AMERIKANCI POMAGALI NACISTIMA: Medijska "nacifikacija" srpskog naroda (1)

KAKO je bilo moguće da jedini narod na jugoslovenskom prostoru koji se masovnije odazvao borbi protiv nacizma i fašizma 1941. godine bude, 50 godina kasnije, tokom "jugoslovenske krize", zapravo razbijanja SFR Jugoslavije, proglašen - nacistima?!

Foto "Novosti"

Ko je, kako i zašto plasirao takvu (dez)informaciju u informativno-komunikacione kanale pre svega u onom delu sveta koji je sebe u određenom pulsirajućem momentu 20. veka nazvao Zapad, a potom i širom sveta?! Na ta i mnoga druga pitanja nastoji da odgovori knjiga koja uskoro izlazi iz štampe: "PROMETEJA - medijska nacifikacija srpskog naroda", autora Vladimira Ilića.

Da bi se razumeo proces "izjednačavanja Srba i nacista", potrebno je bilo razumeti proces stvarne nacifikacije Nemačke tridesetih godina prošlog veka, ali i medijske "nacifikacije" Srbije, od 1992. sve do današnjih dana.

POJAM nacifikacije društva ulazi u političku, ekonomsku, kulturnu i ukupnu društvenu terminologiju tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, s pojavom totalitarnih ideologija, najpre fašizma (Italija) a potom nacizma (Nemačka, u to vreme najpre nazivana Vajmarska Republika, po Ustavu donetom u istoimenom gradu, a potom Treći rajh, s dolaskom Adolfa Hitlera na vlast). Suštinski, nacifikacija se može definisati kao:

- društveni proces prihvatanja, dobrovoljno ili prisilno, ideologije i prakse nacizma;

- osvajanje vlasti od strane nacističkih organizacija;

- odnos nadređenih i podređenih, svojstven nacističkim organizacijama i institucijama;

- jezik simbola kojim se nacizam predstavlja u konkretno-istorijskom društvu;

- prostiranje ideologije i prakse nacizma na sve segmente određenog društva.

PRIHVATANjE ideologije i prakse nacizma u nemačkom društvu nije išlo naglo, kao što su "oci-osnivači" tog pokreta očekivali. U revolucionarnom vrenju, nakon izgubljenog Prvog svetskog rata, većina naroda okrenula se tadašnjim levičarskim organizacijama. U martu 1932. nezaposlenost u Nemačkoj dostiže svoj istorijski vrh.

Prema zvaničnoj statistici, tada je više od šest miliona nezaposlenih, ali procene su govorile da je stvarni broj oko 8,75 miliona. Ekonomska i svekolika društvena kriza pružila je nacistima toliko željenu šansu da zadobiju masovniju podršku naroda. Ali, bez obzira na "marševe upozorenja" vojnih krila naci-partije, za razliku od neuspelog Minhenskog puča 1923, nacisti su početkom tridesetih godina 20. veka želeli pobedu tako da većina naroda glasa za njih!

PARADOKS je bio upravo u tome što su nastojali da demokratiji zadaju demokratski smrtni udarac - pobedom na izborima! Doduše, prepreka toj taktici mogao je biti i sam predsednik Hindenburg koji je, prema zabeleškama koje je načinio Oto Majsner, predsednikov državni sekretar, čak tokom audijencije, avgusta 1932. rekao Hitleru da ne bi mogao "ni pred Bogom, pred svojom savešću i pred čitavim narodom da odgovara ukoliko bi celokupnu vlast predao u ruke partiji (nacistima) koja je toliko netolerantna prema svima koji imaju drugačije stavove. (Jan Keršo, "Hitler - Hibris")

Januara 1933. situacija počinje da se menja kada bankar iz Kelna baron Kurt fon Šreder počinje da se zalaže za ulazak nacista u Vladu, moleći samog Hindenburga da Hitleru da mesto kancelara.

ŠREDER je bio "bankar koji je nasledio uticaj Maksa Varburga". Kao što su braća Varburg, Pol i Maks, nekad spajali nespojivo (za vreme Prvog svetskog rata, u kome su SAD i Nemačka bile na suprotnim stranama, dakle neprijatelji, jedan brat je na čelu nemačke centralne banke, a drugi na čelu američkog saveta Federalnih rezervi) tako je i on bio povezan sa bankom L. Henri Šreder iz Njujorka i firmom "Ameriken telefon i telegraf". Uloga i položaj međunarodnih korporacija, predvođenih pre svega angloameričkim kompanijama, u nacifikaciji Nemačke, može se definisati u tri osnovna segmenta:

Američke kompanije i institucije koje su ključno doprinele slomu Volstrita i nastanku svetske ekonomske krize 1929-1933. doprinele su i nacifikaciji Nemačke, pomažući, direktno i indirektno, Hitlerov pokret i dolazak na vlast;

ODREĐENE međunarodne korporacije imale su direktnu korist od nacifikacije nemačkog društva;

Većina biznismena i bankara koji su poslovno sarađivali s nacistima bili su blago, ili nisu uopšte bili kažnjeni na suđenju u Nirnbergu, nakon Drugog svetskog rata.

Osnovni subjekti nacifikacije nemačkog društva bili su:

- Nacistička partija, s njenim jurišnim (SA) i zaštitnim (SS) odredima;

- Intelektualci, apologeti nacizma;

- Mediji;

- Visoki krugovi vojske;

- Predstavnici krupnog novčanog kapitala;

- Pripadnici krupnog zemljoposeda;

- Međunarodne korporacije (oličene u takvim imenima poput: braća Hariman, braća Varburg, braća Dals, Hjalmar Šaht, braća Braun, Monegju Norman, Preskot Buš, Vilijam Fariš, Herman Šmic itd.)

NACISTIČKA partija (NSDAP), kao primer ekstremnog pragmatizma i voluntarizma, objedinjavala je u sebi sve što je bilo "populistički dopadljivo". Ona u svom učenju spaja nespojivo i razdvaja nerazdvojivo: duboki rasizam i krajnje antijevrejstvo spaja sa kultom "narodnog druga", kad je u pitanju sopstvena nacija. Svesni snage socijalnog pokreta u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata, nacisti "povezuju" socijalističke ideje, pogotvo kada su u pitanju uslovi za rad i položaj trudnica i dece, i narasli nacionalizam, kao racionalizaciju kolektivne svesti kojom je dominiralo osećanje poniženja i beznađa usled poraza, ali i prkosa, kao prirodnog odgovora na "prekomernu upotrebu trijumfa" sila pobednica - Versajski mir. Osnovna sredstva pridobijanja političkih pristalica bila su:
- Javni nastupi (najpre u minhenskim pivnicama, potom na ulicama i trgovima: "metode rata prenose se u civilni život").

MEDIJI (diseminacija nacističke štampe i literature i korišćenje novih sredstava javnog informisanja, poput radija, filma i TV);

- Teror (sprovode ga jurišni i zaštitni odredi, pre svega protiv drugih političkih stranaka i Jevreja, ali i u sopstvenim redovima)
Sistemom subordinacije, vođa se uzdiže na pijedestal neupitnog imperativa. Nacistička partija izgrađena je na monolitnosti koja prevazilazi čak i boljševičke, odnosno komunističke partije toga vremena. Propaganda i mobilizacija osnovni su zadaci nacističke partije. Neprikosnoven je položaj "firera" (vođe), koji se smatra političkim genijem (stvaranje mita o "svemogućem" i "sveznajućem") pri čemu je Adolf Hitler često odlagao i izbegavao donošenje odluka - upravo u cilju održavanja opsene o sopstvenoj "nepogrešivosti".

SUTRA: DRŽAVNI POLITIČKI MARKETING

Preporučujemo

Feljton

0 2

U MNOGIM ŽIVOTIMA SMRT JE SPAS: Ćosić se za smrt pripremao ispraćajući mrtve prijatelje i pišući im nekrologe pune odanosti

17. 10. 2020. u 19:47

Feljton

0 4

GAŽENjE PRAVA SRPSKOG NARODA: Ćosić iznosi teške optužbe na račun "vladavine mladih karijerista i beznačajnih ljudi žudnih vlasti i bogatstva"

16. 10. 2020. u 19:49

Feljton

0 2

RS - JEDINA POLITIČKA I RATNA POBEDA: Srpski narod nije spreman da prihvati krivicu i kaznu za genocid koji mu pripisuju gospodari sveta

15. 10. 2020. u 19:49

Feljton

0 1

MORALNI DUG PREMA ZAVIČAJU: Ćosić je upozoravao da moramo međusobne optužbe da zamenimo promišljanjem, dijalogom, slušanjem drugih

14. 10. 2020. u 19:47

Feljton

0 1

DUHOVNI TEMELj REPUBLIKE SRPSKE: U Bosni i Hercegovini svi su se osećali ugroženim od "onog drugog"

13. 10. 2020. u 19:48

Feljton

0 0

RASPLITANjE BOSANSKOG ČVORA: Koje razloge je Ćosić imao da se bavi ovom temom

12. 10. 2020. u 20:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije