PRITISLI IH I BOLEST I NEMAŠTINA: Teška sudbina Dušanke i Miloša Lukića, koji su 1999. izbegli iz Prištine i žive kod Kuršumlije

Д. ЗЕЧЕВИЋ

20. 04. 2022. u 09:24

ZAMIŠLjENOG, odsutnog, a opet pogleda uprtog u nas, posmatrala nas je Dušanka Lukić (71) dok smo joj prilazili koračajući po livadi od seoskog puta u Donjim Točanima kod Kuršumlije. Na naš pozdrav samo je klimnula glavom.

ПРИТИСЛИ ИХ И БОЛЕСТ И НЕМАШТИНА: Тешка судбина Душанке и Милоша Лукића, који су 1999. избегли из Приштине и живе код Куршумлије

Foto D. Zečević

Pozivamo je da sa nama krene prema svojoj kući, ali stičemo utisak da ne želi. Posle nekoliko trenutaka ipak pristaje.

U nedovršenoj kući od cigala sačekao nas je njen sin Miloš (31), u velikoj prostoriji koja je majci i sinu očito i kuhinja i spavaća soba. Napolju je prohladno jutro, a u toj njihovoj sobi čini nam se još hladnije. Na ulazu dotrajali električni šporet i nešto "očuvaniji" na drva. Čaše i šolje u plastičnim činijama svuda po podu, vode u kući nema, baš kao što Lukići nemaju ni drva za ogrev.

- Zovem se Miloš i imam oko trideset godina - zamuckujući govori nam mladić u prilično neurednoj odeći.

Foto D. Zečević

Kaže nam i da su se u Donje Točane doselili iz Prištine, gde su živeli u tzv. Mikro-naselju, da je kuća u kojoj sada žive dedina i da mu je otac Milovan preminuo pre desetak godina. Dok Dušanku molimo da sedne za sto, ona se ne oglašava, samo uz jedva vidljiv osmeh sleže ramenima i savija glavu. Ostajemo, nekako, bez reči od težine vidljive nemaštine i bolesti koji su pritisli ove majku i sina.

- Žive samo od 20.000 dinara Dušankine penzije jer se niko nije zauzeo da Miloš nasledi očevu penziju. Rodbina ih više ne obilazi, pa su prepušteni sami sebi - ispričale su nam kasnije komšije Lukića upoznate sa njihovim tegobnim životom.

Kažu da su Lukiće, dok su imali novca i dok su bili boljeg zdravlja, svi obilazili. Vremenom, od kada je preminuo Dušankin suprug, situacija je išla nagore, jer su sa nemaštinom stizale i bolesti.

- Miloš ima završenu srednju školu i otežano govori, ali mislim da je ipak u stanju da radi i privređuje. I Dušanka je do pre tri godine bila vredna i radna. Mada nemaju ni najosnovnije stvari, u kući je tada sve bilo čisto. Ne znam šta joj se desilo, jer poslednjih godina jedva govori, a i po čitav dan je na ulici. Kao da beži od nekoga ili nečega - priča nam komšinica Lukića.

svedočanstvo Legitimacije Lukićevih za raseljena lica, Foto D. Zečević

I ostali malobrojni susedi žale uglavnom Dušanku... Pitaju nas da li postoji način da je bar malo smeste u bolnicu, da se malo oporavi...

- Dobijaju besplatan obrok od Crvenog krsta koji se deli u susednom selu Barlovu, ali Miloš nekada ode po hranu, a nekada neće. Strahujemo da Dušanka i gladuje, a da od sina ne sme možda ni da jede u kući. Kroz livadu je napravila stazu do stabla oraha, tražeći plodove - pričaju Dušankini i Miloševi susedi koji ne znaju šta da preduzmu kako bi pomogli pre svega ovoj ženi.

Ranije su Lukiće, kako kažu komšije, obilazili iz Centra za socijalni rad u Kuršumliji, ali nikakvo rešenje nisu našli, jer majka i sin i dalje žive u siromaštvu, verovatno često gladni. U kuršumlijskom Centru za socijalni rad pak kažu da su pokušavali da uključe u pomoć gerontodomaćice kako bi im sredile kuću, ali da je Miloš to kategorično odbijao. Poslednji put obišli su ih krajem novembra prošle godine.

- Majku koja, kako su nam rekli lekari, boluje od vaskularne demencije vodili smo kod psihijatra, ali nije naloženo bolničko zbrinjavanje, a obaveznu meru lečenja može da donese samo sud - kaže nam Nevena Dragović, direktorka Centra za socijalni rad.

Dušanka i Miloš Lukić, Foto D. Zečević

- Razmišljali smo da Dušanku zbrinemo u neku ustanovu za negu starih lica, ali bi u tom slučaju Miloš ostao bez prihoda, budući da je jedino primanje koje imaju njena penzija.

Pokušali smo da na Miloševo ime obezbedimo socijalnu pomoć, ali je problem jer se sva imovina vodi na njega i pitanje je da li bi dozvolio da se kuća i imanje stave pod hipoteku. Od Miloša bi morali da tražimo dozvolu i ukoliko bismo Dušanku hteli da stavimo pod starateljstvo...

Toplica Selo Donje Točane, Foto Vikipedija

CRVENI KRST

LUKIĆI su zaista u teškoj situaciji, jer kod njih ne vlada samo nemaština već su i bolesni. Iako ih mi iz Crvenog krsta povremeno obilazimo, donosimo im hranu, sredstva za higijenu i odeću, to očigledno nije dovoljno. Potrebno je zapravo da se neko brine o njima, pre svega o majci, ali i o sinu - kaže za "Novosti" Radosava Mićović, sekretar Crvenog krsta u Kuršumliji koja je juče sa saradnicima obišla Dušanku i Miloša i dopremila im znatnu pomoć u namirnicama, kućnoj hemiji i garderobi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU: Sabalenka progovorila o dopingu