ISTORIJSKI DODATAK - DOJAVNIK POSTAJE GENERALNI SEKRETAR: Masovni odstrel jugoslovenskih komunističkih prvaka u Sovjetskom Savezu

U VELIKIM Staljinovim čistkama nazvanim "Veliki teror", za dve godine, od 1936 do 1938. streljano je stotine hiljada komunista optuženih za špijunažu. Jugoslovenska komunistička emigracija žestoko strada.

Josip Kopinič, prvi s leva / Foto: iz knjige "Kominterna - Titovi obračuni i likvidacije"

Streljani su svi dotadašnji generalni sekretari KPJ: Filip Filipović, Sima Marković, Đuro Cvijić, Jovan Mališić i Milan Gorkić. Streljana su i dvojica sekretara SKOJ - Grgur Vujović i Nikola Kotur. Jedini je preživeo Triša Kaclerović, koji se bio povukao iz politike.

Staljin jednostavno nije verovao nikome. Pročistio je KP Sovjetskog Saveza, Vladu, streljao vrh Crvene armije...Trockog je proterao 1929. godine. Od 139 članova i kandidata CK KP Sovjetskog Saveza, likvidirao je - 98; od 11 članova Lenjinovog Politbiroa, do 1940. preživela su samo dvojica...

Moskovska "Pravda" je 1937. godine objavila seriju tekstova pod naslovom, "Špijunska Internacionala". Svi koji su kritikovali Staljina i njegov režim proglašeni su za špijune i trockiste.

Mnogi karijeristi, poltroni i ulizice iskoristili su takvo stanje kako bi se dokopali vlasti i napredovanja u karijeri. Stotine hiljada sovjetskih i stranih komunista završilo je u Sibiru. Među njima i brojni jugoslovenski komunisti. Jedini koji se čudom spasao bio je upravo Josip Broz, kao član Politbiroa CK KPJ, proglasivši samog sebe za generalnog sekretara.

Broz je 5. januara 1939. od Kominterne dobio mandat da formira CK KPJ u zemlji i da nastavi rad na konsolidaciji i čišćenju od frakcionaštva. Prethodno je "svojim karakteristikama" presudno doprineo likvidacijama celokupnog jugoslovenskog komunističkog rukovodstva. U Moskvi je 1937, od 20 članova CK KPJ 19. streljano. Jedini preživeli bio je Josip Broz Tito. Smrt nije mimoišla gotovo nijednog njegovog prijatelja i saborca, pogotovo ako su mu bili konkurenti za vrh KPJ.

Brozova propusnica za Kominternu

Stigavši u sovjetsku prestonicu avgusta 1938. Tito saznaje da su uhapšene njegova bivša supruga, Pelagija Belousova i tadašnja žena Lucija Bauer i to kao špijunke i izdajnici. Broz je u Moskvi optužen za trockizam, što se tada smatralo za najtežu optužbu. Spašavaju ga - Mihail Moskvin, šef NKVD u Kadrovskom odeljenju Kominterne, Ivan Karajanov, Josip Kopinič i Jakubovič, visoki oficiri NKVD i Staljinovi provereni obaveštajci, sa kojima se tih godina često sretao.

Pored toga imao je veliku naklonost uticajnog Georgi Dimitrova, čelnog čoveka Komunističke internacionale.

Kamil Horvatin

U izjavi NKVD pisanoj na ruskom jeziku, od 23. septembra 1938. naslovljenoj: "Moj odnos sa osobama koje su raskrinkane kao saboteri i neprijatelji naše partije", napisanoj na sedam stranica, Broz se negativno izjašnjava o svojim partijskim drugovima, najvišim rukovodiocima KPJ: Filipu Filipoviću, Milanu Gorkiću, Jovanu Mališiću, Akifu Šeremetu, Janku Jovanoviću, Vilhemu Horvaju, Adolfu Vajsu, Đuri Cvijiću, Radu Vujoviću, Ivanu Gržetiću, Kosti Novakoviću, Kamilu Horvatinu, Vladimiru Ćopiću, Robertu Valtgoniju, Antunu Mavraku... od kojih su sedmorica već bili streljana u Moskvi.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Širenje lažnih glasina

SVE OVE TITOVE optužbe pohranjene su u fascikli "Arhiva Kominterne" u Moskvi, naslovljenoj: "Stenogram podataka o članovima CK KPJ i kandidatima za članove, koje je Valter dao".

Za Filipa Filipovića piše: "Lojalan je na rukovodstvo KPJ i predan i odan liniji Kominterne, ali nije imao pravilnu liniju kada je riječ o grupašenju...". Na poleđini te Brozove dojave, Andrejev, načelnik Kadrovskog odeljenja Komiterne, napisao je: "Predmet dobro poznajem. Ima desne oportunističke pogreške u svojoj Partiji i u spisateljskim radovima." Inače, Filipović je bio predsednik komisije Kominterne za čistke, sve do 1935. godine.

Za Jovana Mališića, između ostalog, piše: "Pokazuje težnju da bude vođa... Kriv je za obezglavljivanje pokreta Radničke partije Jugoslavije... Može biti angažovan za partijski rad u KPJ, ali ja sam protiv da se vrati u Jugoslaviju..." Mališić, je rođen u Danilovgradu, bio je učitelj, član KPJ od osnivanja, završio Vojnopolitičku akademiju Crvene armije u Moskvi, španski borac...

Za Adolfa Muka: "Nema političku perspektivu." O Đuri Cvijiću Tito iznosi: "Ima bolesnu ambiciju da je samo on sposoban biti na čelu Partije. Ponekad širi lažne glasine. Nije poznato kako saznaje neke stvari. Po mom mišljenju drug Krešić (Cvijić) nije još zaslužio da se prekine njegovo posmatranje. Smatram da se nije oslobodio svojih frakcionaških stavova." Tatjana Maričić, Cvijićeva supruga koja se 1934. vratila u Jugoslaviju, borila se u partizanskim redovima za vreme rata. Radila je u prosveti u novoj Titovoj Jugoslaviji...

Žarko, Pelagija i Josip Broz

O SIMI MARKOVIĆU"Prema mome mišljenju ne ulijeva povjerenje." Za Antuna Mavraka: "Mnogo je tajanstven, na moja pitanja: zašto je nešto tako, ne odgovara otvoreno."

Za Grgura Vujovića Broz je napisao: "Nesposoban je prići ljudima, ali, je čovjek Kominterne." Broz upozorava NKVD i Kominternu: "Radomir Vujović ima negativne osobine karaktera, mekoću i neodlučnost... ". Vujović je uhapšen 19. septembra 1938. u jednom selu u blizini Moskve. Agenti NKVD streljaju ga 19. aprila 1939. Vladavina moćne braće Vujović iz Požarevca u Kominterni završila se tragično. Vojislav, sekretar komunističke omladine, predstavnik KPJ u Kominterni i "tajni sekretar Zinovjeva", Rade, sekretar Balkanske federacije omladine i organizacioni sekretar KPJ, i Grgur, dopisnik "Tasa", iz Beča, organizacioni sekretar SKOJ-a i predstavnik KPJ u Kominterni su streljani. Brozov doprinos njihovoj likvidaciji nije bio zanemarljiv.

Dr Ivan Očak, koji se 1945. nalazio u Moskvi na lečenju, svedočio je da je tada kod njega banula Egit Arvolije, supruga Radeta Vujovića sa još dve drugarice: "Svašta su govorile o Titu i ja sam ih izbacio napolje. Posle mesec dana Radevatova supruga je ponovo došla kod mene, pošto joj nisu dozvoljavali povratak u Jugoslaviju. Rekla mi je: Vi ništa ne znate o Titu... Kasnije je na poziv Rakošija otišla za Budimpeštu."

BROZ O IVANU GRŽETIĆU Fložjeru, preko kojega je napadao Milana Gorkića, piše Kominterni: "Flajšer je bezosećajan drug, ima birokratski odnos prema ljudima. Poznajem ga od 1926. U partijskom radu je bio prije, a i sad je lijenčina. U privatnom životu voli ženske, ali je vrlo oprezan...U Moskvi su se Gržetić i Horvatin družili i opijali. Pretvorio se u pijanicu. Nemoralan, ne voli nikakav posao." Inače, još 1935. Broz je Gržetića, dok je bio predstavnika KPJ u Komiterni, u svojim izveštajima "ocrnio".

"Treba povući Ivana Kralja", javljao je Broz centrali Kominterne. General NKVD Kralj, rođeni Sarajlija i Zagrebački radnik je zatim uhapšen i streljan 2. avgusta 1938. godine.

Tito "cinkari" i Kamila Horvatina. Sve ove Titove optužbe pohranjene su u fascikli "Arhiva Kominterne" u Moskvi, naslovljenoj: "Stenogram podataka o članovima CK KPJ i kandidatima za članove, koje je Valter dao."

Pored toga u "Ruskom državnom Arhivu, za društvenu i političku istoriju", nalazi se 389 stranica dokumenata "tajnog agenta NKVD Josipa Broza Valtera", koji je svojim dojavama presudno doprineo likvidaciji gotovo celokupnog rukovodstva KPJ, da bi na kraju volšebno postao generalni sekretar KPJ.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pokajničko pismo budućeg maršala

OD BROZOVE OSVETOLjUBIVOSTI nije se spasla ni Kristina Kusovac, (Obradova supruga) koja je bila pod posebnom zaštitom NKVD. Ona je u izjavi Veljku Mićunoviću, ministru unutrašnjih poslova Crne Gore 1945, otkrila veoma škakljive detalje: "Bila sam sekretarica Milana Gorkića, a ujedno i tajni agent sovjetske tajne službe, šefovi NKVD-a su mi javili šifrovanim putem, kada je Gorkić uhapšen. Rekli su da su im moji podaci bili dragocjeni..." (Arhiv Udbe) Kristinu ni ti podaci nisu mogli zaštititi od Tita, pošto su očito njegove usluge bile značajnije i krupnije.

Posebno je zanimljivo Brozovo pokajničko pismo Dimitrovu o njegovim ženama: "Osjećam se krivim što zbog nedostatka budnosti nijesam primijetio izdajničke postupke svojih supruga." Za Pelagiju Belousovu tvrdi da je: "Nemoralna osoba, da mrzi svog sina Žarka...". Za Lukreciju Bauer: "Bila je politički naivna i nerazvijena, ona je velika mrlja u mom partijskom radu..." Na kraju ove optužnice Valter naglašava: "Ako su vam potrebni podaci o još nekome, molim da mi se to kaže."

Tito i Dimitrov

Tako je započeo masovni, surovi i nemilosrdni odstrel Jugoslovenskih komunističkih prvaka zahvaljujući "cinkarenju" osvedočenih saradnika sovjetskih tajnih službi - Brozu, Kopiniču, Krajačiću, Čolakoviću, Begoviću, Hebrangu, Srebrenjaku...

Broza je zajedno sa Vladimirom Ćopićem saslušavala Kontrolna komisija Kominterne. Neki članovi su zahtevali njegovu likvidaciju. Tim optužbama i zahtevima se pridružuje i Dragan Miler, komunista iz Osijeka. Nakon toga Ćopića hapse agenti NKVD 3. novembra 1938. zajedno sa Jankom Jovanovićem, španskim borcem, i istaknutim komunistom Vilimom Horvajem, omladinskim vođom, kojima se gubi svaki trag.

Broz volšebno biva amnestiran od svih optužbi, zahvaljujući Dimitrovu i Kopiniču. Ruža Fijala, supruga Vladimira Ćopića je umrla 1982. u Pragu. Bila je sekretarica svih čeških predsednika.

Rut van Majenburg, austrijska komunistkinja i ruski obaveštajac tvrdi: "Tito je 1937. godine primio nalog od Kominterne, da dođe u Moskvu, ali se iz nekih razloga nije povinovao. Bila je to odluka koja ga je spasila čistki." Tito je kasnije tvrdio da je nalog za njegovu likvidaciju tada povukao lično Georgi Dimitrov, generalni sekretar Kominterne, koji je bio veoma naklonjen jugoslovenskim komunističkim kadrovima, pre svega zbog činjenice što je Dimitrov bio oženjen, Ljubicom Ivošević, krojačkom radnicom iz Smederevske Palanke i proleterskom pesnikinjom.

Josip Kopinič svedoči da ga je februara 1939. tri dana isleđivala Komisija Izvršnog komiteta Kominterne i to "Radi trockizma Valtera kojega Kopinič brani". Broz je tada, tvrdio je Kopinič, insistirao da dođe i raščisti stvari, iako je imao puno razloga da bude zabrinut za sebe, jer je dobro znao šta se desilo braći Vujović i Cvijiću. U Srebrenjakovim i izveštajima NKVD bilo je mnogo putera na Titovoj glavi. Povrh svega on je 1935. živeo u Moskvi venčavši se sa švabicom Elzom, uhapšenom kao "gestapovkom", a to se u Moskvi nije praštalo.

Labud Kusovac

Kopinič koji je do detalja bio upoznat sa svim činjenicama, tvrdi da tada nije prošao bugarski predlog o Titovoj likvidaciji, već je odluku o pomilovanju donela Kadrovska komisija CK Sovjetske Komunističke partije. Jedini je Georgi Dimitrov, od početka do kraja, bio na Brozovoj strani. Tako je Tito zahvaljujući Rusima i Dimitrovu dobio privremeni mandat.

Gotovo u isto vreme, uz pomoć bugarske veze u Moskvu stiže Petko Miletić, koji je imao stalnu propusnicu za ulazak u Kominternu. Kadrovska komisija Kominterne je tada za generalnog sekretara KPJ predložila - Petka Miletića, Josipa Broza i Stipu Đakovića. Josip Kopinič tvrdi da su prilikom izbora presudno uticali izveštaji generala Mite Despotovića, predstavnika KPJ u Kominterni, čija je supruga radila u NKVD u Glavnoj cenzuri, koja je nakon rata bila Kardeljeva sekretarica, da bi u vreme Informbiroa bila proterana, pošto je Mita ubijen, na mađarskoj granici, prilikom navodnog pokušaja bekstva iz Jugoslavije.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Tuča komunista oko fotelja

DOK SE U MOSKVI lome koplja oko Tita, on u Zagrebu radi na sređivanju odnosa u KP Hrvatske. Kamilo Horvatin je početkom 1938. žestoko optužio Broza da namerno frizira stanje u Partiji, stvarajući lažnu sliku, tvrdeći da je provokator. Odmah posle toga je uhapšen i streljan u Moskvi.

Kopinič se sećao susreta i razgovora sa Rodoljubom Čolakovićem kod Prežihova Voranca u Parizu, kada im je Roćko sa zabrinutošću rekao: "Oh, Bože koliko se naših komunista bore za tu fotelju, a Staljin je već odredio ko će zameniti Gorkića. Valter nije u toj kombinaciji, već jedan koji je još u zatvoru..." Očito da je mislio na Petka Miletića.

Đuro Cvijić

Josip Kopinič naglašava: "Da nije bilo mene 1938. godine, Broz Moskvu nikada više ne bi vidio. Ja sam mu isposlovao vizu i nitko drugi, i u Moskvi sam stavljao glavu u torbu zbog Tita, pošto je i u Kominterni i u NKVD bilo puno ozbiljnih optužbi protivu njega, koje sam morao da obaram... Tada me je Manuilski poslao k vragu", rekavši: "Dosta mi je vas Jugoslovena, skoro i ja da izgubim glavu." (DSNO, Titov arhiv)

Na kraju tog razgovora Manuilski očito iznerviran uputio je Kopiniča na zamenika Andrejeva da mu on pomogne. Prevejani obaveštajac se uputio kod tada moćnog generala Gorjeva, koji mu je dao na uvid dosijea optužbi protivu Tita. Pošto ih je proučio Kopinič je otišao kod Dimitrova kako bi se sa njim posavetovao kako da Broza izbave, što im je kao što je i poznato pošlo za rukom. Kopinič je povodom toga u razgovoru sa Brozom na Vangi 1979. svedočio: "Na temelju tih dosijea, napisao sam oko 40 stranica podataka o Petku i odnio Andrejevu. Nije prošlo ni 48 sati, Petko je uhapšen i odvedenu Ljubljanku. Zna se kako je završio."

Dvojica visokih partijskih rukovodilaca, Crnogorac Labud Kusovac i Dalmatinac Ivo Marić, nastojali su da naslede Gorkića. Marić je čak predložio Josipu Brozu da zajedno sa Kusovcem, Lovrom Kuharom i Dragutinom Marušićem, preuzmu vođstvo Partije. Broz je to odlučno odbio. Marić zatim upućuje pismo Dimitrovu u kojem naglašava: "Tito je slab čovjek, politički neizgrađen s nezdravim ambicijama vođe."

U proleće 1937. Broz se žali na Marića i Kusovca da su samoinicijativno formirali novo rukovodstvo KPJ u Parizu. Pre toga Tito se Kusovcu i Mariću predstavio kao novi generalni sekretar. Nakon što im je Mustafa Golubić to negirao oni stupaju u akciju Titovog razotkrivanja...

U decembru te godine po Brozovoj direktivi Ivan Marić biva uklonjen iz rada CK KPJ, zbog navodne frakcionaške delatnosti, zamenjuje ga Lovro Kuhar (Prežihov Voranc). Golubić istog trena obaveštava Centar u Moskvi, iako dobro zna da time čini riskantan potez. Tom prilikom Broz piše dva optužujuća pisma na adresu Vilhema Pika, člana Izvršnog komiteta Kominterne, teško optužujući, u prvom Marića, a u drugom Labuda Kusovca. Za Labuda Kusovca piše: "...To mi potvrđuje i ovdašnje iskustvo, jer sam se već nekoliko puta mogao uvjeriti da Obarov (L. Kusovac) prema meni nije bio iskren i da je tu i tamo poricao dokazane stvari." (Arhiv CKKPJ, fond KI 1938/11)

Tito i Gorkić

Jula 1937. godine pariska policija po sugestiji iz komunističkih redova iz Pariza otkazuje gostoprimstvo visokim rukovodiocima CK KPJ, Labudu Kusovcu, Ivanu Mariću i Živojinu Pavloviću. Interesantno da se to nije odnosilo i na Broza. Izgnanstvo ih je jako iznenadilo, pošto su znali da su skinuti sa svih partijskih zadataka, odmah posle hapšenja Milana Gorkića. Naknadna istraživanja su pokazala da je signal za proterivanje Kusovca i Marića došao od Partijskog vođstva iz Pariza, među kojim se Broz sve više uzdizao...

Likvidiranjem Gorkića 1937. godine i davanjem saglasnosti Brozu 1939, a ne 1937, da formira novo rukovodstvo, Kominterna je izvršila promene bez izjašnjavanja partijskog članstva i sazivanja kongresa - fizičkim likvidacijama. Velika čistka u KPJ, u kojoj su pored Broza mnogi kumovali, dugo je strogo prećutkivana i bila tabu tema u našoj istoriografiji.

Preporučujemo

Društvo

0 17

ISTORIJSKI DODATAK - „IGRANjE KARATA STALjINA I ČERČILA“: Tito tražio od Nemaca da priznaju partizansku državu

30. 11. 2021. u 17:14

Društvo

0 6

ISTORIJSKI DODATAK - RATNA PSIHOZA RASELjAVA DEDINjE: Sovjetski Savez preko svojih satelita priprema napad

25. 11. 2021. u 17:14

Društvo

1 19

ISTORIJSKI DODATAK - TITO JE BIO SPREMAN DA POTOPI PANONIJU: Svedočanstvo o početku hladnog rata u čijem središtu je bila Jugoslavija`

24. 11. 2021. u 17:14

Društvo

0 11

ISTORIJSKI DODATAK - TITO NI NA NEBU NI NA ZEMLjI: Dnevnik Josipa Broza pisan od 2. novembra 1950. do 18. februara 1951. godine

23. 11. 2021. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije