Društvo

JASTREBOV JE BRANIO SRBE I PEROM I REVOLVEROM: Povodom dana diplomata Rusije biće predstavljena sabrana dela konzula i dobrotvora

Б. СУБАШИЋ

09. 02. 2022. u 09:24

DAN diplomata Rusije, 10. februar, biće obeležen i u Ruskom domu u Beogradu predstavljanjem sabranih dela velikog srpskog dobrotvora Ivana Stepanoviča Jastrebova, generalnog konzula carske Rusije u Prizrenu, Skadru, Janjini i Solunu.

ЈАСТРЕБОВ ЈЕ БРАНИО СРБЕ И ПЕРОМ И РЕВОЛВЕРОМ: Поводом дана дипломата Русије биће представљена сабрана дела конзула и добротвора

Srpska svadba u Peći, Foto Promo

Ovaj diplomata, polihistor i poliglota, bio je prvi istoričar, geograf i etnolog koji je u drugoj polovini 19. veka prošao divljim pograničnim krajevima Osmanske imperije, po Staroj Srbiji i Albaniji, sakupljajući istorijsku građu o Srbima i izveštavajući o teroru nad njima.

Jastrebovljevo delo je, osim malobrojnim naučnicima, duže od veka bilo nepoznato srpskoj javnosti, sve dok tim "Službenog glasnika" nije ispravio istorijsku nepravdu, mukotrpno sakupljajući, prevodeći, uređujući i objavljujući građu koju je ruski diplomata zaveštao Srbiji.

- Njegove beleške o onome što je video i saznao od savremenika su jedinstvene i neprocenjive - kaže istoričar Borisav Čeliković, priređivač i urednik Jastrebovljevih sabranih dela.

- Ostatke srpskih crkava i manastira, koje je on zabeležio, vreme i ljudi su uništili do dolaska narednih istraživača, baš kao i podatke o islamizaciji, arnaućenju i bugarizaciji Srba.

Ivan Stepanovič Jastrebov, Foto Vikipedija

Jastrebov je uz diplomatske dužnosti stizao da sa beležnicom u jednom džepu i revolverom u drugom obilazi opasan prostor sa kojeg vekovima nije bilo nijedne vesti.

- Shvatao je da se nalazi na izuzetno važnom geostrateškom prostoru gde su se u prošlosti dešavali procesi koji su umnogome opredeljivali ne samo sudbinu Balkana već i sudbinu Evrope - kaže Čeliković.

- Na terenu je shvatio da se o Srbima iz ovih krajeva ništa ne zna, ne samo o njihovoj velikoj prošlosti, već ni o aktuelnoj svakodnevici i narodnom stvaralaštvu. Jastrebova ne treba posmatrati kao nekoga ko je došao da zaštiti srpske interese, već kao pravednika. On je bio kritičan prema svima, a Srbe je štitio štiteći istinu i pravdu.

To njegovo delo čini još dragocenijim.

Jastrebov je prvi izvestio svet o arbanaškom teroru nad Srbima i njihovom baštinom i često se sam, s revolverom u ruci, neustrašivo suprotstavljao arbanaškoj rulji, braneći Prizrensku bogosloviju, spasavajući muškarce od linča i devojke od otmica. Tako je stekao brojne i nemilosrdne neprijatelje, o čemu svedoči njegova smrt pod nerazjašnjenim okolnostima 1894. u Solunu.

PREDSTAVLjANjE

O JASTREBOVLjEVOM delu govoriće dr Boško Suvajdžić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, Valentina Pitulić, profesor Filozofskog fakulteta u Prištini, Vesna Smiljanić Rangelov, prevodilac, Borisav Čeliković, istoričar, i urednik Petar Arbutina, izvršni direktor u Sektoru za izdavanje knjiga u "Službenom glasniku".

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
GORAN IVANIŠEVIĆ PRED IZLAZNIM VRATIMA: Moguć raskid saradnje sa Ribakinom

GORAN IVANIŠEVIĆ PRED IZLAZNIM VRATIMA: Moguć raskid saradnje sa Ribakinom