TESLA OD BRONZE, A "KALEM" OD ČOKOLADE: Našem slavnom naučniku postavljen spomenik nedaleko od Budimpešte (FOTO)

U POMAZU, varošici nadomak Sentandreje sa 158 srpskih žitelja, nedavno je postavljen spomenik Nikoli Tesli: u počasnom stroju stajala je "husarska garda", dok su se oko najumnije srpske glave okupili mađarski i naši velikodostojnici, umetnici, sveštenici i, naravno, meštani.

Foto: V. Strugar

Povodom otkrivanja rada beogradskog vajara Zorana Ivanovića, objavljena je i brošura pod nazivom "Tesla, jedan od najvećih naučnika 20. veka, neko vreme živeo je u Pomazu", organizovan naučno-književni skup, kao i izložba najboljih dečjih radova čija je inspiracija bio genije iz Smiljana. Svako je dao svoj doprinos, pa i lokalni poslastičari, osmislivši za posebnu priliku Teslin čokoladni "induktivni kalem"!

A šta Teslu vezuje sa mestašcetom u blizini Budimpešte? U najkraćem - prvi korak na blistavom naučnom putu. Pronalazački rad započeo je osamdesetih godina 19. veka (u periodu od 1881. do 1882. godine), kada je radio u Centralnom telegrafskom uredu u Budimpešti. Upravo u to vreme živeo je kod svog ujaka Pavla Mandića u Pomazu. Gradske knjige beleže da ga je posetio još jednom, 1892. godine.

Inače, ujak je u činu pukovnika prekomandovan u Pomaz i na prvoj liturgiji u Crkvi Sv. Đorđa zaljubio se u Paolinu Lupu, ćerku bogatog cincarskog trgovca Vase Lupe. U njihovom dvorcu Teleki Vataj nedavno je i održan skup o Tesli. Potomci Mandića kasnije su postali Madai, pa je pre otkrivanja biste o porodičnom rodoslovu govorio fizičar Đula Madai.

- Prvobitna želja bila je da se bronzana skulptura postavi u budimpeštanskom gradskom parku, u blizini Trga heroja i ambasade Srbije. Po predanju upravo na tom mestu Tesla je šetao s prijateljima i prvi put "otkrio" ciklični princip elektromotora, crtajući svoju ideju u pesku. Tamo se nije ostvarilo, ali smo ovde uspeli - kaže akademski grafičar Milan Đurić koji je sa suprugom Dianom, novinarkom, finansirao i u ime Srpskog udruženja umetnika "Krug" realizovao postavljanje biste u Pomazu.

Akademski vajar Ivanović sa istom skulpturom prvo je učestvovao na koloniji Miše Mandića u Kolutu (gde je, takođe, skulptura postavljena), potom i na Međunarodnoj koloniji koju organizuje bračni par Đurić sa namerom da se, svake godine, najbolji radovi kao trajna vrednost poklone Srbima u Mađarskoj.

- Miša Mandić nam je pomogao da skulpturu u bronzi izlijemo u Srbiji pošto je tamo jeftinije, dok je opština Pomaz oberučke prihvatila da ona nađe mesto u njihovoj varošici - objašnjava Milan Đurić, dodajući da je Tesla veoma voleo ovaj kraj i rado pio pomaško vino.

Foto: Фото: В. Стругар

POGLEDAJ GALERIJU

Obilazio je i parohijsku kuću u kojoj je ručavao sa vladikama, a sadašnji Crkve sv. Đorđa, Ljuba Milisavić, na pitanje koliko danas ima vernika u Pomazu, odgovara:

- Dovoljno, posle trista godina. Ovde se redovno održavaju službe, još od početka osamnaestog veka. Crkva je građena od 1719. do 1722. godine, tako da na jesen slavimo veliki jubilej, tri veka postojanja. Mnogo je to godina i za naše manastire, a kamoli crkve... Nažalost, u celoj Mađarskoj imamo svega više nego naroda. Naši žive u još nekoliko mesta: osim Budimpešte i Sentandreje, ima ih u Lovri i Segedinu. Onih domicilnih, koji su došli sa Arsenijem Čarnojevićem, možda je najviše u Pomazu. Kada uđete u njihove kuće kao da ste usred Šumadije...

Foto: V. Strugar

Ambasador Srbije u Mađarskoj, Ivan Todorov, ističe da u ovoj zemlji trenutno živi deset hiljada i tri stotine naših zemljaka koji se izjašnjavaju kao Srbi i jedna su od trinaest autohtonih nacionalnih manjina:

- Spadaju u najbolje organizovane srpske zajednice u dijaspori. Izuzetno poštuju i čuvaju svoju kulturu i tradiciju. Posebno mi je drago što u Pomazu obeležavaju sve običaje i pravi su most saradnje Srbije i Mađarske.

Bolji položaj Srba u Mađarskoj

Otvaranju spomenika prisustvovao je i Ljubomir Aleksov, predsednik Udruženja Srba u Mađarskoj, član tamošnjeg parlamenta u trećem mandatu:

- Kad sam ušao u parlament, niko nije znao kako će to da izgleda. Uspeli smo da pomerimo granice u nekim važnim segmentima kao što je zakon o narodnostima, obrazovanju, kulturi, upotrebi jezika (dvojezičnim dokumentima) i, što je najvažnije, finansiranje manjina povećano je 600 posto u odnosu na 2014. godinu: sa četiri milijarde na blizu 30 milijardi forinti. U to ne spadaju pojedinačne vladine odluke, kao što je bila izgradnja Sentandrejskog muzeja, vraćanje nekretnina SPC u centru Budimpešte, obnova i izgradnja škola u Lovri, Segedinu i Batanji, pa i dvanaest pravoslavnih hramova u provinciji.

Preporučujemo

Društvo

0 2

NIŠLIJKU BIOHEMIJA ODVELA DO BRAZILA: Milica Marković istraživačkim radom bavi se u Rio de Žaneiru

18. 05. 2022. u 20:00

Kultura

0 0

POVRATAK TESLE U PARIZ: Otvorena velika izložba o srpskom geniju u našem kulturnom centru u francuskoj prestonici

13. 05. 2022. u 12:00

Poznati

0 2

IMA TESLIN PROFIL, POGLED: Gde je danas i kako izgleda rođaka čuvenog srpskog naučnika (FOTO)

11. 04. 2022. u 22:46

Republika Srpska

0 2

RAČUNAJTE NA MOJE PRIJATELjSTVO I PODRŠKU: Orban odgovorio Dodiku rečima ohrabrenja

03. 06. 2022. u 17:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije