TITOV BUNKER ODOLEO BI I ATOMSKOJ BOMBI IZ HIROŠIME: "Novosti" u nuklearnom skloništu sagrađenom za Broza (FOTO)

BILA je to najstrože čuvana tajna u bivšoj Jugoslaviji. Niko decenijama nije znao za postojanje podzemnog skloništa za tadašnji najviši državni i vojni vrh u slučaju nuklearne katastrofe, pored Konjica, tik uz desnu obalu Neretve, unutar brda u podnožju planine Zlatar.

ТИТОВ БУНКЕР ОДОЛЕО БИ И АТОМСКОЈ БОМБИ ИЗ ХИРОШИМЕ: Новости у нуклеарном склоништу саграђеном за Броза (ФОТО)

Foto Vojislava Crnjanski Spasojević

Basnoslovno vredna investicija pune četiri decenije bila je van radara javnosti, a danas je jedna od glavnih turističkih atrakcija grada za koji meštani kažu da nisu ni Bosna, ni Hercegovina, već ono "i" u imenu.

U narodu je kasnije nazvan "Titov bunker", iako mu je zvanična oznaka Atomska ratna komanda (ARK) D-0, a kodni naziv "Istanbul". Građen je od 1953. do 1979. godine. Ni danas se ne zna ko je projektovao ovo čudo koje se prostire na 6.400 kvadrata u obliku potkovice i može da izdrži nuklearni udar od 25 kilotona! Poređenja radi, udar na Hirošimu bio je jačine oko 13 kilotona.

O gradnji se ne zna ništa, a dokumenta se, kako nam je rekao vodič Dženan Faladžić, najverovatnije čuvaju u Vojnom arhivu, u Beogradu, i sa njih će oznaka tajnosti biti skinuta pola veka posle okončanja radova. Dakle, za nepunu deceniju. Svi građevinski radnici pažljivo su birani i proveravani, potpisivali su ugovor o ćutanju. Veruje se da su možda neki od njih učestvovali kasnije u gradnji sličnih skloništa, npr. za Sadama Huseina, u Iraku.

Fotografije iz bivše Juge, Foto Vojislava Crnjanski Spasojević

BUNKER je građen u vreme Hladnog rata - za Josipa Broza Tita, ali i sve buduće predsednike, uz odabranih 350 ljudi iz najužeg rukovodstva: Štaba Vrhovne komande, dela Predsedništva i Vlade Jugoslavije. Oni bi tu mogli da ostanu zatvoreni praktično neograničeno, što se tiče bezbednosti, a zalihe hrane, vode i goriva, bez doturanja spolja, imali bi punih šest meseci. Informacije o objektu imali su samo Tito, načelnik Generalštaba JNA, načelnik Saveznog sekretarijata narodne odbrane (SSNO), načelnik Prve uprave bezbednosti i načelnik veza SSNO.

Bila je ovo treća najveća vojna investicija u bivšoj zajedničkoj državi, vredna ondašnjih 4,6 milijardi američkih dolara, što bi danas bila protivvrednost 10 milijardi.

- Najveća investicija JNA bio je vojni aerodrom "Željava", kod Bihaća, vredan tadašnjih osam milijardi dolara, pa luka Lora u Splitu i, zatim, ARK D-0 - otkriva Faladžić.

 Bračni krevet za Josipa Broza i Jovanku, Foto Vojislava Crnjanski Spasojević

 

OBJEKAT se sastoji iz tri dela: nadzemnog, koji čine tri vikendice i one kamufliraju ulaze u bunker, zatim tunela, koji povezuju spoljni i štićeni deo i imaju funkciju da amortizuju nuklearni udar, i na kraju, podzemnog zdanja, čija se najdublja tačka nalazi u planini, na 280 metara dubine. Stalna temperatura u sobama i hodnicima je idealnih
20-23 stepena, a vlažnost 50-60 promila.

U prostoru je uvek dežuralo 16 vojnika, koji su bili stacionirani u spoljnom delu, u kamuflažnim kućicama, i ulazili samo radi obavljanja tehničkog održavanja. Soba sa "Simensovim" teleprinterima bila je stalno zapečaćena. Kada bi se pregled obavio, izveštaj bi bio potpisan i pečatiran, a po napuštanju prostorije, stručnjaci bi opet zapečatili vrata. Poslednji takav pregled obavljen je 1994.

 Komandni pult, Foto Vojislava Crnjanski Spasojević

Inače, kada je bunker otvoren, posle poslednjeg rata, očevici kažu da unutra nije bilo ni paučine, ni prašine. Sa mnogih komada nameštaja najlon do danas nije skinut.

U potkovici se nalaze brojne sobe, od spavaćih, za vojnike, sa nikad korišćenim krevetima na sprat, preko soba za dekontaminaciju, radnih ili soba za sastanke i odmor, pa sve do onih za više rukovodioce i samog Tita. Maršalova spavaća soba jedina ima bračni krevet, a prostorija do nje toaletni sto, za prvu damu.

NAJLUKSUZNIJE prostorije nalaze se u bloku 8, u kom zidove krase i za današnje prilike luksuzne tapete, dok su u ostatku betonski zidovi ili pločice. Tu je i bolnica, dve konferencijske sale, komandna soba, cisterne za gorivo, rezervoar za vodu od 180 kubika, skladište hrane u bloku 7, trpezarija i kuhinja, agregati za struju...

Konferencijska sala, Foto Vojislava Crnjanski Spasojević

Na pitanje zašto je ovakvo neverovatno atomsko sklonište građeno baš u Konjicu, Faladžić odgovara da je on na mapi, između Ljubljane, Beograda i Skoplja, otprilike na sredini, da je konfiguracija terena idealna, kako za kamuflažu, tako i za amortizaciju atomskog udara, budući da ga okružuju planine više od 2.000 metara, blizu je vojni aerodrom u Mostaru, ali i sarajevski aerodrom, pa se brzo stiže, a tu je i vojna mini-hidrocentrala na Neretvi.

Mesto bi bilo teško pešadijski osvojiti, a verovatnoća da neko gađa tako mali grad bila je minimalna. U slučaju rata, iz ovog objekta komandovalo bi se teritorijom cele bivše Jugoslavije.

 Ulaz u podzemno sklonište kod Konjica, Foto Vojislava Crnjanski Spasojević

TOKOM sukoba devedesetih, kada se JNA povukla iz skloništa, 1992. godine, ono je ostalo i dalje nedostupno jer je takvo naređenje stiglo iz Sarajeva. Za sklonište se saznalo tek nakon uspostavljanja mira, a od 2011. je otvoreno za javnost. Te godine ga Ministarstvo odbrane BiH, u prisustvu NATO, proglašava neperspektivnim. Godine 2014. objekat je proglašen kulturnim spomenikom, a 2017. upravljanje je preuzela Opština Konjic.

Prvi posetioci bili su stručnjaci raznih vojnih i civilnih misija, koje su više interesovala tehnička rešenja nego istorijat zdanja.

- Nemate nikakvu obavezu čuvanja tajne - ovim rečima nas je, uz osmeh, iz Titovog bunkera ispratio Faladžić.

Foto Vojislava Crnjanski Spasojević

BIJENALE SAVREMENE UMETNOSTI

U TITOVOM bunkeru već celu deceniju, svake druge godine, održava se Bijenale savremene umetnosti "D-0 Ark andergraund", koje je na evropskom nivou proglašeno događajem godine 2011. Radovi i instalacije izloženi su širom skloništa, a vezani su za percepciju Hladnog rata i perioda Jugoslavije.

BROZ BIO SAMO JEDNOM, TAJNO

DA atomsko sklonište za elitu ostane višedecenijska tajna pomogla je kasarna i fabrika municije "Igman" u istom krugu. Tako nikom nisu bili sumnjivi dolasci vojnika i kamiona. Veruje se da je Tito ovde ušao samo jednom, tajno, i to dok su još trajali radovi, prilikom posete vojnoj fabrici, 1976. godine. Objekat je završen godinu dana pre njegove smrti, kada je već bio teško bolestan, pa nije ni mogao da ga obiđe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU: Sabalenka progovorila o dopingu