UGREJEMO VODU PA SE KUPAMO U KORITU: Četvoročlana porodica Pejković iz leskovačkog sela Radonjica je na rubu egzistencije

ZA troje dece i njihovu samohranu majku Mariju Pejković (40) iz leskovačkog sela Radonjica život je borba i neprestano razmišljanje šta će biti sutra.

Foto I. Mitić

Bolest, nemaština, kupanje u koritu, pocepana obuća... njihova je svakodnevica. Miljana (19), Miljan (17) i Anđela (14) nisu imali detinjstvo kao druga deca. Proveli su ga u bedi.

Ostavljeni od oca. Oni i danas maštaju o stvarima koje većina dece podrazumeva. Marija se sama punih 11 godina trudi da im promeni život nabolje, ali da nije dobrih ljudi oni bi i danas živeli u kući čiji krov prokišnjava, dok kroz prozore, pa i zidove, duva promaja.

Miljana ima smetnje u razvoju jer boluje od Vilijamsovog sindroma, a Anđela je kratkovida sa dioptrijom od -13. Uprkos tome odlična je učenica osmog razreda. Miljan je na trećoj godini kulinarskog smera. Njegova i Anđelina ćutljivost je možda stvar karaktera, ali možda i posledica stida i strepnje šta će biti sutra. Marija nam drhtavim rukama pokazuje Miljanove pocepane patike koje je pokušala da zakrpi, ali nije uspela.

- Neprijatno mi je što ga tako šaljem među drugove. Ne mogu ni da zamislim kako je njemu.

Kad platimo račune, hranu i doplatu za lekove nikada nam ništa ne ostane. Operisala sam kičmu sedam puta. Poslednji put pre šest godina, ali tokom leta radim lakše sezonske poslove. Tu sam sa njima i borim se za njih. Miljanu ne mogu da ostavim samu, pa je "vučem" svuda gde idem, ako je neko od dvoje dece ne pripazi. O stalnom zaposlenju ne mogu ni da razmišljam - priča nam Marija.

Pejkovići preživljavaju sa 18.000 dinara socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Marija je pokušala da ostvari pravo na tuđu negu i pomoć, ali je stepen invaliditeta njene dece nedovoljan za takvu nadoknadu.

- Odvojim prvo njima za užinu, pa za račune, a ostalo potrošimo na hranu koju nekako rasporedimo na ceo mesec. Uz tuđu pomoć u dvorištu, od pre mesec dana, dobili smo vodu.

Grejemo je na šporetu, pa se kupamo u koritu. Moja deca ne znaju šta je kada - dodaje Marija.

Prostorija koju zovu kupatilom služi kao ostava. U njoj nema vode, struje, pločica ni sanitarija. Nemaju ni septičku jamu i još uvek koriste poljski toalet. Još dve sobe i hodnik Pejkovićima su ceo svet. Kraj kuće je davno započeta još jedna prostorija, ali radovi nisu odmakli dalje od temelja.

- Nemam gde da složim stvari koje sam dobijala. Miljanova soba izgleda kao magacin.

Foto I. Mitić

Smeta mi to da gledam, ali nemam ih gde. Nas tri spavamo u jednoj sobi. Anđela bi u hodnik, ali sa starih ulaznih vrata duva promaja. Deca rastu. Hoće svoj mir. Sve razumem, ali ne mogu ništa da promenim. Nemamo ni ogradu, pa su mi prošle godine, od ove naše bede, ukrali drva iz dvorišta - navodi Marija.

Kuću i plac je Miljanu prepisao stric. Marija ističe da joj ovaj stidljivi mladić, kao i mlađa ćerka, mnogo pomažu. Miljan je sam iscepao pet metara drva koje im je obezbedio komšija, ali da bi dočekali kraj zime treba im bar još toliko. Marija strahuje i od loših električnih instalacija i strujomera koji, iznad ulaznih vrata, visi sa zida.

Foto I. Mitić

Miljanova i Anđelina najveća želja je da imaju kupatilo. Anđela bi i svoj kutak, a oboje mobilne telefone. Na pomen da Miljan nema zimsku jaknu i patike njegova najstarija sestra dovikuje da bi i ona neke patike, zbog bolesti nesvesna situacije u kojoj se nalaze.

Na licima njenog brata i sestre primetna je patnja i tragovi svakodnevne borbe za opstanak iako se trude da retkim osmesima to prikriju. Nadaju se da će i njihova porodica dočekati bolje dane, ali priznaju da do pobede nad ovakvim životom ne mogu sami.

Foto I. Mitić

FONDACIJA HUMANOSTI

SVI pojedinci i društveno odgovorne kompanije koje su u prilici da pomognu Pejkovićima mogu da se jave Fondaciji humanosti "Večernjih novosti" ili da sredstva namenjena njima uplate na žiro-račun 205-5621-06.

Dragan Đokić, Foto I. Mitić

MNOGI OKREĆU GLAVU

- NIKO iz sela im ne dolazi osim mene i moje porodice. Neko se javi, a neko okrene glavu na drugu stranu. Mi se trudimo da ovoj zlatnoj deci pomognemo koliko možemo. Od moje nemaštine odvojio sam koliko mogu i kupio im drva, bar za početak, da se ne smrzavaju.

Bore se koliko mogu, ali sami neće mnogo moći da promene - kaže komšija Dragan Đokić.

Preporučujemo

Društvo

0 0

SUTRA JE MIHOLjDAN: Običaji na ovaj praznik drugačiji su od svih drugih

11. 10. 2022. u 16:30 >> 18:07

Poznati

0 0

TOČAK I MACOLA U RUKAMA: Voditeljka RTS-a šokirala snimkom - "Ko te je iznervirao?" (VIDEO)

11. 10. 2022. u 15:56

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije