SRCEM U MATICU LIMA: Šestorica meštana Gostuna i Brodareva spasla 38 đaka iz Bugarskog autobusa koji je sleteo 4. aprila 2004. u Lim

Д. ГАГРИЧИЋ

18. 10. 2022. u 11:23

ČAMAC u kome su meštani pomoću konopca prebacivali decu sa krova autobusa na obalu Lima odjednom je krenuo niz maticu, pa se zadržao na susednoj steni i prevrnuo.

СРЦЕМ У МАТИЦУ ЛИМА: Шесторица мештана Гостуна и Бродарева спасла 38 ђака из Бугарског аутобуса који је слетео 4.  априла 2004.  у Лим

Hule Kajević, za Zlatnom plaketom "Novosti", Foto D. Gagričić

Vidim jedno dete ponese matica, bespomoćno je. Potrčim pored reke, skinem bundu i skočim.

Preseče me ledeni talas vode i učini mi se da neću mrdnuti ni metar. Hrabrim sebe da izdržim, stižem do dečaka, hvatam ga za rame i krećem prema obali, a matica nas vuče...

Doplivah do grane jedne jove nad Limom, uhvatim se da predahnem, dotrča grupa ljudi i pomogoše nam da izađemo na obalu...

Ovako je pedagog Osnovne škole u Brodarevu, Hule Kajević, koji je tada imao 44 godine, 4. aprila 2004. u Gostunu, u talasima hladnog Lima, drugi put u životu položio ispit pedagoga. Bio je u četi hrabrih i odvažnih meštana Gostuna i Brodareva koji su spasli 38 đaka iz bugarskog grada Svištova, čiji je autobus po povratku sa ekskurzije u Dubrovniku sleteo u Lim. Za njihovih 12 drugarica i drugova, nažalost, nije bilo spasa.

Na dodeli plaketa u Skupštini grada Beograda, Foto O. Radošević

Vest o nesreći zatekla je Kajevića u kafiću u Brodarevu. Sa grupom meštana, kao i mnogi drugi, prvim kolima pohitao je u 11 kilometara udaljeni Gostun.

- Nabujao Lim, noć, sitna kiša, izmaglica i slaba vidljivost uprkos farovima naših automobila, koji su sa magistralnog puta Bijelo Polje - Prijepolje osvetljavali mesto udesa. Ali, u trenicima kad su sekunde odlučivale, presudni su bili srčanost, požrtovanje, izuzetna hrabrost, a posebno prisebnost pojedinaca. Koliko se samo puta setim te izuzetne hrabrosti nekih ljudi, pa onog "lanca" ruku na obali... Jedan fudbaler je po dvoje dece na rukama izvlačio na obalu - priseća se Hule događaja od pre 18 i po godina.

Kajeviću su nekoliko dana kasnije rekli da je iz zagrljaja smrti oteo dečaka od 12 godina.

Zuhdija Ahmetović, Foto D. Gagričić

Danas naš heroj ima 67 godina i pedagog je u Dečjem vrtiću u Prijepolju. Podseća da je srećna okolnost što je odrastao na obalama Lima i što je dobar plivač. Potom je duboko uzdahnu i dodao:

- Ne daj bože slične "prilike", ali ne bih se dvoumio da nekom spasavam život. Učinio sam samo ono što mi je savest nalagala. Moji sinovi Armin i Arvil i supruga Ilka ponosni su na moj postupak. Moram reći i to da nam je, od tada, pa evo do danas u životu sve teklo najbolje: sagradili smo kuću, sinovi završili fakultete, zaposlili se. Onaj odozgo - sve vidi!

U domu Kajevića na počasnom mestu je Zlatna plaketa "Novosti" za najplemenitiji podvig, koju je dobilo i još pet meštana Gostuna i Brodareva. Pre koju godinu teška bolest uzela je čamdžiju i ćumurdžiju Zuhdiju Ahmetovića, dok su se četvorica junaka iz talasa Lima u potrazi za zaradom i boljim živom odselili u Nemačku i Austriju.

U danima dok su se preplašeni i promrzli đaci iz bugarskog autobusa oporavljali u bolnicama u Prijepolju i Bijelom Polju, ronioci su pokušavali da stignu do tela đaka iz autobusa i pretraživali su Lim, a teška dizalica, uz kidanje sajle, pokušavala je da izvuče autobus. "Novosti" su beležile priče junaka.

Roditelji čekaju vesti ronilaca, Foto D. Gagričić

Samo je, kažu, dvoje putnika autobusa znalo da pliva: jedan od dvojice vozača i jedan mladić, koji su savladali reku i istrčali na magistralu. Vest o sletanju autobusa stigla je do pola kilometra udaljene kafane. Iz nje se, kao i susednog motela, javka o udesu pronela poput munje kanjonom od Brodareva do Bijelog Polja.

- Čuo sam samo huk Lima i vrisku dece na krovu autobusa. Skočim u reku i zaplivam, ali me matica odnese pedesetak metara niže. Vratim se na obalu, izujem cipele, svučem do pojasa, pa ponovo krenem - kazivao je Esad Koštreba (21), nezaposleni vodoinstalater iz Brodareva, koji je prvi stigao i doneo konopac nade i spasa u ledenoj noći u kanjonu Lima.

Esko, kako ga svi zovu, za nesreću je saznao dok se ispred bifea na kontrolnom punktu u Brodarevu odmarao od pluga i oranja njiva celog dana.

- Prvi strah osetim kad se autobus zaljulja, poče da poigrava od udara talasa... Deca vrište, a ja se uplaših da ne ode niz maticu... Jednu devojčicu povratih veštačkim disanjem, a u čamac sam spuštao one koji nisu smeli da siđu sa krova autobusa. Kad se čamac prevrnuo, pohitam na obalu da vidim zašto ne bacaju konopac - prisećao se Esko pojedinosti iz noći jeze i užasa na Limu.

Kada su mrak i brzaci odneli čamac, najveću nadu i đaka i spasilaca, nastao je novi čin drame - muk na obali, sa krova autobusa dozivanje u pomoć... Dok je drhtavica tresla prestrašene i zarobljene đake, a spasioci na obali i gore, uz magistralni put Bijelo Polje - Prijepolje, tražili novog odvažnog plivača, iz mraka je izbio i bacao odeću Izo Pušija (37), radnik benzinske pumpe u Brodarevu.

- Na umu mi je bila samo jedna misao: ako me bog poslao, što to da ne uradim. Ma kakav strah, kad o tome da se misli. Na krovu autobusa bilo je još od 12 do 15 putnika u kuknjavi i panici. Hrabrio sam ih, govoreći da će biti spaseni i da se drže za ruke kako ne bi skliznuli u reku - pričao je Izo Pušija.

- Kad je moj drug Safet Balićevac doplivao sa pojasom i konopcem, niko od putnika nije imao hrabrosti da ga vezanog spustimo u talase.

Esad Koštreba, Zajim Ahmetović, Izo Pušija i Safet Balićevac, Foto D. Gagričić

Meštani poznaju Lim iz letnjih dana, kad se kupaju u virovima i okupe na sprudovima. I tada je ćudljiv, a kamoli tih prolećnih dana, kad podivlja od topljenja snega na crnogorskim planinama. U odsudnom času spasioce nije uplašio njegov huk, 38 putnika oteli su iz zagrljaja smrti uz pomoć grupe policajaca, vatrogasaca, vozača koji su prolazili magistralom...

- Svaka čast! Imali ste srce... Bravo!!! - uz stisak ruke izgovarali su poznanici i komšije u susretu sa pojedincima iz hrabre čete spasilaca, uz neizmernu tugu što je reka odnela 12 života.

Za ispoljenu izuzetnu hrabrost i požrtvovanost, ovi odvažni ljudi, kao i trojica junaka iz Bijelog Polja - Željko Božović, Safet Nišić i Mile Vuković, koji su takođe učestvovali u spasavanju mališana iz Bugarske, dobili su 2004. Zlatnu plaketu za kolektivni podvig u našoj tradicionalnoj akciji "Najplemenitiji podvig godine".

Foto Arhiva Novosti

STRAH POSLE POLA SATA

HRABROST me izdala tek posle pola sata, kad smo sve putnike prebacili na obalu, a ja ostao sam na krovu autobusa. Kako ću sad u vodu!? A pre toga nije bilo straha, već samo pomisao kako smiriti putnike, kako pomoći pri slabom osvetljenju, u početku samo farova jednog džipa sa magistrale - pričao je za "Novosti" dan posle nesreće Safet Balićevac (20), tada nezaposleni limar.

SPASONOSNI ČAMAC OCA I SINA

NA dve stotine metara uzvodno od udesa bio je čamac oca i sina Zuhdije (46) i Zajima (18) Ahmetović, kojim sa druge obale prevoze ćumur. Kad su im javili za nesreću, dotrčali su na reku.

- Mrak, a reka nikad tako daleko... Jedan od vaspitača je držao veslo da nas matica ne odnese dok smo decu unosili u čamac - pričao je Zuhdija u danima posle nesreće.

- U prvoj grupi prevezli smo osmoro dece, a u trećoj čamac sa petoro nismo uspeli da zadržimo uz konopac, pa je udario u podvodnu stenu i prevrnuo se. Dok ljudi sa obale izvlače decu iz reke, ja sam morao da spasavam sina da se ne utopi jer je zadobio udarac u leđa i koleno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

USKORO PADA KLJUČNI GRAD, RUSI NADIRU SA SEVERA, ISTOKA I JUGA: Detaljna analiza ukrajinskih stručnjaka o stanju na frontu