IZ "OLUJE" DO TRI MASTERA: Suzana Tesla, jedna od najobrazovanijih Srpkinja u američkoj državi Ilinois

U MAJČINOM naručju, sa samo dve godine, u reci ljudi koji su, za srpski narod najstrašnijeg avgusta 1995, u pogromu napustili Krajinu bila je i Suzana Tesla. Ponosno noseći prezime najvećeg našeg uma, a u srcu čuvajući rodni Vojnić, Suzana je danas sa tri diplome na američkim koledžima jedna od najobrazovanijih Srpkinja u Čikagu.

Suzana Tesla sa roditeljima / Foto Privatna arhiva

Bila je isuviše mala da bi se sećala "Oluje" i kilometarski duge izbegličke kolone, ali zato jasno pamti bombardovanje 1999, koje je njenu porodicu zateklo u Smederevu. Život ih vrlo brzo vodi u Čikago, gde nastavlja školovanje.

- U Srbiji sam završila prvi razred i znala samo ćirilicu. Ovde sam preskočila drugi i krenula u treći, a nisam znala ni latinicu, ni engleski jezik. To je bila ogromna promena, bilo mi je veoma teško da se uklopim. Jedino što sam znala je matematika. Ona je svuda ista. Čak nisam razumela da treba da radim domaći kod kuće sa roditeljima, nego sam to uporno radila u školi i pokazivala drugima - priseća se Suzana.

Vrlo brzo je postala najbolji matematičar, daleko ispred svojih vršnjaka, koje je i upoznala sa delom svog velikog prezimenjaka za koga oni, kako kaže, do tada nisu ni čuli.

- Napisala sam rad o Tesli i njegovim izumima a učiteljica mi je pred svima rekla da sam to izmislila, da je sve to stvorio Edison. Jako sam se razočarala. Amerikanci pišu svoju istoriju i znaju samo to, sve što izlazi van okvira ih ne zanima. Tek otkako se pojavio automobil "tesla", više se interesuju po kome nosi ime, pa me i pitaju za Nikolu Teslu. Jako sam ponosna na našu istoriju i uvek kada me pitaju trudim se da im ispričam neke detalje. Gledaju me zapanjeno. Ali i dalje su bukvalisti, takav je sistem učenja i razmišljanja. Odgovara se samo ono što je u knjizi napisano, ne razvija se logičko mišljenje kao što je kod nas. Ili mi to prosto imamo u genetskom kodu.

Zahvaljujući gorštačkim genima, visprenosti i upornosti, ova mlada dama ima već tri diplome na američkim koledžima - dva mastera na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, a treći u Džordžtaunu. Dok se školovala za stručnjaka u finansijama, Suzana je sve vreme radila u logističkoj kompaniji.

- Školovanje je ovde veoma skupo i želela sam da pomognem roditeljima. Zato sam udarila tempo, radila i studirala, da što pre završim i otplatim školarinu. Naša deca ovde uglavnom moraju da rade, za razliku od Amerikanaca. Moramo da se trudimo, a time i napredujemo.

Iako je najveći deo svog života, čak dve decenije u Americi, Suzana nije zaboravila ni srpski jezik, ni rodni Vojnić.

- Uvek ponosno kažem da sam Kordunašica rodom i dušom. Taj osećaj kada kročim na tu zemlju ne mogu da opišem. Tačno osećam da sam na svome. Slobodna. Punog srca. Kuća je bila raskrbana ali nije spaljena pa smo je obnovili, a rođaci žive prekoputa i paze na nju. To nam je dedovina, to je nešto posebno - priča glasom iz kog odzvanja duh iskrenog rodoljublja i napominje da tamo ide svake druge godine.

Suzana Tesla sa roditeljima / Foto Privatna arhiva

Spomen na pretke Suzana čuva i preko okeana. Kao i drugi Srbi veliki deo vremena provodi u Sabornoj crkvi Vaskrsenja Hristovog, a od samog početka života u Americi igra folklor u KUD "Oko sokolovo".

- Imamo puno dešavanja koje okupljaju Srbe, ali dođu tu i naši prijatelji Amerikanci. Ipak, za nas je najposebniji dan naša krsna slava Đurđevdan. Kada smo kupovali kuću tata Jovan je prvo gledao gde će da okači ikonu i da li ima prostorija gde ćemo moći da slavimo slavu. Amerikanci koji dođu ostanu u čudu. Prvo ne mogu da veruju kako se skupi tako puno ljudi, a drugo, odakle toliko hrane. Ne mogu da veruju da smo sve to mama i ja spremile za dva dana. Prosto se oduševe, još kada zapevamo i zaigramo, to je poseban doživljaj.

Iako su mnogi njeni vršnjaci zaboravili srpski, Suzana tvrdi da bez obzira na to gde nas život odvede ne smemo da zaboravimo ko smo i odakle potičemo.

- To smo mi. Nismo ni svesni koliko je sve to u nas utkano. Ako to zaboravimo, izgubićemo sebe. A šta nam onda sve drugo vredi - poručuje Suzana Tesla.

TRAŽI VEZU SA GENIJEM

TESLA je u Lici i Kordunu prilično često prezime. Naša sagovornica priznaje da bi volela da istraži da li postoji veza između njenih predaka i genija iz Smiljana.

- Tražila sam u dokumentaciji, ali do sada nisam naišla na podatke koji bi mi pomogli. Planiram ubuduće da se više posvetim tome, jer je kraj iz koga potičemo blizu a narod se selio i vrlo je moguće da postoji veza - kaže mlada Tesla.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije