Feljton

ADAM JE NULTI PACIJENT! Policajac koji je ispitivao Amfilohija na kraju upitao “Vi se zezate sa mnom?”

Велиша Кадић

10. 11. 2020. u 18:00

NA praznik Cveti ove godine arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije održao je službu u manastiru Zlatica, da bi nakon nje bio priveden u Centar bezbednosti Podgorica!

АДАМ ЈЕ НУЛТИ ПАЦИЈЕНТ! Полицајац који је испитивао Амфилохија на крају упитао “Ви се зезате са мном?”

Mitropolit Amfilohije / Foto Dokumentacija "Novosti" i "Borba"

Navodno je prekršio mere Vladinog Nacionalnog koordinacionog tela za borbu protiv korone. Dok je trajala liturgija oko svetinje je vladalo pravo opsadno stanje. Pored njega, uhapšeno je i nekoliko sveštenika iz Hrama Hristovog Vaskrsenja. Bilo je očigledno da je počela primena anticrkvenog Zakona o slobodi veroispovesti.

- Imamo petnaest minuta, ili koliko je potrebno da stignemo do Centra bezbednosti. Dajte nam vaše matične brojeve, datume rođenja i brojeve telefona - rekao je jedan policijski službenik.

Sveštenstvo se branilo, nije htelo da da svoje lične podatke, i branili su jedni druge, kako pojedinci nisu bili na služenju liturgije. Vest se brzo pročula gradom pa se za kratko vreme ispred zgrade policije počeo okupljati narod.

U STANICI vladika Amfilohije našao se na "isledničkoj stolici". Počelo je ispitivanje.

Policajac: Vaše ime i prezime?

Mitropolit: Arhiepiskop cetinjski, zetsko-brdski i skenderijski, mitropolit crnogorsko-primorski.

Policajac: Datum rođenja?

Mitropolit: Na dan Hristovog rođenja.

Policajac: Zaposlenje?

Mitropolit: Kod Boga, ako ste čuli za njega?

Policajac: Adresa?

Mitropolit: Trenutno na tronu Petrovića, u budućnosti uz Hrista.

Policajac: S kime ste kontaktirali poslednjih dana?

Mitropolit: Sa Bogom!

Policajac: Njegova adresa stanovanja?

Mitropolit: (rukom pokazuje na srce)

Policajac: Možete biti kažnjeni zbog ovoga?

Mitropolit: Poštujem samo Božji sud i nebesko carstvo.

Policajac: Možda nas onda uz pomoć Boga možete dovesti do nultog pacijenta.

Mitropolit: Ne treba mi Bog za to, već znam.

Policajac: Pa ko je onda nulti pacijent?

Mitropolit: Adam!

Policajac: Vi se zezate sa mnom?

Mitropolit: Ne zezam, to je sveta istina!

Policajac: Slobodni ste...

Mitropolit je u stanici policije zadržan šest sati, iako ispitivanje nije dugo trajalo. To je još više u narodu ulilo nepoverenje prema institucijama sistema i tada već odlazećem režimu. Njegov greh je bio što je tog lepog dana, na Cveti, došlo više hiljada vernika iz Podgorice i drugih mesta.

OSEĆAO JE BOL SVETA I DOBROTU ČOVEKA

OTAC Darko. R. Đogo svedoči: Jednom smo se sukobili: želeo je Starac da ga poslušam, u vreme dok sam i sam nosio poslušanje nepripadanja sebi samome već Zajednici fakulteta. Nisam to mogao ispuniti, bez štete po dušu. Starac je povisio glas, a moja mladost i gordost nisu ostali dužni. I dok smo se to veče rastali u ljutnji (a ja i u suzama), sutra je trebalo da se ponovo vidimo. Prišao sam mu, tog jutra, zbunjen i maglovit. Uzeo blagoslov. Pogledao me svojim dubokim očima i nasmejao se: "Dobar si, oče, imaš srce!" I pomilovao onako kako samo Đed miluje svoju decu. Otišao je Starac licem k Svetome Petru Cetinjskome licem Spasu svome. Osećao je bol sveta, dobrotu čoveka, tananost duše, lepotu viđenja lica drugoga.

ISTAKNUTI teolog, otac Darko R. Đogo priseća se da je cetinjski vladika predavao Uvod u bogoslovlje i Eklisiologiju na prvoj godini studija, a Katihetiku na četvrtoj.

- Dolazio bi, ponekad noću, kasno, a mi smo ga čekali da uzmemo blagoslov i čujemo ono đedovsko "blago meni, blago meni". Ponekad bi tada, tek po dolasku, u ma koje doba dana i noći, držao dugu besedu. Gledajući njega videli smo autentičnog čoveka. Ko zna, da je sreo Amfilohija, možda bi Dositej shvatio da i danas ima pustinjskih otaca u gradovima? Spremali smo ispit kod njega dugo: tražio je na prvoj godini da se pročita tridesetak knjiga za dva njegova predmeta, knjiga po svemu različitih. I mi smo ih čitali, sve nismo smeli drugačuje da mu izađemo na oči. Plenio je autentičnošću.

KADA sam, kao i svi studenti bogoslovlja u ona vremena poželio da i sam postanem Pajsije, Porfirije ili Amfilohije, smislio sam u sebi plan. Najpre ću odgovarati Uvod u bogoslovlje. Zatim ću, kada se okonča ispit, sačekati Starca i reći ću mu: "Starče, ja bih pošao sa vama na Cetinje. Ali imam samo jedan uslov: hoću da budem vaš učenik. Hoću da vam čistim cipele i perem košulju, ali da se nikada ne odvajam od svoga Starca." Položio sam ispit, a prozorljivi Starac mi reče: "Blago meni: nikada nemoj da se vezuješ za ljude. To je danas veliki problem: ljudi se vežu za Amfilohija ili Atanasija, a ne za Hrista. A moje i vaše je da ljude dovedemo Hristu, a ne da ih držimo uza se. Otići ću i ja. Evo, sada treba da letim za Ameriku - Bog zna hoću li se vratiti. Pa: ko se veže za Hrista, preživeće Amfilohija. Tako, blago meni."

OSTAO sam. I danas otkrivam nikada otkrivenu tajnu granice gde i koliko se vezujemo za Pavla i Amfilohija kao za Hrista, a gde za Hrista. U neotkrivenoj tajni i užasnoj praznini, osećam da mi i dalje treba Đedova ruka da bih se prihvatio Spasove, zatiče me zlovest da je otišao Starac starcima, priča otac Darko. I nastavlja:

- Nije mu bilo lako. Nismo ga razumevali. Morao je da se nosi sa silama nemerljivim. Da se nosi sa onom ludačkom ambivaletnošću Crne Gore u kojoj se čojstvuje i junači, u zbilji i još više u priči, u istoriji, a još više u ličnim samoprojekcijama. Nije mu bilo lako i mnogi smo se o njega ogrešili, kada se trudio da pridobije i one odavno svojom i tuđom voljom od Crkve dušom udaljene. Kao Moračaninu, nametao mu se i etos mudrosti, taktičnosti, ali bio je odveć dobar da bi prozreo ono najgore u ljudima.

ZAPRAVO: Starac je uvek i jedino grešio iz dobrote, iz nesposobnosti da prepozna ad u čoveku jer su mu oči bile na Jagnjetu u kome je spas. Njegov bogoslovski doprinos je nemerljiv i na pisanom planu. Uz vladiku Atanasija bio je posljednji bogoslovski polimat, neko ko je zaista mogao kompetentno da predaje i biblistiku i patristiku i sistematiku i crkvenu istoriju. Pisao je relativno mnogo i uvek dobro: sa onom rečitošću sa kojom srpski jezik odzvanja u moračkim brdima. Voleo je svoj srpski narod. Voleo na ponekad oštar i zabrinut način, voleo tako da u njegovom prisustvu nikome nije bilo tesno. Nosio je breme užasne mržnje: zbog onoga što je učinio, prekrstivši uzduž i popreko Crnu Goru svojim pomenima i litijama. Demoni u kamenu i ljudima sakriveni nisu mu nikada davali mira. Za svaku reč izrečenu da pomiri, bio je kriv i svojima i bivšim svojima. Nosio je i to breme starački. Kako je vreme prolazilo, u njemu se sve više rađao Đed svih nas. Onaj čovek koga možeš samo da voliš. Kosovski zavet je za njega bio svakodnevica. Kosovo: kosti Srba čije je lobanje sastavljao i služio pomen na razvalinama Svetinje.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HITNO SE OGLASIO KREMLJ Posle optužbi da je Rusija oborila azerbejdžanski avion: To niko ne treba da radi!

HITNO SE OGLASIO KREMLj Posle optužbi da je Rusija oborila azerbejdžanski avion: "To niko ne treba da radi!"