NUKLEARKE BI MOGLE I ISPOD ZEMLJE: Sve glasniji predlozi o gradnji sopstvenog ili kupovini dela atomskog postrojenja u Mađarskoj

SRBIJA mora razmišljati o gradnji nuklearnih elektrana, jer za 200 godina neće biti energenata - uglja, gasa, mazuta - koji proizvode struju, pa će zemlje koje ne budu spremne živeti u ledenom dobu.

Moguća saradnja sa mađarskim "Pakšom", Foto Arhiva

A da bi se razmišljalo o tome, neophodno je ukinuti Zakon kojim je stavljen moratorijum na izgradnju nuklearki, donet 1989. godine, tri godine nakon katastrofe u Černobilju.

Ovo za "Novosti" kaže naučni savetnik dr Ilija Plećaš, predsednik Nadzornog odbora Nuklearnih objekata Srbije.

On ističe da je za izgradnju nuklearke od 1.000 do 1.200 megavata potrebno između sedam i osam milijardi dolara, pa Srbija, sve i da hoće, ne može krenuti u ovaj posao, jer nema novca.

- Nemamo ni stručnjake, jer od uvođenja moratorijuma pre 30 godina, ne školujemo kadrove, a da bi se potpuno osposobio jedan nuklearni ineženjer potrebno je sedam-osam godina usavršavanja - upozorava Plećaš.

- Međutim, postoji mogućnost da Srbija kupi deo nečije tuđe elektrane koja je u izgradnji, na primer, bugarske, ruske, mađarske, i da dobijemo procenat od 10 odsto, što je velika količina struje.

Dr Ilija Plećaš, Foto V. Danilov

Takvu mogućnost nedavno je najavio i predsednik Aleksandar Vučić, koji je rekao da je Srbija zainteresovana za pet, deset ili petnaest odsto udela u mađarskoj nuklerki "Pakš", koja je od naše granice udaljena samo pedeset kilometara, sada ima četiri bloka, a naše komšije najavljuju da će već sledeće godine sa Rusima početi gradnju dva nova. Zahtev o ukidanju moratorijuma, nedavno je vladi uputio direktor jednog javnog preduzeća, a pre dva dana nuklearke kao opciju predlagao je i direktor EPS.

Ilija Plećaš kaže da je jedna od mogućnosti i gradnja modularne nuklearne elektrane, što podrazumeva kupovinu delova elektrane - reaktora, turbine, elektronskog dela koji proizvodi struju...

- Ti delovi se sastave i dobije se nuklearka, a najbolje ih je kupiti od jedne države - kaže Plećaš.

- Takva elektrana mogla bi se izgraditi ispod zemlje. U Srbiji ima takvih mesta gde bi se na suvom terenu moglo kopati 200 ili 300 metara ispod zemlje, gde bi elektrana bila postavljena.

Istovremeno, Srbija razvija i saradnju sa ruskim Objedinjenim institutom za nuklearna istraživanja iz Dubne (OINI), jednim od najvećih istraživačkih centara u svetu u oblastima fizike čestica, nuklearne fizike, fizike kondenzovane materije i radijacione biologije. Naša zemlja potpisala je 2019. Mapu puta koja vodi do punopravnog članstva u ovoj asocijaciji. Tom mapom puta predvođeno je da punopravni član postanemo 2025. godine.

- Pošto je u međuvremenu intenzivirana i proširena saradnja, nedavno je napravljen i potpisan Akcioni plan za ubrzan proces pridruživanja Srbije u svojstvu ponopravnog člana, a taj status omogućiće potpun pristup istraživačkoj opremi i celokupnoj infrastrukturi OINI i realizaciju istraživačkih projekata koji se ne mogu obaviti u Srbiji - kaže za "Novosti" dr Ljupčo Hadžievski, koordinator saradnje Instituta za nuklearne nauke "Vinča" i ruskog OINI.

On ističe da se dosadašnja saradnja odvijala u okviru 12 kolaborativnih projekata u oblasti nuklearnih nauka i akceleratorskih tehnologija u kojoj su bili uključeni, osim "Vinče", i Institut za fiziku i Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu.

- Već od iduće godine počinje realizacija 24 zajednička projekta u oblasti nuklearnih nauka, akceleratorskih tehnologija, radijacione biologije, teorijske fizike, fizike kondenzovane materije i multidisciplinarnih biomedicinskih istraživanja - ističe Hadžievski.

- Pored zajedničkih istraživačkih projekata, saradnja se odvija i u obrazovanju mladih istraživača, preko niza studentskih programa, zajedničkih programa doktorskih studija i učešća naših istraživača u velikim svetskim projektima kao što izgradnja i korišćenje akceleratora NICA i instalacija i korišćenje neutrinskog teleskopa u dubinama Bajkalskog jezera.

SPONA NAUKE I PRIVREDE

INSTITUT za fiziku uključen je u saradnju sa Institutom u Dubni, a direktor Aleksandar Bogojević to vidi kao veliku šansu za razvoj.

- Mi treba da budemo spona između nauke i privrede, da budemo od koristi društvu. Onaj ko ima sertifikate da je radio sa Dubnom ili CERN-om ima prolaz u celom svetu. U nauci se mora negovati međunarodna saradnja, jer nijedna zemlja nema dovoljno novca da sama radi na velikim naučnim projektima. Zajednički projekti biće u oblasti medicine, arheologije, životne sredine... On je za februar najavio odlazak stručnjaka iz Instituta u Dubnu radi dogovora o konkretnim projektima

BONUS VIDEO: DAN KADA JE KONAČNO ZATVOREN ČERNOBILj - Posledice nuklearne katastrofe trajaće 24.000 godina

Preporučujemo

Svet

0 1

IZRAEL IZBEGAVA ODGOVORE O EKSPLOZIJI U NATANCU: Tel Aviv izdvojio dodatnih 1,5 milijardi dolara za sukob sa Iranom

05. 12. 2021. u 22:15

Svet

0 0

OBOREN NEPRIJATELjSKI DRON? Nepoznat uzrok eksplozije kod nuklearke Natanc

04. 12. 2021. u 19:41

Svet

0 3

PET NUKLEARNIH SILA: Zajedno za smanjenje rizika od nuklearnog sukoba

04. 12. 2021. u 23:36

Svet

1 2

LUKAŠENKO ODGOVARA NA NATO PRETNjU: Belorusija će Rusiji ponuditi razmeštanje nuklearnog naoružanja pod jednim uslovom

30. 11. 2021. u 14:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije