800 američkih vojnika na albansko-makedonskoj granici sa mandatom za sprovođenje embarga“.

Iz prihoda od šverca nafte i narkotika je kupovano oružje. „Isporuke nafte Makedoniji (prolazeći grčki embargo 93-94) su služile za pokrivanje heroina kao i za kupovinu kalašnjikova za Kosovo.“ Iza tog „biznisa“ sprovode se geostrateški planovi:

„Vašington i Bon su zajedno favorizovali ideju stvaranje ‘Velike Albanije’ (kontrolisane od strane anglo-američke alijanse i francusko-nemačkih interesa) kroz širenje Albanije na Kosovo i zapadne delove Makedonije. Ne iznenađuje, da je postajala ‘prigušena šutnja’ u međunarodnim medijima u vezi sa švercom oružja na Kosovu ... ‘šverc oružja i droge se u osnovi zasniva na geopolitičkim potrebama... na Kosovu, ovaj šverc ispunjava geopolitičke  nade i strahove’“ (Chossudovsky, 2003).

U OVOM vremenu i ono što se nekad zvalo lek i služilo da se čovek otme od slabosti i zdravo uspravi, potonulo je u - narkotizam. Gorostasna farmaceutska industrija je „donela proizvodnju i distribuciju lekova koje su rezultirale svetskom epidemijom upotrebe droge“. U Sjedinjenim Državama pre dve decenije trošilo se oko 102 milijarde dolara godišnje na psihoaktivne propisane lekova . U 2002. godini svetska prodaja lekova na recept bila je 430 milijardi dolara. Danas je već teže pronaći ljude koji ne koriste psihoaktivne suspstance nego pojedince koji to čine.

U koka-kola kulturi „kokainsko“ je uvek privlačno i isplativo. To je igra u kojoj kao rušite tabue, a bez ikakvog rizika. Erik Klepton, je na primer, imao subverzivnu Cocaine (1976) pesmu. On je Cocaine  „prilično pametno nazivao antikokainom“ objašnjavajući da „nije dobro pisati pesmu protiv droge i nadati se da će tako biti prihvaćena. Jer, opšte je mesto da se ljudi uznemire oko toga. Smetalo bi im ako neko drugi gura nešto niz njihovo grlo. Zato je najbolje nuditi nešto dvosimisleno - što bi se kroz promišljanje zapravo može videti kao ‘anti’ - pa je zapravo pesma Kokain, u stvari, protiv kokaina. Ako to proučite i pogledate s malo razmišljanja. iz daljine. ili kako to prolazi. to samo zvuči kao pesma o kokainu. Ali, u stvari, to je pametno govorenje o antikokainu“. Zbog nejasnoće te poruke, Klepton je često izbegavao da peva tu pesmu na kocertima, ili je u emisijama uživo dodavao „onaj prljavi kokain“. Danas bi se to moglo zvati doba nevinosti.

KONTROLORI DRUŠTVA

CEO svet je porinut u narkotizam i narko-interese koji su podruštvljeni i postaju nezaobilazni. To ima svoju društvenu funkciju. Život u nadljudski dinamičnom društvu kakvo je zapadno društvo danas je nepodnošljiv bez umirujućih sredstava. Drugo, umirivanje gomile je najvažniji cilj kontrolora društva. Zato se narkotizam širi i na oblasti ljudskog života koje su nekad imale potpuno suprotno značenje. Nekad je medicina ozdravljivala ljude, a farmaceutska produkcija proizvodila - lekove. Imenica lek je od glagola lečiti!

 SUTRA: KORIŠĆENjE MIKROTALASA ZA SLANjU REČI U NEČIJU GLAVU  

Preporučujemo

Feljton

0 4

KOKA KREATOR IDEOLOGIJE POTROŠAČKOG DRUŠTVA: Koka-kola je onaj proizvod koji čovek stvara da bi mu služio a onda postane njegov rob

08. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije