SVETINJA IZVOR DUHOVNE SNAGE 950 GODINA: U manastiru Prohor Pčinjski obeležena slava i održana završna svečanost jubileja hrama na jugu Srbije
NA ČITAVOM svetu nema mnogo spomenika kulture kao što je ovaj manastir, koji mogu istovremeno da se pohvale gotovo milenijumskim postojanjem, kontinuiranim duhovnim životom i velikim značajem koji imaju za celokupno kulturno nasleđe jednog naroda.
Verujem da ovo mesto koje verno oslikava koliko su duboki tragovi trajanja našeg naroda, države i crkve na ovim prostorima, svima uliva ogromnu snagu.
Ovo je juče kazala ministarka kulture i informisanja Maja Gojković u manastiru Prohor Pčinjski kod Bujanovca, gde se okupio veliki broj vernika na obeležavanju manastirske slave ove velike svetinje na jugu Srbije.
Istovremeno, jučerašnjim skupom, zaokruženo je obeležavanje 950 godina od osnivanja manastira Prepodobnog Prohora Pčinjskog. To je bio povod i da vladika vranjski Pahomije zahvali mnogobrojnim vernicima, hodočasnicima i darodavcima, koji su svojim prilozima pomogli obnovu manastira od bogatog istorijskog i kulturnog značaja za naš narod.
Gramata je uručena i ministarki Maji Gojković, u ime Ministarstva kulture, koja je zahvalila u ime svih kojima su dodeljena priznanja za razvoj duhovnog života na krajnjem jugu Srbije.
- Gramata koju sam primila u ime Ministarstva kulture ima veliki i simbolički značaj, i obavezuje da i u vremenu pred nama, svesni važnosti i kulturnog nasleđa, posvećeno i predano pomažemo opstanak manastira i crkava kao i njihove kulturne i duhovne delatnosti - rekla je Gojkovićeva na svečanosti u manastiru kod Bujanovca.
Ona je naglasila da će država nastaviti da pruža podršku zaštiti duhovnog nasleđa koje je tokom istorije odigralo ključnu ulogu u opstanku naše tradicije i identiteta.
- Danas kada se suočavamo sa savremenim izazovima zajednički rad države i crkve je od ogromnog značaja - rekla je ministarka kulture.
Osim obeležavanja hramovne slave, juče su predstavljena izdanja Pravoslavne eparhije vranjske povodom 950 godina od osnivanja manastira. Reč je o vrednim delima koje su svojevrsno svedočanstvo burne istorije velike srpske svetinje koja se nalazi na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje.
Prema predanju, manastir je podigao u 11. veku vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom Mirotočivom, koji mu je prorekao da će postati car. U manastiru koji je podignut u čast i slavu Prepodobnog oca Prohora čuvaju se i njegove svete mošti iz kojih teče miro. Ove godine se, takođe, navršava i 700 godina od upokojenja drugog ktitora manastira. Reč je o srpskom kralju Milutinu, koji je uz izgradnju više od 40 svojih manastira zadužbina, pomogao i obnovu ove svetinje kraj reke Pčinje.
Novi mozaici krase fasade
JUŽNU fasadu manastirskog hrama odnedavno krase i tri nova mozaika. Na njima su prikazani arhangel Mihailo, vojvoda, a kasnije car Roman Diogen, kao i Prepodobni Prohor Pčinjski dok blagosilja narod. Autor mozaika je Svetlana Milovanović iz Beograda, a darovali su ih Beograđani Nebojša i Boban Kovačević, poreklom iz sela Klinovac, nadomak manastirskog kompleksa. Njihov pradeda Nedeljko je, krajem 19. i početkom 20. veka, mnogo pomagao ondašnju obnovu ove drevne svetinje. U toku je i izrada mozaika na četiri mala kubeta na krovu crkve, a postavljanje mozaika je samo deo radova na uređenju spoljne fasade crkve koje finansira Ministarstvo kulture.
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)