ISTORIJSKI DODATAK - HILJADE NAŠIH MRTVIH LJUDI: Pismo Edvarda Kardelja otkriva naredbodavce bombardovanja 1944.

Ivan Miladinović

21. 04. 2022. u 17:14

U FINIŠU Drugog svetskog rata, kada se Čerčilu učinilo da Tito nije puki Staljinov pion na Balkanu, Angloamerikanci su počeli vazdušnu kampanju uništavanja Hitlerovih komandi, trupa i postrojenja u Srbiji, ali već od samog početka ove operacije njeni efekti su bili suprotni. Što zbog nasumičnog bombardovanja, što zbog grešaka u planiranju, što zbog slučajnog ili namernog ubacivanja civilnih ciljeva na listu njihovih napada, nemački nacisti su u svemu ovome prolazili najbolje, a Srbi najgore.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХИЉАДЕ НАШИХ МРТВИХ ЉУДИ: Писмо Едварда Кардеља открива наредбодавце бомбардовања 1944.

Beograd 16.april 1944.

Vazdušna kanonada Srbije je sistemski produžavana iz meseca u mesec, iako se od samog početka znalo da Nemci u Srbiji i Crnoj Gori "nemaju gotovo nikakve gubitke", a da je njen jedini efekat "hiljade naših mrtvih ljudi". Ove poslednje reči napisaće Edvard Kardelj, čovek velikog Titovog poverenja, u pismu Centralnom komitetu Komunističke partije Slovenije, 29. jula 1944. godine. Kardelj se ljuti na Glavni štab Slovenije što je predložio da se bombarduje Ljubljana. Između ostalog piše: "Ne razumem koje vas potrebe teraju na to i u čiju korist bi bilo to bombardovanje. Nema sumnje da bi u Ljubljani bilo na hiljade naših ubijenih ljudi, a neprijatelj ne bi pretrpeo gotovo nikakve gubitke. Cela stvar bi nam politički mnogo štetila. U tome imamo mnogo iskustva iz cele Jugoslavije. Dajte da se bombarduju takve tačke gde bi bombardovanje bilo potrebno iz vojnih razloga, i to što manje. Imajte na umu da saveznički avioni bombarduju na poseban način tako da pokrivaju cele površine. Možete zamisliti kako bi to izgledalo u Ljubljani. Bilo bi krajnje lakomisleno i neodgovorno pred svojim narodom nemati u vidu sve momente. To važi ne samo za Ljubljanu već i za druge tačke ako nemaju za nas i saveznike posebnog vojničkog značaja. Ne dopustite da vas zavedu takvi politički momenti, kao 'Videće belogardisti'".

NA KRAJU ovog pisma, Kardelj je rukom dopisao par rečenica uz molbu da se preda njegovoj supruzi Pepci Kardelj, kojoj sugeriše: "Dogovarajte se sa Englezima o saradnji njihove taktičke avijacije u vašim akcijama (mitraljiranje kolona, manja bombardovanja konkretnih ciljeva). Oni na takav način sarađuju u celoj Jugoslaviji. BOMBARDOVANjE GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANjA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB. Prilažem i uputstva za sudstva."

 

Faksimil Kardeljevog pisma Slovencima

Pošto se posle ovog pisma u angloameričkom masakriranju Srbije ništa nije promenilo logični zaključak je da su "hiljade naših ubijenih ljudi" predstavljale jedan od najvažnijih ciljeva onih koji su naručivali i odobravali akcije engleskih i američkih bombardera.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Niš prva žrtva američkih eskadrila

NIŠ, najveći srpski grad posle Beograda, bio je prva žrtva naših zapadnih "saveznika". Sreda, 20. oktobar 1943. godine. Časovnici pokazuju da je 13 časova i 3 minuta. Nebo je proključalo. U niskom letu, sa zaglušujućim motorima, Nišu se približava nekoliko desetina bombardera.

S pomešanim osećanjima, lebdeći između straha i nade, Nišlije upiru poglede ka plavom svodu iznad grada. Samo koji sekund kasnije neverica prerasta u šok. Zaglušujući huk avionskih motora meša se sa potmulim eksplozijama, koje se čuju sa svih strana.

Iz guste prašine, koja je prekrila ceo grad, čuju se samo vapaji. Najviše iz najsiromašnijih delova grada smeštenih oko železničke stanice, iz Šumadijske, Drinske, Prizrenske, Kajmakčalanske, Šiptarske, Gvozdene i Banjalučke ulice.

Pakao je trajao 14 minuta. U ruševinama život gubi više od 250 ljudi, žena i dece. U prisustvu nekoliko hiljada Nišlija većina žrtava je, posle opela, sahranjena u zajedničku grobnicu. Na svaku humku poboden je krst, a na sredinu zajedničke grobnice stavljen je veliki čamov krst na kome su krupnim crnim slovima ispisane reči: "20. oktobar 1943."

Nemački okupatorski objekti u Nišu pretrpeli su samo manja oštećenja.

Pet meseci kasnije Englezi i Amerikanci ponovo su se obrušili na Niš. Desilo se to 30. marta 1944. Samo jedna bomba teška 500 kilograma srušila je i u prah i pepeo pretvorila četiri porodične kuće u centru ovog izmučenog grada.

Izvlačenje mrtvih i ranjenih trajalo je punih šest dana. Sedmog dana pored zajedničke grobnice žrtava od 20. oktobra 1943. iskopana je nova kolektivna grobnica. U nju su 7. aprila 1944. spuštena tela 11 Nišlija, a nekoliko desetina preostalih nesrećnika sahranjeno je u porodične grobnice.

- Ja bih razumeo bombardovanje Niša - rekao je opraštajući se od svojih sugrađana okružni načelnik Jovan Barjaktarević - da smo mi zaraćena sila, pa da oni hoće da nas primoraju da kleknemo na kolena i da položimo oružje. Da nas primoraju na kapitulaciju. Pa zar mi nismo kapitulirali i pobacali oružje još onda kada smo se vezali za one koji su ove žrtve i prouzrokovali.

Još sve žrtve ovog, drugog bombardovanja, nisu bile ni sahranjene, a Englezi i Amerikanci su se ponovo, po treći put, ustremili na Niš. Bilo je to u sredu, 5. aprila 1944.

Saveznički avioni premrežili nebo nad Srbijom

PRVI znak za uzbunu dat je u 13.30. Sat i po kasnije, kad su svi pomislili da je opasnost prošla, nad gradom su se u borbenom poretku pojavili prvi angloamerički bombarderi. Brujali su iz pravca severoistoka.

Ovog puta režija razaranja grada na Nišavi bila je još ciničnija. Prvi avioni su obavili Niš veštačkom maglom, a oni koji su stizali iza njih nasumice su, sa visine od tri-četiri hiljade metara, bacali svoj ubitačni tovar. Na bespomoćne Nišlije Englezi i Amerikanci su izručili 248 bombi, od kojih samo tri nisu eksplodirale. Najlakše su imale 100, a najteže 500 kilograma. Život je izgubilo 88, a teže i lakše je ranjeno 184 ljudi, žena i dece. U ruševinama su ostale cele porodice. Srušene su desetine porodičnih kuća i javnih zgrada. Bombe su padale čak i po gradskom groblju. Naši "saveznici i oslobodioci" nisu poštedeli ni Sabornu crkvu, njen ikonostas, pevnicu i oltar.

Nemački objekti opet su ostali čitavi.

Deset dana kasnije, 15. aprila, na Veliku subotu, engleski i američki bombarderi nastavljaju da seju smrt po Srbiji.

NA METI je opet, četvrti put, bio Niš. Na Veliku subotu razaranje ovog već duboko ucveljenog grada trajalo je, sa kraćim prekidima, ravno pet časova. Napad su izvele 446, 447. i 448. bombarderska eskadrila - 321. bombarderske grupe - 12. vazdušne komande Ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Američkih Država. Počeo je tačno u 11 časova, baš u vreme kada su, pet i po meseci ranije, 27. oktobra 1943. godine, u crkvama širom Srbije održavani pomeni žrtvama prvog angloameričkog bombardovanja ovog grada. Poginulo je 700 građana Niša, a od toga 150 radnika samo u Železničkoj radionici u Nišu.

Naselje Crveni krst je sravnjeno sa zemljom. U vazduh su leteli čak i posmrtni ostaci onih nesrećnika koje su ti isti Englezi i Amerikanci pobili prilikom ranijih bombardovanja Niša. Gradsko groblje bilo je potpuno razrovano, krstovi s kolektivnih grobnica oskrnavljeni. Preživelo stanovništvo odmah je napustilo grad, pa je Niš narednog dana, na Uskrs, 16. aprila, bio potpuno pust.

Fotografije: Arhiva muzeja Jugoslavije, dokumentacija "Novosti" i "Borbe" i Vikipedija

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HRVATI ŠOKIRALI RUSIJU: Uradili ono što čak ni Amerikanci nisu bili spremni da učine