ISTORIJSKI DODATAK - KO TO PEVA O ANĐELIMA I MUZAMA: Kako je Gradski komitet SK Beograda disciplinovao književnike

ZBOG nagomilanog nezadovoljstva stanjem u partijskoj organizaciji i Udruženju književnika Srbije Gradski komitet Beograda krajem 1958. godine osniva komisiju koja će tokom naredna dva meseca brižljivo prikupljati materijal i obaviti razgovore sa nizom pisaca. Komisiju su sačinjavali Milan Rajačić, Vladan Bojanić i Milojko Drulović.

Dobrica Ćosić i Oskar Davičo / Arhiva "Novosti" i "Borbe"

Pošto je pripremila dokumentaciju, komisija je tokom januara 1959. obavila razgovore sa 23 književnika komunista. Sa nekima su vođeni razgovori radi dobijanja "izvesnih informacija" i da bi im bila skrenuta pažnja na neke njihove greške, sa drugima "radi dobijanja izvesnih informacija i izmene mišljenja", dok su treći pozvani na odgovornost. U ovoj trećoj grupi nalazili su se Erih Koš, Tanasije Mladenović, Marijan Jurković, Oskar Davičo, Branko Ćopić, Velibor Gligorić i Sveta Đurić.

Komisija je sačinila pedantan podsetnik za razgovor sa svakim od "okrivljenih" ponaosob, zatim priredila beleške sa razgovora, kucane u dve varijante - radnoj, i drugoj za zvanični izveštaj Gradskog komiteta.

U podsetniku za razgovor sa Erihom Košom, sekretarom partijske organizacije, između ostalog, zabeležena su tri pitanja: "Šta mislite o direktivi CK u vezi sa Kongresom i zbog čega on nije diskutovao na Kongresu?", "Kako je Radojica Tautović, inforbirovac osuđen na sedam godina robije, došao u "Savremenik"? i Zašto "Savremenik" za osam meseci nije doneo ni jednu reč o Programu SKJ na području kulture?"

PREDSEDNIK Udruženja književnika Srbije Tanasije Mladenović trebalo je da odgovori na pitanje: "Zbog čega se protivio odluci CK da odredi za šefa delegacije (književnika u Sovjetskom Savezu - prim. R. P.) Oskara Daviča, kojom prilikom je rekao: "Zašto se ko meša sa strane?", "Nismo mi maloletni" i sl.?"

Milorad Panić Surep

Oskaru Daviču je zamereno zbog ličnih obračuna preko časopisa "Delo", stava prema Udruženju književnika Srbije, kao birokratskoj organizaciji koju, prema njegovoj izjavi, treba raspustiti i zbog uvredljivih postupaka prema nizu književnika - Laliću, Veliboru Gligoriću koga je nazvao "antisemitom", Košu koga je nazvao Cicvarićem ("Ovo treba baciti u Koš, da izvini drug Koš"), Predragu Palavestri kome je pretio da će mu "prosuti creva" kao i zbog izjava o nedarovitosti i netalentovanosti pisaca iz drugih tabora.

Branko Ćopić je optužen zbog izjave za "NIN" da pesme Radovana Zogovića treba objaviti i zbog satirične priče o direktoru, objavljene u "Politici", a trebalo je i da se samokritički osvrne i na svoju komediju "Odumiranje međeda" i na pohvale zapadnonemačke i ljotićevske štampe njegovom romanu "Gluvi barut".

Pored saslušanja "okrivljenih" pisaca, komisija je obavila razgovore i sa Mihailom Lalićem, Vaskom Popom, Elijem Fincijem, Aleksandrom Vučom, Mladenom Oljačom, Mirom Alečković, Miloradom Panićem Surepom, Ristom Tošovićem i drugima.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kartoteka stvaralačkih grešaka

VEOMA su zanimljive ocene i komentari o ponašanju pisaca u toku razgovora sa komisijom, zabeležene u materijalu za internu upotrebu.

"Erih Koš se spremao za razgovor sa komisijom. (...) Koš vodi prosto kartoteku tuđih grešaka. On daje odlučujuću reč u "Savremeniku", iako nije glavni urednik, on je vrlo sistematičan i uporan u intrigašenju."

Za Branka Ćopića piše da su njegove veze sa "realističkim" taborom veoma slabe, da se pred komisijom "držao veoma ozbiljno i trudio da na primedbe reaguje samokritički, citirajući usmenu izjavu Iva Andrića: "Od rukovodilaca ne treba bežati, ne treba za njima trčati"". "Međutim, on nije bio do kraja iskren kada je u pitanju njegov kontakt sa Zogovićem."

Marko Ristić / Arhiva "Novosti" i "Borbe"

"Lalić Mihailo je bio vrlo otvoren i mada je rekao teške stvari i izražavao neka čudna shvatanja, ima se utisak da je govorio ono pggo misli. (...) On đavolski ne podnosi Oskara Daviča, a za Ćosića smatra da je nametljiv i forsiran."

"Tasa Mladenović je bio revoltiran što je bio pozvan na odgovornost i stalno je ponavljao da mu se sveti danas što je nekad bio na liniji Partije, da je sve to zbog toga što je kritikovao Davičovu pesmu "Čovekov čovek".

Posle iscrpnih razgovora, komisija je 12. februara 1959. sačinila radnu verziju izveštaja, a docnije zvanični izveštaj za partijsku organizaciju beogradskih pisaca.

ZAKLjUČENO je da ne postoji inforbirovska grupa pisaca okupljenih oko "Savremenika" niti prođilasovska oko "Dela", ali su očigledne greške Dušana Kostića, Branka Ćopića, Mihaila Lalića i Marijana Jurkovića "koje objektivno znače podršku inforbirovskim elementima što se vidi iz odnosa ovih pisaca prema Radovanu Zogoviću". Redakciji ovog časopisa je izrečeno niz kritika - zbog odnosa prema Programu SKJ, preštampavanja članaka iz sovjetskog časopisa, zbog nebudnosti prilikom angažovanja Radojice Tautovića i drugih propusta. Branku Ćopiću je zamereno zbog toga što je primio visoke honorare u Sovjetskom Savezu, "dok je Ivo Andrić odbio da primi honorar, pošto naša država nema sklopljen sporazum o autorskim honorarima".

Ocenjeno je da u "Delu" ne postoji jedan aktivistički kritički odnos prema onome što je strano našim shvatanjima i našoj ideologiji".

Časopis "Književnost", koji uređuje Eli Finci, kritikovan je zbog odsustva fizionomije i zbog objavljivanja tekstova saradnika kao što su Sima Pandurović, Božidar Kovačević, Nedeljko Divac i drugi.

Dušan Kostić / Foto Vikipedija

TANASIJE Mladenović je "okrivljen" zbog protivljenja odluci Centralnog komiteta SKJ da na čelu delegacije koja putuje u Sovjetski Savez bude Oskar Davičo, umesto Milana Bogdanovića ("Zašto nije konsultovano Udruženje književnika Srbije?"). Takođe mu je zamereno zbog nepoštovanja direktive Centralnog komiteta SK Srbije o izboru nove uprave Udruženja književnika Srbije.

Posebne zamerke izrečene su i zbog izbora srpskih delegata za Peti kongres književnika Jugoslavije kada nisu poštovani nalozi viših partijskih foruma. Konstatovano je da nisu izabrani: Oskar Davičo, Dobrica Ćosić, Milan Dedinac, Marko Ristić, Risto Tošović, Oto Bihalji-Merin, "a izabrani su, na primer, Desimir Blagojević koji peva o anđelima i muzama i takoreći nije prisutan u našem književnom životu, zatim Dušan Baranin koji je nekada bio zagriženi pristalica Dragoljuba Jovanovića, zatim Đuro Gavela, Borivoje Nedić, velikosrbin, zatim Miloš Đurić i dr."

Analizujući učešće srpskih pisaca na kongresu jugoslovenskih književnika i kritikujući izbor delegata kao i njihovu pasivnost u radu kongresa, komisija je posebno zamerila Oskaru Daviču zbog toga što je iskoristio ovaj skup da grubim rečima napadne svoje protivnike.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Proamerički đilasovci i dekadenti

PPOSEBNO poglavlje u izveštaju odnosi se na Branka Ćopića i njegove satirične priče. Naglašeno je da svi učesnici u razgovoru "odbijaju i pomisao da bi Branko Ćopić smišljeno i svesno išao na neko neprijateljsko pisanje". Potom se citiraju pohvale romana "Gluvi barut" u stranoj štampi i kritikuju "Savremenik" i "Književnost" zbog objavljivanja pozitivnih prikaza o ovom delu.

Komisija se naročito bavila međuljudskim odnosima između pisaca. "Naročito su zatrovani odnosi između ljudi oko "Dela" gde je u prvom planu Oskar Davičo i ljudi oko 'Savremenika" i "Književnih novina" gde su u prvom planu Koš, Lalić, Tasa Mladenović i Čeda Minderović."

Branko Ćopić i Dušan Kostić u Herceg Novom / Foto Tanjug

Časopisi se, kaže se u izveštaju, koriste za lične obračune, a po nalogu starijih urednika mlađi kritičari (kao na primer, Predrag Palavestra, Pavle Zorić, Muharem Pervić, Milosav Mirković) "sahranjuju, udešavaju" romane i druga izdanja pisaca iz suprotnog tabora.

Zabeleženo je da desetak pisaca među sobom ne govore, ne pozdravljaju se i nikada, čak i na partijskim sastancima, ne obraćaju se jedni drugima.

"Za Ćosića i Daviča je", piše dalje u materijalu komisije, "govoreno da su "državni pisci", "da tako reći drežde u predsobljima rukovodilaca", da su "proamerički đilasovci", "dekadenti", "beogradska čaršija" i drugo.

U TOKU razgovora sa piscima, zaključuju članovi komisije, potvrđena je osnovanost ocena koje je ranije izrekao Gradski komitet.

Po završetku rada komisija je najpre predložila da se, eventualno, izreknu kazne Erihu Košu, Marijanu Jurkoviću, Tanasiju Mladenoviću i Oskaru Daviču. Međutim, od toga se odustalo te je u izveštaju pročitanom na sastanku partijske organizacije 21. aprila 1959. godine, između ostalog, navedeno:

"Imajući u vidu sve ono što je rečeno u izvepggaju (i ono što ovde nije izričito spomenuto, a čime se komisija bavila) izvesni drugovi zasluživali su da budu i partijski kažnjeni. Komisija ne predlaže takve kazne, verujući da će razgovori koji su s njima vođeni i kritika koju će nesumnjivo izraziti i vaša organizacija značiti više od, ovoga puta, nego ma kakve kazne".

Na sastanku, kojem su prisustvovali i Rista Antunović, Vladan Bojanić i Milojko Drulović, većina pisaca je pozdravila "duh izveštaja" kao posebnu opomenu i neku vrstu kazne.

Ova zbivanja, posredno, imala su posledice kada je reč o "Savremeniku". Naime, jedan od urednika časopisa, Dušan Kostić, prilikom boravka u Sarajevu saznao je da je Džemal Bijedić, kao predsednik Ideološke komisije CK SK BiH, razaslao poverljivo, cirkularno pismo o političko-bezbedonosnoj situaciji u zemlji u kojem je, između ostalog, stajalo da grupu oko "Savremenika" čine potencijalni ibeovci.

POSLE ovog Kostićevog otkrića, da ne bi bila preduhitrena od strane "delaša", kompletna stara redakcija "Savremenika", bez ikakvog javnog saopštenja, tiho se povlači, osim Dragana M. Jeremića, koji kao glavni urednik potpisuje prvi broj časopisa za 1960. godinu i Pavla Zorića.

Džemal Bijedić

Partijska organizacija "Ježa" je 7. oktobra 1960. godine isključila Branka Ćopića iz Saveza komunista Jugoslavije posle Odluke Komisije Sekretarijata Gradskog komiteta koja će, piše u zapisniku, biti "dostavljena i aktivu Udruženja književnika, čiji je Ćopić član". Ovaj pisac je isključen zbog intervjua koji je 26. jula te godine dao moskovskoj "Literaturnoj gazeti".

Prema pisanju "Tanjugovog" Dnevnog informativnog biltena (1. avgust 1960.) Ćopić je, između ostalog, izjavio da se u savremenoj jugoslovenskoj literaturi vodi "karakteristična borba dva pravca - realističkog i modernističkog" i da je on realista koji smatra "pozicije realističkog pravca čvršćim" i da nije poklonik stvaralaštva "modernista". "Mi, realisti, razilazimo se sa modernistima u čitavom nizu najvažnijih pitanja stvaralaštva. Jedno od njih je odnos prema savremenoj literaturi Zapada. Ja neću da poričem njene vrednosti, ali modernisti se odnose prema njoj toliko ropski, toliko revnosno idu za njom, da to u jednom delu naše literature stvara atmosferu zapadnoevropske kulturne provincije."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Životni problemi čovečanstva

POSLE izveštaja komisije Gradskog komiteta o odnosima među piscima komunistima partijski funkcioneri su 27. oktobra 1960. održali sastanak sa urednicima književnih časopisa. Sastanku su prisustvovali: Dragoslav-Draža Marković, Stanka Veselinov, Milan Vukos i Vukoje Bulatović, a u ime časopisa Velibor Gligorić i Dušan Kostić ("Savremenik") Eli Finci i Dušan Matić ("Književnost"), Oskar Davičo i Antonije Isaković ("Delo"), Boško Petrović ("Letopis" Matice srpske) i Nandor Major ("Hid").

U uvodnoj napomeni Draža Marković ističe da treba razgovarati "o programskoj orijentaciji, podmlađivanju redakcija, materijalnim i finansijskim problemima časopisa". U zapisniku su, pak, sistematizovane teme: tiraž književnih časopisa, angažovanost časopisa, fizionomija časopisa, podmlađivanje redakcija i administrativno-tehnička pitanja časopisa.

Davičo i Dobrica kao kumovi na venčanju Antonija Isakovića / Arhiva "Novosti" i "Borbe"

U diskusiji su iznete već uobičajene i učestale zamerke da su naši časopisi, "kao i naša literatura uopšte, nedovoljno angažovani i neborbeni". "Ta činjenica utoliko više iznenađuje što ti časopisi izlaze u zemlji koja se neprekidno i uporno bori za svoje stavove i gledišta u unutrašnjem razvitku i u međunarodnim odnosima. Pored nas prolazi niz životnih problema čoveka i čovečanstva na koje svi svetski pisci reaguju, a na koje kod nas niko ne reaguje. Borbenost u našoj literaturi i aktivan stav prema svakodnevnim zbivanjima dolaze do izraza samo u ličnim razračunavanjima, dakle, u iskrivljenom vidu."

Nezadovoljstvo uticajem i društvenom ulogom časopisa iskazano je i zbog nedostatka polemika većeg značaja. "Na svetskom planu imali smo jedino Vidmarovu polemiku sa Rusima i ona je bila izazvana."

PRIMEDBE su izrečene i kada je reč o fizionomiji časopisa, koji "nisu komponovani kao celina". Oni su isključivo književni, a trebalo bi da se ugledaju na naše časopise iz XIX veka "koji su bili svestraniji" ili da počnu sa uvođenjem nekih "atraktivnijih rubrika". "U tom smislu mogli bi se stvarati časopisi sa pretežnom orijentacijom na poeziju, književnu istoriju, probleme inostrane literature i sl. Bilo je, na primer, ideja da se "Književnost" orijentiše na stranu literaturu, pitanja teorije književnosti, i da se u skladu s tim obrazuje nova redakcija."

Na kraju sastanka, prema zapisniku, Draža Marković predlaže da bi bilo korisno kada bi se časopisi "vezivali" za izdavačka preduzeća. "Drug Draža Marković je takođe obavestio prisutne da se radi na pokretanju reprezentativnog i tehnički opremljenog časopisa za sve umetnosti, a "Književne novine" bi prestale da izlaze. Do toga je došlo zbog stalnih teškoća sa "Književnim novinama" kao i zbog toga što su se i drugi umetnici pojavili sa zahtevima za dotacije za svoje časopise, a njih sve nije moguće zadovoljiti. Izlaženje ovog časopisa neće uticati na postojeće književne časopise."

Mihailo Lalić, Antonije Isaković i Dušan Matić

Marković je urednicima zamerio zbog pasivnosti i zbog toga što "niko ne nalazi za potrebno da nešto napiše kao odgovor Branku Ćopiću povodom njegovog intervjua u "Literaturnoj gazeti"". "Zbog toga se sad može isključenje Ćopića iz SKJ tumačiti kao ućutkivanje, jer se niko nije našao da mu odmah odgovori."

"Letopisu Matice srpske" je zamereno zbog objavljivanja jedne crtice Saše Petrovića koja se "može okarakterisati kao napad na naš sistem", a piscima se prigovara zbog ćutanja povodom teksta u novosadskim "Poljima" u kojem se tvrdi da je "Krleža još 1938. godine udario temelje našoj kulturnoj politici".

Na kraju je zaključeno da se o svim pomenutim problemima povedu posebni razgovori sa svakom od redakcija.

Preporučujemo

Društvo

1 2

ISTORIJSKI DODATAK - STALNO PODOZRENjE PREMA SRBIMA: Predlog za slobodno i kritičko preispitivanje istorijske uloge Josipa Broza Tita

13. 11. 2021. u 17:14

Društvo

0 0

ISTORIJSKI DODATAK - OSVETA DRSKOM PESNIKU: Stradanje Ivana Gađanskog zbog stihova o lopovima i lopovlucima

12. 11. 2021. u 17:14

Društvo

0 3

ISTORIJSKI DODATAK - MANIPULACIJE SVEDOCIMA: Izveštaj o preispitivanju sarajevskog suđenja muslimanskim intelektualcima

11. 11. 2021. u 17:14

Društvo

0 2

ISTORIJSKI DODATAK - MONTIRANI POLITIČKI PROCESI: Odbor je uzimao u zaštitu pojedince bez obzira na njihovu pripadnost i opredeljenja

10. 11. 2021. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije