MIRKO MRKIĆ: Šta je meta na koju cilja Meta?

NEDAVNO je osnivač čuvenog Fejsbuka Mark Zakerberg objavio osnivanje društva Meta, koje će služiti kao barjaktar njegovim ostalim proizvodima (Fejsbuk, Instagram itd.). Vest je prostrujala planetom za tili čas, piše Mirko Mrkić, advokat i predavač medijskog i IT prava na Fakultetu za medije i komunikacije.

Foto: Arhiva Novosti/Aleksa Stanković

Njegov autorski tekst prenosimo u celosti.

Nedavno je osnivač čuvenog Fejsbuka Mark Zakerberg objavio osnivanje društva Meta, koje će služiti kao barjaktar njegovim ostalim proizvodima (Fejsbuk, Instagram itd.). Vest je prostrujala planetom za tili čas. Toj novosti je prethodila jedna druga – da velika informaciono-tehnološka društva, na čelu sa Fejsbukom, žele da naprave tzv. Metaverzum (eng. Metaverse).

Očigledno je da je za ovaj članak od važnosti istraživanje značenja starogrčke reči meta i njene primene u modernom (IT) društvu. Naš Vujaklija veli da ta reč, između ostalog, ima značenje: za, iza, posle, po, ali i da odgovara latinskom trans (predlog koji se javlja u mnogim složenicama i znači: preko, s one strane, pre). Zanimljivo je da se u engleskom jeziku taj grčki prefiks prevodi kao skriveno. Filozofski rečeno, ono što je skriveno je nužno apstraktno, jer odoleva sudu empirije, to jest, izučavanju i konkretizaciji. Zato kažemo, primera radi, da je metafizika filozofski pravac koji se bavi apstraktnim konceptima, odnosno onima koji nemaju uporište u stvarnosti. U informaciono-tehnološkom smislu, meta je prefiks koji nagoveštava opis nečega. Pa tako, metajezik je računarski sled šifre koja predstavlja podatak, a metapodaci su podaci o podacima – „kod“, koji računar pretvara u nama raspoznatljiv oblik. Možemo reći da se u oba primera radi o podacima koji su skriveni, zakulisni, ali koji predstavljaju uslov nastanka i opstanka (računarske) poruke. Neizbežni, nevidljivi i, kao sve u vezi sa računarskim podacima – bestelesni, efemerni, ergo apstraktni.

Nameće se zaključak da je metaverzum, zapravo, apstraktan univerzum. U neku ruku, moglo bi se reći da je to pretenciozna definicija za nešto što, u suštini, zavisi od štekera. Tako je sada već poodmakle 2000. g. uticajni američki pisac na teme tehnike i kompjuterske tehnologije Dejvid Pog izjavio da uvek možemo da otkačimo modem ukoliko nam se ne dopada sistem interneta, čime ga je, kako će se ispostaviti, grubo potcenio. Slučaj Gerija Delapente je odličan primer za to. Radi se o prvom slučaju američkog zakonodavstva gde je imenovani uspešno procesuiran zbog sajber-proganjanja. Ljubomoran što mu jedna devojka ne uzvraća pažnju, Delapenta se, koristeći internet, lažno predstavio kao ta devojka i pozvao je zainteresovane da joj dođu u stan i učestvuju u njenoj, navodnoj, fantaziji silovanja. Nesretna devojka, koja čak nije imala ni tzv. pametni telefon (kamoli računar) je ubijena od strane horde ludaka koji su se odazvali dijaboličnom planu Delapentea. Zaključujemo da opasnost ipak postoji nezavisno od električnog napajanja, jer, iako jedna osoba odluči da isključi utikač, neko ko joj želi nažao ga isključiti neće. 

Dovoljno je zastrašujuća pomisao primene apstraktnog koncepta na društvo u okviru nekog ogleda koji je pod državnim ili međudržavnim nadzorom. Teško je opisati, međutim, opasnosti koje leže iza takvog eksperimenta kada je u rukama privatnika. Meri Šeli (autor Frankenštajna, prim. aut. ) očigledno nije dovoljno ozbiljno shvaćena.

Zašto je, međutim, vest o osnivanju Meta-e bitna i zbog čega je jedan od njenih glavnih ciljeva, osnivanje tzv. metaverzuma, toliko uzburkao javno mnjenje? Ovde se nećemo baviti popularnom tezom da je glavni motiv za ovaj potez bio „promena fasade“ Zakerbergovog poslovanja koje je doživelo brojne oštre kritike u poslednjih par godina.

Metaverzum bi, u suštini i ukratko, trebalo da bude virtuelan, elektronski svet koji, putem interneta, dozvoljava sinergiju svih oblika društvenih platformi, odnosno internet platformi koje omogućavaju društvenu interakciju bilo kakve kakvoće – od družbe do službe. Manifestacija doživljaja učestvovanja u takvom svetu bi bila omogućena, između ostalog, budućim tehnološkim inovacijama iz oblasti augmentovane stvarnosti (eng. augmented reality) ili, narodski rečeno, tobožnje stvarnosti, simulacije. Zanimljivo je da latinska reč augmentum znači „uvećanje“, „pojačanje“, „povećanje“. Dakle, moglo bi se reći da tvorci te tehnologije streme ka pojačanoj, uvećanoj stvarnosti čulnih nadražaja. U svakom slučaju, u metaverzumu bi, u optimalnom njegovom obliku (za ustoličenje čega je, po nekim izvorima, procenjeno da je potrebno 10 godina), svako od nas mogao da vodi svoj život posredstvom interneta. Naša prilika bi šetala dizajniranim prostranstvom, družila se, privređivala. Metaverzum bi omogućio naše vantelesno prisustvo u vantelesnom svetu, ali sa stvarnim učesnicima i, pretpostavljamo, društveno-poslovnim mogućnostima, ali i posledicama (zaključivali bismo poslove, učestvovali u raspravama, skupovima itd).

Niko nije ravnodušan prema gore najavljenoj tehnološkoj novotariji. Poput sirove ribe, ili je neko obožava ili ne može da je smisli ni nacrtanu. Da za trenutak zanemarimo naše lične utiske o šaci onih bogataša koji se danas takmiče u, kako oni to doživljavaju, svojim prometejskim misijama i da pokušamo objektivno da sagledamo najavljenu tehnološku stvarnost.

Prevashodno, očigledno je opasno da grupa privatnika osnuje i postavi pravila virtuelnog sveta u kome će političke, društvene, poslovnopravne i druge prilike i posledice potencijalno biti izjednačene sa onima u biološkom svetu. Već je dovoljno zabrinjavajuće što je baš Zakerbergova privatna firma, Fejsbuk, preuzela ulogu arbitra u proceni slobode govora čak i predsednika SAD-a (setimo se Trampovih nedaća). Neozbiljno je dopustiti vansistemskim privatnim tvorevinama da imaju ovlašćenja državnog aparata. No, to je danas stvarnost na koju moderno društvo, ali i države, nemaju adekvatan odgovor. Na internetu se odvija velika većina svetske ekonomsko-kulturne razmene, a instrumenti putem kojih se te razmene vrše su u rukama privatnika i njihovog privatnog kapitala. Samo još fali da nam naša (virtuelna) duša bude u njihovim rukama...  

Dodatan problem je podjednako očigledan i prisutan. Otuđenje i, moglo bi se reći, dehumanizacija društva uzima maha. Mladima su oči uprte u ekrane, umesto jedni u druge. Fabrikovani e-go i e-gzistencija zamenjuju Bogom dat ego i egzistenciju. Pažnja je usmerena ka virtuelnom umesto ka stvarnom. Drugim rečima, pažnja se skreće sa postojećeg ka izmišljenom, sanjanom. Dodatno utkivanje našeg društva u friziranu elektronsku stvarnost neće pomoći raznim krizama 21. veka.

Takođe, iako se na prvi pogled čini da je reč o digresiji, problem gubitka kompetentnog izvora stava, mišljenja i obaveštenja će sigurno da bude znatno pogoršano integracijom svih oblika internet sistema za diseminaciju reči. Nekada se znalo ko je pozvan šta da kaže i koje kvalifikacije ta osoba mora da poseduje da bi joj se uopšte dopustilo da štogod od društvene koristi prozbori. Konvergencijom, to jest sjedinjavanjem medija se to vaspitanje, koje je itekako od javnog značaja, izgubilo. Svako ko ima pristup internetu može svetu obelodaniti šta god poželi sa istom delotvornošću i sa istog „podijuma“ (društvene internet platforme).

Neznalica deli pozornicu sa znalcem, ali budući da je „praznija tikva bezobraznija“, čuje se mnogo glasnije od umnog koga savest i vaspitanje sputavaju da bude nametljiv. U svetu u kome je zavladala „instant“ pornografija, pri čemu mislimo na izvorno značenje te stare latinske reči – ono što je lišeno nijanse i umetničke vrline, čini se da umrežavanje grlatih pseudointelektualaca i sveznalica nikako ne može da bude od koristi za opšte dobro.

Tokom proteklih par dana, neki su, govoreći o metaverzumu, rekli da se radi o revoluciji, a vala ima čak i onih koji su upotrebili reč evolucija. Teške reči. Evolucija je ipak unapređenje, razvijanje nečeg. Da li takvoj reči ima mesta u dijalogu i raspravi o metaverzumu? Zakerberg i ostale samokrunisane svetlonoše novog doba su sigurne da će da učestvuju u (r)evoluciji. Srećom da se Bog smeje dok čovek planira, jer vasionska promisao ipak njemu pripada. U tom smislu, pogledajmo objektivno i bez gorčine vest o kojoj ovde govorimo u širem kontekstu.

Čovek, kao samosvesno i osećajno biće ima prirodan nagon da širi svoju vrstu, kroz prokreaciju i osvajanje prostora u kome će to potomstvo naći uhlebljenje. Poput prelaska velikih okeana, nužno će čovek zakoračiti, kad-tad, u istraživanje kosmosa. Tada će mu svaka tehnologija, koja obezbeđuje veću verovatnoću umenjenja rizika po život i zdravlje, dobro doći. Vežba vantelesnog prisustva jedinke i grupe u određenom ambijentu, će sigurno naći opravdanje za buduće izazove koje čekaju naše potomke. U tom smislu, ovakvi eksperimenti koji se danas čine kao sami sebi cilj, će jednog dana biti posmatrani kao simpatični prvi koraci naše civilizacije ka, za sada, neslućenim tehnološkim rešenjima. Pritom, sasvim je sigurno da je metaverzum samo jedan u nizu takvih budućih društvenih pokusa. Svaki ogled i svaka vežba ima svoje loše posledice, promašaje, a ponekad i tragedije. Dakle, treba svesti pompeznu vest o metaverzumu na meru koja joj pripada.

Jedno je sigurno, svaka inovacija od društvenog značaja mora da bude smeštena pod nadzor institucije čiji osnovni zadatak nije zarada, već društveno dobro. Jedino će tako čovečanstvo izbeći da metaverzum i budući slični društveni projekti ne postanu metastaza ludila, već, nadajmo se, metamorfoza čovečije zrelosti. Jedino tako ćemo biti sigurni da ćemo, čak iako ikad, daleko bilo, zaigramo sa đavolom šarenim popločanim metastazama metasvetova, doći do svetlosti na kraju tunela sopstvenih zabluda.

No, dok čekamo epilog ove najavljene naučnofantastične odiseje, nameće se pitanje - šta je meta na koju cilja Meta?

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

BONUS VIDEO - Fejsbuk zabranio širenje "najveće teorije zavere na svetu"

Preporučujemo

Društvo

0 5

POSTOJI LI I DALjE "OBIČNA" PREHLADA? Doktor Petrović odgovara na pitanje - da li je sada sve korona

02. 11. 2021. u 08:13

Društvo

0 1

TRI KLjUČNA PITANjA ZA ŠKOLE: Krizni štab ove nedelje odlučuje o jesenjem raspustu

02. 11. 2021. u 09:01

Društvo

0 6

PRETI LI SRBIJI NOVI ZEMLjOTRES? Potresi u Mladenovcu uplašili građane, seizmološkinja objašnjava šta možemo da očekujemo

02. 11. 2021. u 08:05

Društvo

0 4

TRAGEDIJA - KORONA ODNELA JOŠ JEDNU PORODICU: Majka i sin nisu izdržali borbu sa bolešću

02. 11. 2021. u 07:38

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije