SRPSKI VOJVODA KOMANDUJE GRUPOM UDARNIH DIVIZIJA: Srpskoj vojsci je pripala nezahvalna uloga da probiju neprijateljski front u planinama

UPRAVO u vreme kada je general D’Epere pruzeo mesto glavnokomandujućeg na Solunskom frontu na došlo je do smene na čelu čelu srpske Vrhovne komande.

VIZIONAR Žorž Klemanso, predsednik francuske vlade, na zapadnom frontu 1917, Foto Vikipedija

Vojvoda Mišić je zamenio generala Petra Bojovića. Bojović je kritikovao strategiju ofanziva usmerenih na samo jedan deo fronta sa ograničenim ciljem. On je smatrao da ograničeni ciljevi ne opravdavaju značajne gubitke srpske vojske. Taj tip akcije ozbiljno je urušavao moral njegove vojske. Srpski vojnici su smatrali da Saveznici nemaju volju da organizuju opštu ofanzivu koja bi im omogućila da se vrate kući. U međuvremenu stiču utisak da ginu za ograničene ciljeve bez primetnih posledica. Bojović konstatuje alarmantno smanjenje trupa. Srpska vojska je bila jedina saveznička vojska bez mogućnosti pojačanja, ne uzimajući u obzir jugoslovenske dobrovoljce. Odnosi između Bojovića i Gijome, postaju tako zategnuti da francuski poslanik pri srpskoj vladi, Vikont de Fontene, u više navrata traži otpuštanje Bojovića. Najzad u junu on zauzima mesto Mišića na čelu prve srpske armije.

Vojvoda Živojin Mišić, autor srpske pobede u Kolubarskoj bici 1914, nije imao nikakve političke ambicije. Otud dobri odnosi između njega i D’Eperea. Njihovi razgovori su se ograničavali isključivo na vojna pitanja. Ton razgovorima daje francuski general koji je došao da ispita mogućnosti napada na srpskom sektoru. On povoljno odgovara na jedini srpski zahtev organizovanje opšte ofanzive. Više od toga, on srpskoj vojsci daje najvažniju ali i nezahvalnu ulogu da probije neprijateljski front u planinskom sektoru Dobrog Polja čiji vrhovi prevazilaze 2000 metara. Najzad osigurao je pomoć srpskoj vojsci sa dve francuske divizije i skoro kompletnom francuskom teškom artiljerijom. On je Mišiću poverio komandovanje tom grupom divizija. Mišić i princ Regent Aleksanda su samo čekali takav predlog da bi mobilisali sve resurse srpske vojske za poslednji napad koji vodi ka Beogradu.

Saveznički plan ofanzive predviđao je napad na sektoru koji drže Srbi u oblasti Dobrog Polja. Planinski lanac Moglena i Kozjak dominiraju dolinom Crne reke i ravnicom u kojoj su Kavadarci, Gradsko i Prilep. Na taj način, pobeda Srba na planinskim vrhovima trebalo bi da omogući francusko-srpskoj grupi spremnoj za napad da siđe u dolinu Vardara u nivou Gradskog i preseče neprijateljski front na dva dela. Cilj je bio da se razdvoje 11. nemačka armija (u stvari reč je o bugarskoj armiji kojom komanduju nemački oficiri) koncentrisanoj oko Bitolja i bugarska 1. armija koja se nalazila u dolini Vardara. Jednostavnost plana i samopouzdanje srpske vojske su uverili D’Eperea da su izgledi za njegov uspeh veliki. D’Epere ne samo da se opredelio za napad na sektoru koji je skoro nepristupačan, već predviđa i opštu ofanzivu čiji je cilj izbacivanje Bugarske iz rata i dolazak savezničkih armija na granice Austrougarske. Ovaj ambiciozni projekat zahteva veliki broj trupa, s jedne strane, i diplomatsku podršku s druge strane. Oba elementa su nedostajala novom savezničkom komandantu. U svom prethodniku u Solunu je D’Eperea dobio saveznika koji mu je omogućio da obezbedi diplomatsku podršku i dovoljan broj trupa za odlučnu ofanzivu.

Odmah po dolasku u Solun, general D’Epere mora da se suoči sa zahtevima za smanjenje savezničkih trupa. Britanski generalštab je posle početka nemačke aprilske ofanzive na Zapadnom frontu zahtevao povratak 12 bataljona pešadije sa Solunskog fronta. Posle povlačenja britanskih divizija u avgustu 1917. na konferenciji u Londonu je dogovoreno da takva odluka ne može da se donese bez sporazuma s Francuskom. Tako je na visokom ratnom Savetu, okupljenom 1. maja u Abevilu, rešeno da se pošalje komisija koju čine generali Gramat i Vulkomb da sa generalom Gijomom istraže mogućnosti za smanjenje savezničkih trupa na Istoku. Na sastanku održanom 31. maja, tri generala su rešili da prihvate povlačenje 12 britanskih bataljona. Njihov povratak u domovinu počinje u junu i završava se 8. jula. 

Sa francuske strane, slanje pojačanja u Solun je privremeno prekinuto marta 1918. s početkom nemačke ofanzive. Na konferenciji u Londonu 28. maja francuska vojska je dobila pravo da povuče jednu ili dve divizije sa Solunskog fronta. Klemanso je bio pristalica ovakvog rešenja i 22. juna je naredio D’Epereu da poveća broj povratnika u zemlju na 5000 nedeljno, dodavši da čak i ako neki od njih budu želeli da ostanu na Balkanu to im ne treba dozvoliti.  Radilo se o vojnicima koji su služili više od 18 meseci na Balkanu. Po Murijeovom zakonu od 18. avgusta 1917, zbog klimatskih teškoća, svi ljudi koji su proveli 18 meseci na Balkanu imali su pravo da se vrate u Francusku.

Po povratku u Francusku Gijoma se suprotstavio slabljenju armije koju je napustio.

Podsećajući na mogućnost ofanzive u oktobru, on je 29. juna zahtevao da broj vraćenih u zemlju bude ograničen na 2500 nedeljno tako da Francuska na Istoku ima 200.000 ljudi od 1. avgusta.  Uspeva najzad da ograniči broj vraćenih u zemlju na 5000 mesečno. Na taj način, između 1. juna i 1. oktobra, francuska vojska na Istoku se smanjuje sa 232.000 na 209.000 ljudi.  Tako se odvija promena u broju savezničkih vojnika na istočnom frontu.

Francuska i britanska vojska smanjuju broj ljudi pod oružjem za 35 hiljada dok grčka vojska povećava broj vojnika za 50.000. D’Epere je stoga, uprkos promenama u odnosu snaga između savezničkih armija, raspolagao snagama neophodnim za organizaciju ofanzive koju je sada želeo i francuski generalštab.

Nemačke ofanzive koje se smenjuju u maju i junu 1918. na zapadnom frontu podstiču francuski generalštab da pokuša da smanji pritisak organizujući ofanzivu na Balkanu.

General Gijoma i maršal Foš bez rezerve prihvataju tu ideju. Klemanso, predsednik francuske vlade telegramom od 23. juna poziva D’Eperea da počne pripreme za ofanzivu na osnovu projekta koji je ostavio Gijoma i uputstava koja stižu iz Pariza i zasnivaju se na nizu napada koji vremenom prerastaju u opštu ofanzivu. Detaljna uputstva u tom smislu stižu u Solun 2. jula. D’Epere, međutim, 13. jula šalje u Pariz svoj projekat ofanzive na srpskom sektoru fronta. On se izjašnjava kao pristalica odlučne ofanzive koja bi primorala Bugarsku da se povuče iz rata.  Pored savezničke Visoke komande potreban mu je pristanak savezničkih vlada. Francuski projekat ofanzive na Balkanu nailazi na ogorčeno protivljenje Britanaca.

Saveznici se nisu vraćali na pitanje Solunskog fronta od konferencije u Abevilu. Tom prilikom je potvrđen zaključak stalnih vojnih predstavnika u Visokom ratnom savetu, od 23. decembra 1917. godine, koji je predviđao defanzivnu strategiju na Solunskom frontu.

Britanski predstavnik general Sakvil- Vest koristeći to kao pretekst zahtevao je 13. juna da detaljno bude istražena mogućnost potpunog povlačenja sa Balkana. Britanski Vrhovni štab nije krio svoju nameru da smanji svoje učešće na Solunskom frontu, pa čak i da ga potpuno napusti. Gijoma je oštro kritikovao britanski zahtev, a Klemanso ga je konačno odbio. Razlike u pogledima saveznika na ulogu Solunskog fronta se zaoštravaju kada je Sakvil-Vest saznao za francuski plan za ofanzivu na Balkanu,  što je dovelo do žučne rasprave između Lojda Džordža i Klemansoa za vreme zasedanja Visokog ratnog Saveta od 2. do 4. jula u Parizu. 

ENGLESKE PRIMEDBE

BRITANSKI premijer Dejvid Lojd Džordž ( David Lloyd George), na zasedanju Visokog ratnog Saveta od 2. do 4. jula u Parizu, je primetio da je odluka o mogućoj ofanzivi na Solunskom frontu doneta bez konsultovanja njegovog Generalštaba. Isto tako se požalio da nije bio konsultovan pri imenovanju generala D’Eperea, te stoga optužio francusku vladu da vodi samostalnu politiku na Balkanu. Lojd Džordž i Balfur su se u načelu protivili opštoj ofanzivi na Balkanu. Najzad je to pitanje odloženo dok se njegovi vojni i diplomatski aspekti ne istraže detaljno.

 SUTRA: SRPSKA ARMIJA OTVARA PUT KA NIŠU I BEOGRADU  

Preporučujemo

Feljton

0 3

PRIHVATANjE DRUGAČIJIH SKUSTVA BEZ PREDRASUDA: Franše d’Epere je pripadao Afričkoj armiji, što je bio sinonim za francuske oficire

18. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

POBEDA NA SOLUNSKOM FRONTU ODLUČILA ISHOD VELIKOG RATA: Dogovor sklopljen, ujedinio je francuskog generala i srpske vojskovođe

17. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

KRAJ VOJNE KARIJERE GENERALA DIKRATORA: Kneza Pavla je nešto mučilo da donese čvrstu odluku da se konačno odstrani general Petar Živković

16. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

POKUŠAJ ATENTAT U SKUPŠTINI U VRTLOGU DVORSKIH SMICALICA: U vreme pokušaja ubistva general Živković se nalazio u audijenciji kod kneza

15. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije