SRPSKI OFICIRI PRIMER HRABRIH I ODLUČNIH LJUDI: Večera kod Stepanovića - predjelo, kozji sir i mlade paprike, glavno jelo, praseće pečenje

KOMANDANT Timočke divizije,pukovnik Toma Zečević, je u muslimanskom selu obnovio srušenu džamiuju.

SAradnja Franše d’Epere, regent Aleksandar i vojvode Mišić i Stepanović uoči proboja, Foto Iz knjige "Luj Franše d’Epere MEMOARI..."

13. JULI  - Stiže grčki kralj Aleksandar. Sačekao sam ga na izlasku iz njegovog vagona i predstavljam mu Žinoa, oduševljenog svojom ulogom. Uveče velika bakljada.

14. juli - Misa za prisutne konzule. Prijem u glavnom štabu. Puno raznog sveta: Lazaristi, pravoslavni popovi, jermenski sveštenici, laička misija, braća hrišćanske doktrine, Srbi, muftije, rabini, škola izraelskog saveza sa devojčicom koja je vrlo lepo recitovala kompliment Francuzima, francuska kolonija, konzuli svih sila, najzad grčki kralj.

U 13 časova ručak na koji poziva grčki kralj... Svi francuski generali prisutni u Solunu su pozvani. Srdačna zdravica. Dug razgovor s kraljem. To je prijatan momak u vrlo neprijatnoj situaciji. Govori mi o svojim dedovima Džordžu i Fridrihu. Ja mu navodim primere plodne saradnje između kralja i premijera: Viljem i Bizmark, Luj XIII i Rišelje.

Uveče na večeri svi komandanti armija: Mišić, Milne, Danglis, admiral. Zatim odlazimo da ponovo vidimo paradu 2. obaveštajnog odeljenja. Gospođice, Mag Saltide (jevrejka) i Helen Saleon (ćerka bivšeg francuskog konzula koji se oženio Grkinjom) su ponovile njihov mali uspeh. Kralj prisustvuje.

15. juli - Vrlo toplo. Poseta transportu koji odvozi evakuisane. Bio sam u Tonkinu, u Sudanu, na obali Gvineje, nikad nisam toliko patio od vrućine kao u Solunu.

18. juli - Snabdevanje mesom stiže iz Australije preko Crvenog mora i čuva se u Solunu u frižiderima, dobro smeštenim; u načelu, jedan brod stiže svake nedelje.Jedan brod je stigao samo sa tovarom zečetine. „Odlično“, rekli su naši vojnici primajući prvog zeca „pravićemo paprikaš“. Ali uveče kad su dobili drugog zeca za supu nisu bili tako oduševljeni; kad su sutradan hteli da im daju treću porciju zeca došlo je do nezadovoljstva. Srećom imali smo i svežeg i zaleđenog mesa u rezervi koje sam na zahtev generala Anrija dao da se podeli vojnicim. Zatim, ulov sa jezera, omogućio je da se vojnicima podele usoljene pastrmke, što nam je sve omogućilo da dočekamo kraj nedelje i izborimo se da nam više ne šalju zečeve.

Benzin za naše automobile je takođe stizao kroz Suecki kanal. Jednog dana oficir zadužen za transport mi je zabrinuto saopštio da je brod-cisterna, koji nam je donosio mesečne rezerve benzina, torpedovan. Ostalo nam je benzina za samo osam dana. Već smo pozajmljivali od Engleza. Za osam dana sav transport automobilima, Francuza, Grka i Srba biće prekinut. Sutradan se rodila nada: brod-cisterna je uspeo da stigne do male luke na jugu Krita. Ali to još nije bio spas. Trebalo je preneti benzin od Krita do Soluna, zatim pretočiti iz cisterne u kante kojih nismo imali dovoljno. Na kraju smo se snašli...

24. juli - Zbog uspeha postignutih u Albaniji, razmišljam o mogućnosti da se zađe iza leđa bugarskog fronta i da se odvoji od austrijskog fronta. Srbi, koji vatreno zagovaraju taj projekat, smesta izdvajaju dva bataljona, jednu brdsku bateriju i vod konjice pod komandom potporučnika Blazarića, koji zauzima položaj severno od Podgradeca. O dolasku Srba u tu oblast, Bugare su obavestili albanski dezerteri, što je Bugare zabrinulo.

2. i 3. avgust - Italijani se povlače u Albaniji.

4. AVGUST - Polazak za Tresinu, glavni štab vojvode Stepe Stepanovića, komandanta 2. srpske armije, koji će odigrati odlučujuću ulogu u ofanzivi. To je Mišićev savremenik, prepreden seljak, koji ima vrlo zastarele ideje o vojnim pitanjima, ali koji će lako prihvatiti moje izmene njegovih naredbi. Prolazeći kroz dolinu Moglene, gde je jedan deo na vidiku Bugarima, moj auto je pozdravljen sa dva topovska plotuna. Večera na srpski način u glavnom štabu Stepanovića: kozji sir i mlade paprike su predjelo, glavno jelo je praseće pečenje.

Stepa  Stepanović je obnovio sve pravoslavne crkve koje su na njegovoj teritoriji, Grci ga optužuju da slovenizira zemlju. To je išlo tako daleko da su Balugdžić i Kunduriotis poslati u istragu koja je konstatovala neosnovanost ovih optužbi. Grci pričaju kako su Srbi prevarili Kunduriotisa, što ih iritira. To bi bilo prvi put od stvaranja sveta da je neko prevario Grke.

Sa vojvodom Stepanovićem idemo da vidimo Šumadijsku diviziju i desno krilo budućeg napada. Prvo kolima, deset vrlo naglih skretanja. Srbi su hrabri vojnici, ali su im putevi zapušteni. Kod Katunca je glavni štab divizije, gde smo poveli pukovnika Petra Mišića koji komanduje divizijom, inteligentan, mlad i snažan. U vreme atentata na Aleksandra i Dragu Mašin, on je komandovao bataljonom garde. Tvrdilo se da je naredio svojim vojnicima da vežbaju rukovanje oružjem kako ne bi čuli krike žrtava. U svakom slučaju, on će 15. septembra svom susedu, generalu Prunou, dokazati da je odličan komandant divizije i vrlo dobar saborac.

Na konjima, kroz nemoguće staze, stižemo do osmatračnice sa koje se pruža lep pogled na Veternik i teren za napad, pogodan za sukcesivne pokrete trupa. Taj pogled i pogled sa Floka od ranije, omogućavaju mi da sagledam ceo front na kome će biti ostvaren prodor.

Silazeći, prolazimo pored topa od 150 mm, koji je prošle godine, sa dovoljnom količinom municije otet od Bugara. Top je vešto kamufliran i služi vojsci koja je bez teške artiljerije. Ručam kod Petra Mišića u venjaku, podignutom na padini, šipovi podržavaju jedan deo poda zbog velikog nagiba. 

POVRATAK u Tresinu. Pukovnik Živanović, komandant Jugoslovenske divizije koja ima jednu brigadu u rezervi, dolazi da mi se predstavi. Nemam vremena da idem i vidim njegov front, koji sam inače video sa Floke. Zahvaljujući smeni dve brigade, jedne na frontu, druge u rezervi, ta divizija je u dobrom stanju. Jedna od tih brigada je sastavljena od begunaca iz austrougarske vojske, koji su tu stigli sa ruskog fronta i preko Vladivostoka. Broj vojnika je odgovarajući, jer je ojačana austrijskim zarobljenicima i prebeglim iz austrijske vojske sa italijanskog fronta. Ali, Italijani imaju nameru da šalju dobrovoljce pravoslavne vere, zadržavaju katolike jer žele od njih da stvore trupe koje će oni koristiti.

5. avgust - Vrlo rano stižem do Timočke divizije. Pukovnik Toma Zečević ima glavni štab u muslimanskom selu. U dolini Moglena, pre manje od jednog veka, zbog prelaska u muslimansku veru jednog episkopa, nekoliko sela je prešlo u muslimansku veru iako su grčkog porekla. Da ne bi stvarao ljubomoru, Zečević je popravio džamiju koja sad ima fantastično minare.

Ta divizija je u dolini, njeni rovovi su dosta daleko od neprijateljskih. Da bi prepoznao teren, sa komandantom divizije oslanjam se na veliko drvo da bi video dvogledom. Tri srpska pukovnika, komandanti divizija određenih za napad, ostavljaju dobar utisak. To su hladni ljudi, oštri i odlučni. To su ljudi bez pretenzija, spremni da prihvate naređenja koja dobiju.

Popodne, na licu mesta ispitujem mere koje treba preduzeti da se napad pripremi.

Poboljšati peron za iskrcavanje kod Vertekopa, učetvorostručiti ga. Ta stanica treba da bude spremna da snabdeva hranom pet divizija pešadije i municijom brojnu artiljeriju svih kalibara. Treba dopremiti unapred rezerve namirnica i hrane za stoku, voditi računa o snabdevanju vodom, popraviti puteve, pripremiti se za evakuaciju lakše ranjenih i organizovati ambulante za teške ranjenike. Isturena ambulanta škotskih žena nije dovoljna. Srbi su odlični vojnici, hrabri i disciplinovani, ali problemi sa kojima se suočava saveznički glavni štab ih ne dotiču. 

RAZLAZ OKO ALBANIJE

VESTI iz Albanije otvaraju goruće pitanje. Esad Paša traži Albaniju za sebe, a Srbi mu pružaju podršku. Grci žele bar Koricu i Argirokastro. Italijani imaju pretenzije na celu Albaniju. Kralj Aleksanadar je prijatan mlad čovek, on priznaje da je mlad da komanduje svojom vojskom i da mu Venizelos, grčki predsednik vlade,  ne ostavlja puno mesta u politici. Ja ga savetujem da bar iza sebe ostavi reputaciju kralja koji sadi drveće. To je ono što najviše nedostaje modernoj Grčkoj.

 SUTRA: DOGOVOR O PLANU NAPADA SA VOJVODOM MIŠIĆEM  

Preporučujemo

Feljton

0 2

SRPSKA VOJSKA JE BILA SPREMNA DA KRENE U SUDBONOSNI NAPAD: D’Epere posle razgovra sa regentom i vojvodom Mišićem odlučio da krene u ofanzivu

25. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

NOVI KOMANDANT PREUZIMA SUDBINU SOLUNSKOG FRONTA: Dve srpske armije, šest divizija pešadije i jedna konjička divizija, držele su front

24. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

ZAPADNI FRONT JE BIO POD KONTROLOM NEMACA: General Franše d’Epere je 6. juna 1918. imenovan za Vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Solun

23. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije