DRŽAVA mora da razume koliko je značajno uspostavljanje kanona srpske književnosti u nastavi, kao i povećanje broja časova srpskog jezika i književnosti. To je neophodno ugraditi u nastavne planove i programe koje bi radili najodgovorniji i najstručniji srbisti.
Ako se nastava odvija na način kakav sada postoji, broj časova treba - smanjiti, a ne povećavati. Književnost se u savremenim zemljama u Evropi izučava tako što đaci konzenzusom ispoljavaju interesovanja, a nastavnik prema tome pravi jednogodišnji ili dvogodišnji program. Svaka knjiga obrađuje se između dva i tri meseca, jer ideja nije da profesori i đaci treba da se prave da đaci mnogo čitaju, već da đaci treba da nauče na izabranim primerima da kritički i sa uživanjem čitaju, a da će posle sami zaokružiti svoja interesovanja čitanjem. Nastava gramatike i pravopisa radi se u svetu tako da se kod svakog đaka podstakne indivualni izraz, dok se kod nas đaci zasipaju izmišljenim pravilima koja postoje samo da bi se demonstriralo prazno znanje nastavnika.
Komentari (7)