ISTORIJSKI DODATAK -AMANDMANI KAO DANI ODBROJANI: Ustavna rešenja koja će Jugoslaviju koštati njenog opstanka

Sve što se događalo u našoj novijoj istoriji išlo je kao po nekom paklenom planu. Ili, bez toga „kao“. Stotine hinjada Srba se pobije u Jasenovcu, i to na najzverskiji mogući i poznati način u ljudskoj istoriji ubijanja i istrebljenja, uz sve jame i druga gubilišta širom NDH, a da Titovi partizani nisu ni pokušali da to spreče, da ih oslobode, da se suoče i sudare s tim apokaliptičnim zlom i stradanjem. Ne da nisu uspeli – nego nisu ni pokušali!

Tito i Edvard Kardelj

Čak su se i Nemci zgražavali nad onim što se tamo događalo, kao okupatori i pokrovitelji, dok su Srbi morali da traže spas i zaštitu kod drugih, pitomijih i dobroćudnijih okupatora – Italijana. Umesto kod svoje narodno-oslobodilačke vojske.

Onda dolazi to podmuklo i apsurdno sa vojničkog stanovišta – savezničko bombardovanje srpskih i crnogorskih gradova. Po dogovoru i nekakvom planu, ko zna kakvom, samo ne razumnom i opravdanom – Tita i Čerčila. Od engleskih i američkih tepih bombi po Beogradu, Nišu, Leskovcu, Podgorici, Nikšiću i drugim našim gradovima, Nemcima jedva da je falila dlaka s glave, a stradalo je na hiljade i hiljade civila, građana, žena i dece. O rušenjima da i ne govorimo. Po nekoliko puta, da se, valjda, ne zaboravi. Kardelj je sačuvao Ljubljanu, Tito svakako Zagreb, a Beograd je, pored nekoliko savezničkih rušenja, bombardovan i na pravoslavni Uskrs 1944.

Pa, Sremski front, na kojem je nepotrebno, ili potrebno, kako se uzme, izginula tolika srpska mladež, po nekim izvorima 13.000, a po drugim 30.000 (Sremski front: Najveća pobeda ili nepotrebna srpska klanica, I. Miladinović, Novosti, 17. april 1922). U tom napisu se postavlja jedno od bezbroj logičnih pitanja: Zašto Tito nije naredio hrvatskim partizanima da s leđa ili s boka napadnu nemačku vojsku?

SREDOJE UROŠEVIĆ, ratni komandant Druge proleterske i kasnije Sremskog fronta svedoči da je od Vrhovne komande dobio naredbu da „u prve borbene redove stavlja: decu iz bogatih porodica, zatim školovane, studente i đake, koji bi na bilo koji način mogli da osporavaju vlast, i treće, voditi računa da po nacionalnom sastavu jedinice budu srpske, dakle slati Srbe“ (Bora Jović, Na ivici provalije, Sl. glasnik, 2021).

Da bi se u ovom skraćenom nabrajanju došlo do amandmana za Ustav iz 1974, kao pravnog osnova za završni čin – razbijanje Jugoslavije, neophodno je makar pomenuti Drezdenski kongres (1928), na kojem je KPJ to ustanovila kao svoj konačni cilj, i nikada ga nije opovrgla, iako je bilo izvesnih, privremenih i taktičkih odstupanja (Splitski plenum 1935, Četvrta i Peta zemaljska konferencija 1934. i 1940). Uostalom, Avnoj je u suštini izraz odluka Drezdenskog kongresa, sa odloženim dejstvom oko glavnog cilja – razbijanja Jugoslavije, što je došlo na red u pripremi amandmana na Ustav iz 1974.

Sve su se te mutne namere i aktivnosti pripremale dugo i pažljivo, uključujući i smišljanje lažnih propagandnih objašenjenja i obrazloženja. Amandmani se pripremaju pune 4 godine, od 1967. do 1971, s navodnom namerom da se izvrši dalja demokratizacija društva, uz razvoj nacionalne ravnopravnosti i jačanje suvereniteta socijalističkih republika i autonomnih pokrajina, te suzbijanja unitarizma i centralizma, etatizma i birokratizma, a posebno velikosrpskog nacionalizma. Tako je to objašnjavao Kardelj, Titov utemeljivač očigledno zajedničke koncepcije razgradnje jugoslovenske države i njenog svođenja na labavu asocijaciju podržavljenih republika, koje će moći da se osamostale kad međunarodne okolnosti to omoguće.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Jugoslovenski kaput bez srpske KOŠULjE

KAD JE REČ o raskoraku između propagandnih i stvarnih ciljeva i namera, pomenimo primer odlaganja konstituisanja KP Srbije i ASNOS-a, dugo vremena posle svih drugih u Jugoslaviji. Tito je to neprestano pomerao i odlagao s obrazloženjem da Srbi kao narod najmnogoljudniji, nisu nacionalno ugroženi, a zapravo se radilo, kako to objašnjava naš vodeći istoričar Ljubodrag Dimić, o čekanju dok se u srpskom narodu ne ustale rešenja Avnoja i prihvate predstave o okvirima nacionalnih entiteta (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija) koje je srpsko građanstvo smatralo srpskim prostorom. Tako je ASNOS održan tek 11. novembra 1944, a osnivački kongres KP Srbije maja 1945. Srpskom narodu je na tim skupovima ukazan značaj u borbi protiv okupatora, ali je odmah iza toga zatražen odlučan obračun s velikosrpskim šovinizmom. To je formalno pripisivano „reakcionarnoj velikosrpskoj kliki“ u vidu težnje „za osvajanjem tuđih teritorija, za uspostavljanje svoje hegemonije, za denacionalizaciju drugih naroda, sputavanje njihovog kulturnog razvoja i ekonomskog prosperiteta, za ugnjetavačku politiku i šovinističku mržnju“, kao i šta sve ne još, a zapravo se radilo o okrivljavanju celog srpskog naroda i njegovog permanentnog držanja u statusu kolektivnog krivca tokom celog postojanja Titove Jugoslavije. Čak je u malo uvijenijoj formi rečeno da je sam jedan od „osnovnih uzročnika nesreće koja ga je zadesila“ tokom ratnih godina.

Ali, da se vratimo amandmanima, čija se uloga sastojala u tome da republike pretvori u nacionalne države. Sve, sem Srbije, koja po tim rešenjima neće moći da odlučuje takoreći ni o čemu bez saglasnosti pokrajina, a pokrajine će imati pravo da odlučuju i o sebi i o Srbiji.

Jaša Tomić

TIM PONIŽAVAJUĆIM i bizarnim odredbama Srbija će se naći pod prinudnom upravom svojih pokrajina, i drugih, naročito zapadnih republika. I, kako koji amandman, federalna država je ostajala bez svojih državnih ingerencija – bez izvornih prihoda, na primer, bila je prepuštena ovakvoj ili onakvoj volji republika i pokrajina u pogledu finansiranja, da bi na kraju ostala bez ikakvih mogućnosti za opstanak i odbranu svog postojanja. Svela se na jednog čoveka kao na jedini arbitrarni i kohezioni faktor, a pošto je čovek smrtan, moglo se već tada nazreti kraj države koju je on i napravio i srušio.

Republičke granice, za koje se govorilo kako su beznačajne administrativne linije, postale su državne. Pravo naroda na samoopredeljenje pretvorilo se u pravo republika na otcepljenje, što su one, uz obilatu pomoć stranog faktora i realizovale, i to u vidu nasilne i krvave secesije, posle rušenja Berlinskog zida, propasti Istočnog bloka i ujedinjenja Nemačke. Za sve što se u vezi s tim događalo, uključujući i bombardovanje Srbije 1999. godine, okrivljen je srpski narod. Pretvoren je u planetarnog krivca, na tragu svih izmišljotina bečke srbofobije s početka prošlog veka i Titove u njegovoj drugoj polovini.

Niko od važnih Srba nije, prilikom formiranja prve i druge Jugoslavije poslušao vojvođanskog političara i rodoljuba Jašu Tomića – da je trebalo prvo obući srpsku košulju, pa tek onda jugoslovenski kaput.

ZABRANA „STUDENTA“ I KAŽNjAVANjE PROFESORA

NEĆE BITI da ustavni amandmani nisu „pročitani“ u Srbiji i da se nije videlo šta se njima smera i kuda ta priča vodi. U prilog tome evo jednog ličnog iskustva. Bio sam te 1971, kad su amandmani usvajani, novinar izveštač sa studentske skupštine, koja je oštro kritikovala amandmane kao ustavna rešenja koja će Jugoslaviju koštati njenog opstanka. Takva kritička mišljenja su iznosili i mnogi profesori Beogradskog univerziteta, naročito Pravnog fakulteta. Neki su zbog toga izbačeni sa fakulteta (Vojislav Koštunica, na primer), a profesor Mihailo Đurić je zbog kritike amandmana završio u zatvoru. Elem, taj broj „Studenta“,opširnim izveštajem autora ovog teksta, prodat je u velikom broju primeraka, jer ostala štampa nije ni zabeležila taj skup. Sledeći, vanredni broj „Studenta“ u kojem su integralno objavljene studentske diskusije o ustavnim amandmanima, bio je, međutim, zabranjen.

FOTOGRAFIJE: Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Muzej Beograda i arhiv "Novosti" i "Borbe"

Preporučujemo

Društvo

0 1

ISTORIJSKI DODATAK -AMANDMANI ZA UVOĐENjE PRINUDNE UPRAVE U SRBIJI: Dekomponovanje jugoslovenske federacije i pitanje srpske državnosti

25. 04. 2022. u 17:23

Društvo

2 7

ISTORIJSKI DODATAK -ČOVEK KOJI JE ČUVAO SVOJU DRŽAVU: Zašto je na Rankovićevu sahranu došlo sto hiljada građana

18. 02. 2022. u 17:14

Društvo

0 1

ISTORIJSKI DODATAK - JUGOSLAVIJA DRŽAVA JEDNOG ČOVEKA: Reagovanja u svetu na politička zbivanja u SFRJ u leto 1966. godine

17. 02. 2022. u 17:14

Društvo

0 2

ISTORIJSKI DODATAK - OTERAŠE JOŠ JEDNOG SRBINA: Reagovanja u Srbiji posle Četvrte sednice CK Saveza komunista Jugoslavije

16. 02. 2022. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije