I TAMBURICA JE BLAGO SRBIJE: U Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa naše zemlje, upisan još jedan

DOBILI smo svoju policu.

Jedan od tamburaških orkestara Srbije, Foto Tamburica fest

Ovim rečima, u svom šeretskom stilu, "majstori pera i žice", koji umilnim zvucima tamburice neguju tradiciju dugu dva veka, komentarisali su činjenicu da je "Tamburaška praksa" upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Tako je postala jedan od 54 elementa u tom registru.

- Radosni smo i presrećni - kaže Bojan Trenkić, predsednik Saveza tamburaških društava Vojvodine.

- Za nas je ovo istorijski dan, praznik, jer mi "živimo za tamburu i živimo od tambure".

Dobili smo veliko priznanje, zato što idući u korak sa vremenom negujemo baštinu naroda sa ovih prostora i čuvamo ono što su nama preci ostavili u amanet pokolenjima koja dolaze. Tamburica, koju odlikuje šarolikost i multikulturalnost, ima svetlu budućnost. Na svim meridijanima smo to dokazali. Titraji žica izlaze iz titraja naših srca, a želja je da tambura uskoro dobije i svoju klasu na Akademiji muzičkih umetnosti.

Stara tambura, Foto Tanjug

Danilo Ninković, solista Velikog tamburaškog orkestra RTV Vojvodine i muzički urednik svetskog "Tamburica festa", naglašava da je svrstavanje u nacionalnu baštinu, rezultat i uspeh dugogodišnjeg rada i truda:

- Specifičan termin, "Tamburaška praksa", utvrđen je na petom Kongresu Svetske tamburaške asocijacije, čije je sedište u Novom Sadu. To znači da obuhvata sve delatnosti u okviru tamburaštva, a upisom u nematerijalnu kulturnu baštinu je priznata i sledeći korak je da Unesko to oceni kao nacionalno dobro.

Čitavu priču je pokrenulo Etnološko odeljenje Muzeja Vojvodine 2019, kada je i počeo proces prikupljanja materijala i dokumentacije neophodne za upis tamburaške prakse u nacionalni registar. Tako su, kako potvrđuje kustos Aleksandar Antunović, koordinator projekta, nadležni institucionalno prepoznali tamburaštvo.

- Svi aspekti koji čine tamburaštvo kao kulturni element su obuhvaćeni. Tradicija nije samo vojvođanska, postoji i u drugim krajevima Srbije, ali nije toliko razvijena. Na nama je da se borimo za održivost tamburaške zajednice, pre svega saradnjom. Kada je reč o međunarodnom planu, tu su Svetska tamburaška asocijacija i "Tamburica fest", koji ne samo da baštine nego imaju i multidisciplinaran pristup tamburaškoj praksi - kaže Antunović.

Naš čuveni kompozitor, Jovan Adamov, uz dr Jovana Pejčića, jedan od osnivača Svetske tamburaške asocijacije, sada očekuje značajniju podršku države tamburašima.

- Na prethodnih šest održanih Kongresa Svetske tamburaške asocijacije, afirmisano je više od 50 stručnih i naučnih radova stručnjaka iz zemlje i inostranstva, što je poseban doprinos. Svetski festival "Tamburica fest" je za 14 godina okupio više hiljada izvođača sa svih meridijana i afirmiše tamburaški praksu na svetskom nivou i smatram da je potrebno podržati postojeće kapacitete - zaključio je Adamov.

TEK SMO POČELI

PO rečima dr Danke Lajić Mihajlović iz Muzikološkog instituta SANU, rad na očuvanju tamburaštva tek počinje:

- Tamburaštvo je multinacionalno i značajno je za kulturološki identitet očuvati ga kao element muzičkog nasleđa. Tamburaška praksa čuva delovanje, muziciranje ljudi, koje se prepoznaje kao kultura, a to su svi oni koji učestvuju.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije