SREBRENICA, NAJVEĆA OBMANA POSLE 1945. GODINE: Autorski tekst istoričara Milivoja Ivaniševića
POSLE višegodišnjeg neuspešnog traganja i u nedostatku dokaza da su 10. jula 1995. godine prilikom osvajanja i ulaska u Srebrenicu Srbi počinili stravične zločine genocida nad muslimanskim civilima, visoki predstavnici za BiH Volfang Petrič i Pedi Ešdaun, bez sumnje razočarani tim saznanjem, odlučili su da to nadoknade izgradnjom memorijalnog kompleksa u selu Potočari, rodnom mestu Nasera Orića, ratnog komandanta tog dela Podrinja i Osme operativne grupe Armije BiH.
To je odgovaralo i ambicijama muslimana i njihovog predvodnika koji je hteo da Srbima i njihovom Jasenovcu suprotstavi svoje islamsko mezarje - Srebrenicu. Vlada RS je za taj objekat morala 2000. godine da isplati, prema odluci visokog predstavnika Ešdauna, 4.681.692 konvertibilne marke. Za tu odluku on je od "Majki Srebrenice", nevladine organizacije registrovane u Nemačkoj, nagrađen "Potočarskom poveljom" i bio prvi koji je ovenčan tek ustanovljenim priznanjem.
O nedostatku dokaza da je izvršen masakr muslimanskih civila uverio se znatno pre njih dvojice, tadašnji glavni istražitelj za kršenja ljudskih prava u Srebrenici, visoki komesar UN Henri Vilard, koji je na Tuzlanskom aerodromu jula 1995, gde se slilo više od 20.000 izbeglih muslimanskih civila, novinarima izjavio: "Nismo pronašli nikoga ko je svojim očima video zločine". To su objavili mnogi dnevni listovi u svetu među kojima i "Tajms". Ili, još ubedljivije, u londonskom "Dejli telegrafu" 24. jula 1995. objavljen je članak T. Bučera: "Nakon pet dana intervjuisanja, glavni istražitelj Ujedinjenih nacija po pitanju navodnih kršenja ljudskih prava za vreme pada Srebrenice, nije našao nijedno svedočenje o zločinima iz prve ruke."
Normalno, jer nije ni bilo zločina. Ali, to se dogodilo i zato što je Alija Izetbegović zaboravio i nije, bar iz predostrožnosti i za svaki slučaj, po svom običaju, naredio da se ubije nešto muslimanske dece i žena. Ti leševi bi bili neoboriv dokaz o srpskom genocidu. Međutim, on je verovao i to je više puta izjavio, čak i Bilu Klintonu, da će u Srebrenici stradati najmanje 5.000 muslimanskih civila. Na toj proceni izgrađen je kult laži o genocidu.
U medijima i javnosti nije proklamovana stvarnost činjenica, već nametnuta stvarnost moći. U ovom slučaju nije uputno izostaviti značajnu ulogu Tadeuša Mazovjeckog koji je 1992. imenovan za prvog izaslanika UN za ljudska prava u BiH, koji je pomenutu procenu podigao na 7.000. Njega je Džered Izrael jednom prilikom nazvao "bosanskim Vokerom". Na kraju je lansirana i ustaljena brojka od 8.372 navodne žrtve.
Tada je počela zloupotreba mrtvih, da bi Petrič i Ešdaun i njihovi trabanti prikrili činjenice i lansirali neistinu o genocidu. Zato je u nedostatku svejedno kakvih žrtava počelo otkopavanje starih grobova ne samo iz Srebrenice i okolnih muslimanskih sela, već i iz susednih muslimanskih opština i prenošenje posmrtnih ostataka u Memorijalni centar. Tako je punjeno to mezarje. Međutim, time je izigran čak i zakon koji je doneo visoki predstavnik i koji je objavljen u "Službenom glasniku RS" u kome je zapisano da se to mesto "trajno određuje za groblje i svetište na kojem će se podići spomen-
Ukopavanju prvih 600 tela navodnih žrtava 31. marta 2003. prisustvovao je lično i Bil Klinton, tadašnji predsednik SAD. U spisku tih 600 "žrtava" nije bilo civila, dece ili žena. Međutim, bio je 271 muškarac, a oni su već naredne godine ponovo oživeli u biračkom spisku OEBS za prve izbore u BiH. Falsifikat je bio više nego očigledan. U spisak "žrtava" upisani su živi muslimani Srebrenice i okolnih sela. Na prvim izborima bile su 2.442 osobe koje su pre toga proglašene za navodne žrtve i pokopane u Memorijalnom centru. Potom sledi veliki broj lažnih žrtava i ljudi koji su pokopani prethodnih godina i izvađeni iz okolnih grobnica. To su, pretežno, njihovi ugledni borci, mudžahedini, odgovorni za ubistva, pokolje i uništavanje srpskih sela.
Nasuprot tim činjenicama, Memorijalni centar se u svetu koristi kao dokaz našeg pokajanja za zločine koji nam se pripisuju. Za srpski narod presudan uslov za trajno pomirenje je da se u Memorijalnom centru obavi razdvajanje civila od vojnika, znači izmeštanje šehida, mudžahedina i boraca Armije BiH na neko drugo mezarje, a ovaj objekat pretvori u groblje isključivo civilnih žrtava Srebrenice. Možda u budućnosti nove generacije muslimanskih i srpskih stanovnika Srebrenice, posebno onih iz mešovitih brakova, odluče da to bude zajednički memorijal svim civilnim žrtvama ovog kraja.
Preporučujemo
„U SREBRENICI NIJE DOGODIO GENOCID“: BiH upitila demarš Hrvatskoj zbog izjave Milanovića
14. 09. 2022. u 19:28
ZAHAROVA BRUTALNO ODGOVORILA ANALENI BERBOK: Šta je sa američkim vojnim bazama u Nemačkoj?
ZVANIČNA predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova odgovorila je na izjavu nemačke šefice diplomatije Analene Berbok o ruskim bazama u Siriji, podsetivši je na američke vojne baze u Nemačkoj.
03. 01. 2025. u 19:49
BIĆE PUNO SNEGA, ČAK I U BEOGRADU: Meteorolog dao prognozu za praznike, pa otkrio kakvo će biti leto i sve iznenadio
GOST jutarnjeg programa "Novosti" bio je meteorolog Ivan Ristić koji je govorio o tome kakvo nas vreme očekuje posle praznika, ali i tokom leta i cele godine.
03. 01. 2025. u 20:35
KAKO DANAS IZGLEDA TITOV SIN: U penziju otišao kao hrvatski diplomata, živi van očiju javnosti, a ćerka je njegovo najveće bogatstvo (FOTO)
ALEKSANDAR Mišo Broz, sin Josipa Broza Tita, nakon završetka svoje uspešne diplomatske karijere proveo je poslednjih deset godina uglavnom daleko od očiju javnosti.
02. 01. 2025. u 17:07
Komentari (11)