ZAPADNI FRONT JE BIO POD KONTROLOM NEMACA: General Franše d’Epere je 6. juna 1918. imenovan za Vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Solun

JUNA 1918. komandovao sam grupom armija na severu fronta u Francuskoj...

RAZUMEVANjE Žorž Klemanso je bio na čelu fancuske vlade od 1917. do 1920. godine, Foto Vikipedija

Dana 6. juna u trinaest časova dobio sam telegram kojim sam postavljen za Vrhovnog komandanta savezničkih snaga na Solunskom frontu umesto generala Mari Luis Adolfa Gijome, i kojim sam pozvan da sutra pre podne dođem u predsedništvo vlade.

Dan je protekao brzo u obavljanju poslednjih poslova vezanih za moju dotadašnju komandu.

Moja zamena nije odmah bila određena, te je dužnost preuzeo moj načelnik štaba. Odlučio sam da u Solun ne povedem mog ordonans-oficira, Amori de Guvelo, vrlo ljubaznog momka, budućeg briljantnog oficira, ali koji mi se učinio suviše fizički slab. Po savetu Labiša pitao sam De Montegidea da li prihvata da me prati, uprkos činjenici da se nedavno oženio. Stigao je iste noći.

Sezan sam napustio u pola osam i stigao u Pariz u 10 sati. Primljen sam kod Anri Mordaka, šef vojnog kabineta Žorža Klemansoa, koga znam samo preko njegovih radova, a u 10,45 me je primio Klemanso. Tada sam ga treći put sreo.

Prvi put sam ga sreo 1892. u skupštini gde sam, kao ordonans-oficir, bio u pratnji De Fresinea. Tada je zapaljivim govorom Deruled primorao Klemansoa da napusti Skupštinu.

Bares je u knjizi Njihove figure opisao ovu scenu. Tada se smatralo da je njegova politička karijera završena. Bilo je neophodno da dođe do afere Drajfus kako bi se on vratio u politički život.

Drugi put sam ga sreo u logoru u Šalonu, kad sam mu se po naredbi generala Petena predstavio, dok je on bio u poseti školi IV armije, koja je bila deo Petenove grupe armija.

Srdačan doček u Klemansovom kabinetu juna 1918:

„Pa dobro moj generale najzad idete u Solun.“

„Da, ali uslovi nisu isti kao prošlog decembra.“

„Da, sad idete tamo kao da ste otpušteni.“

„Kako otpušten, ovde sam bio potčinjen, tamo ću biti glavnokomandujući.“

„Da, da. Treba da dobro razumete situaciju. Kao i vi, i ja znam ko je odgovoran, ali sam se suviše mučio da bih dobio jedinstvenu komandu, da bi je sada razorio bez ozbiljnog razloga. ( D’Epere ovde navodi da je Klemanso bio uveren da je poraz grupe armija, kojima je D’Epere komandovao u bici kod Puta dama maja 1918, bio posledica greške glavnokomandujećeg na Zapadnom frontu, francuskog generala Ferdinanda Foša.) Vaša grupa armija je doživela ozbiljan poraz, treba smiriti duhove u Skupštini.  Dokaz da vam ne zameram je mesto na koje vas postavljam. Krenite što pre...Sve će biti u redu.“

Sve u svemu ljubazan prijem. Izlazeći, zadržao sam se na trenutak kod Mordaka, a zatim sam otišao kod generala Albija, koji je vršio funkciju načelnika Vrhovnog štaba.

Površno sam ga poznavao u Nansiju dok je komandovao inženjerijom 20. oblasti: ljubazan, učen i dobar radnik, bio bi savršen da je imao karakter i bio iskren.

PRIJATAN doček. Dodelio mi je kancelariju u Ministarstvu rata i izdao je neophodna naređenja da kao ađutanta dobijem svog nećaka Marsela, koji je od početka rata služio u pešadiji: počeo je kao kaplar da bi postao kapetan. Ali general Albi mi uopšte nije govorio o stvarima koje su bile od prevashodne važnosti za mene:

1) General Ferdinad Foš je tog jutra bio u Parizu. Da sam to znao bilo bi vrlo jednostavno da ga vidim. Tek posle rata sam saznao da je bio vrhovnokomandujući na svim frontovima u Evropi.

2) U Versaju je postojao Visoki ratni savet koji je proučavao i odobravao planove operacija. Kako engleska vlada nije dozvoljavala nikakvo mešanje na frontu u Palestini i Mesopotamiji, četiri malo poznata generala, koja su bili vojni savetnici pri tom savetu, su se posvetila situaciji u Makedoniji.

3) Pitanje smanjivanje broja francuskih i engleskih trupa na Solunskom frontu koje je bilo na dnevnom redu jer je general Gijoma sa tim u vezi bio poslat u Solun.

4) Najzad, francuska misija pri grčkoj vojsci.

Ne shvatam da generalu Albiju, kao čoveku njegove inteligencije, nije palo na pamet da sa mnom razgovara o tim pitanjima, tako važnim za mene. Moj boravak u Parizu bio je upravo prilika da ta pitanja raščistimo.

Nisam ni slutio da je general Foš imao nameru da komanduje na svim frontovima.

Kasnije  sam saznao da se Gijoma sreo sa njim pre svog odlaska u Solun. U momentu mog naimenovanja Foš je bio glavnokomandujući i verovatno je smatrao da mu nisam iskazao dovoljno poštovanja (jer ga za razliku od Gijome nisam posetio) iako je on u međuvremenu otišao na novu funkciju. Samo tako mogu da objasnim njegovo neprijateljsko raspoloženje prema meni uprkos nesumnjivih uspeha koje sam potom postigao.

Što se tiče Visokog ratnog saveta koji je zasedao u Versaju, nikada nisam ni čuo za to telo. Da sam znao da ono postoji obratio bih se francuskom predstavniku, generalu Belinu sa kojim sam uvek bio u dobrim odnosima, i tako izbegao nesporazume. Ali ponavljam nisam znao za postojanje tog tela.

U Ministarstvu rata zatekao sam sa zadovoljstvom ljubaznog majora Kurtena, starog saborca iz 1. korpusa. Po njegovom povratku sa Solunskog fronta doveo sam Kurtena u Klermon, u štab moje grupe armija. General Foš, glavnokomandujući, je tražio da bude prekomandovan kako bi se bavio situacijom na spoljnim ratištima. Kad sam zatekao Kurtena u Ministarstvu rata mislio sam da pripada vrhovnom štabu i nisam ni slutio da je deo vrhovnog savezničkog štaba, a on je bio suviše skroman da me o tome obavesti, te sam tako ostao u neznanju.

Ručak u Ke d’Orseju. Odatle sam otišao da, po savetu Montegidea, u robnoj kući, u kojoj je ponuda odela bila neuobičajeno skromna, kupim poslednji komplet od gabardena u sivoj boji. Potom sam se vratio u Ministarstvo spoljnih poslova, gde me je, u skladu sa uobičajenom praksom, primio politički direktor De Maržeri koga sam sreo u Algesirasu 1906. Lepo me je primio i nije mi rekao ništa značajno, ali mi je zakazao sastanak s Pišonom za sutradan.

U predsedništvu Republike me je primio Sanser, Le Šatelijev prijatelj, i zakazao mi sastanak sa Poenkareom za sutradan. Obavestio sam Petena o mom odlasku i otišao sam na počinak u Versaj.

8, 9, 10. JUN - Provodim tri dana u Parizu da bi obavio poslednje posete i kupovine.

Nemci su izvršili ofanzivu na Mec. Posle neminovnog početnog uspeha, pošto su pojačanja bila u blizini, njihovo napredanje je zaustavljeno i Manžen, koga su pozvali iz njegove nezaslužene nemilosti, uspeva da organizuje snažan protivnapad.

Video sam Pišona, koga sam upoznao u Kini, koji mi je govorio uopšteno i nije mi dao nikakva uputstva. Ni on ni njegove službe mi ništa nisu rekli o sporazumi- ma zaključenim sa savezničkim državama: sa Britancima o uslovnoj potčinjenosti njihovih trupa glavnokomandujućem savezničkih snaga na Solunskom frontu, sa Grcima i Srbima o snabdevanju njihovih armija, sa Italijanima o njihovim operacijama u Albaniji i na Jadranu. Zatim sam primljen kod Poenakarea, koji je bio pun samopouzdanja, ali mi nije rekao ništa od značaja, van svake sumnje namerno. Klemanso me je primio još jednom, to je bio poslednji put. Bio je ljubazan ali mi se učinilo da nije bio koncentrisan.

Peten mi je uputio lično pismo rekavši mi da nije bio konsultovan povodom mog naimenovanja i da se nada da će me videti u Provansi. Nisam imao vremena da idem u Provansu.

Marsel mi se pridružio. Benaze mi je pričao svoje avanture u Grčkoj. Albi, ljubazan i beznačajan, i dalje mi nije rekao ništa od onoga što mene interesuje. Najinteligentniji i najživlji je još uvek Mordak, ali svi su zaokupljeni situacijom na Zapadnom frontu i niko mi ne daje informacije o situaciji u Makedoniji i ne govori mi o postojanju komiteta u Versaju od koga zavise naše operacije. Jedino mi je major Kurten dao informacije, ali sam ja uveren da je on samo zadužen u francuskom vrhovnom štabu za operacije na spoljnim ratištima. 

SPORNE ODLUKE

KAO komandant uvek sam se držao dalje od svih intriga. Znao sam da je general Ferdinand Foš ( vrhovni komandant savezničkih snaga od 26. marta 1918.) komandovao svim operacijama na francuskom frontu. Iskusio sam i posledice njegovih odluka, jer je on odlučio da iza britanskih linija koncentriše sve rezerve kojima su raspolagale tri armije pod mojom komandom. Potom, tokom nemačke ofanzive, na front moje 6. armije pojačanja su stizala jako sporo i bila su nedovoljna da zaustave nemačko napredovanje.

 SUTRA: NOVI KOMANDANT PREUZIMA SUDBINU SOLUNSKOG FRONTA  

Preporučujemo

Feljton

0 1

SAVEZNICI UMANjUJU ZNAČAJ PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA: U jednom momentu generalu Ftanše D’Epereu je pretila opasnost i da bude smenjen

21. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

SRPSKA ARMIJA OTVARA PUT KA NIŠU I BEOGRADU: Žorž Klemanso, predsednik francuske vlade, nije verovao da rat može biti dobijen na Balkanu

20. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

SRPSKI VOJVODA KOMANDUJE GRUPOM UDARNIH DIVIZIJA: Srpskoj vojsci je pripala nezahvalna uloga da probiju neprijateljski front u planinama

19. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije