RAZUMETI PRIRODU ZLA ZNAČI SPREČITI DA SE ONO PONOVI! Autorski tekst prof. dr Miloša Kovića

Осим што је увек на правој страни, проф. Ковића краси објективност и прецизна анализа расположивих чињеница, из које следи његова праведност. На велику радост његових будућих студената, изабран је у звање редовног професора, чиме је Универзитет у Београду добио аутентичног, а врхунског стручњака у својој области, неког ко мисли својом главом, а не за рачун белосветских превараната. Можда чак и нисмо свесни колики је значај његовог избора у то звање, можда смо присуствовали (и помало учествовали) у прекретници Српске историје на УБГ. У ствари, надам се да смо сведоци стварања Ковићеве школе праведне Српске историје.

Istina.

Na mestu je sve sto se pita pa i to Zasto su podržali Tita umesto Draže? Na mestu je i da se istakne takva podrška Titu kao pozitivan doprinos angloameričke politike u borbi protiv fašizma. Ili za stvaranje osecaja za pravdu današnjih tumača istorije nije dovoljno sto su u početku rata Englezi i Amerikanci podržavali Drazu i slali mu logističku pomoc, uniforme i oružje dok nisu shvatili da kupuje vreme i čeka kome ce da se kralj i vlada u izbjeglištvu prikloni? Dok je čekao ko ce da u ratu pobedi, zar nije saradjivati s kvislinškim režimom u Srbiji, koji je saradjivati s Nemcima, otvarao logore, istrebljivao rodoljube, komuniste i antifašiste, Jevreje i Rome? Zar je trebalo da podrže one koji tolerisu bratoubilastvo, i doprinos udarnih cetnickih trojki tome i saradnika okupatora? Nije li Tito u vreme Uzicke republike pozivao Drazu da se zajedno bore a oni su se bavili osudom komunista i klasnim interesima srpske burzoazije kao da je bilo vreme rasprava u parlamentu? Pa da i sve to bilo po zakonu, ono sto je pravno moguće ne znaci da je i etički.

Vehunski članak, profesore! Skidam kapu i hvala!

Odusevio me professor, ovakvi tekstovi treba sto vise, pistil knjige I lansirati ih po svetu

Razumeti zlo u nama je najteže. Kada bismo posle svih pretrpljenih patnji nas i nasih prethodnika, naučili barem da budemo obazrivi, odmereni, skromni, empatični i pažljivi u ophođenju jedni prema drugima, i kada bi bili složni i asertivni u svojoj najbližoj okolini, borili se za sebe i svoje uz brigu o tradiciji i porodici, postupajući tako da mislimo na posledice a ne da se osvetimo jedan drugome kada ne mozemo onima koji su nas pogresili, moguće je da bi opstali. Makar tako da ne naudimo i sebi i svojoj duši.