OVAJ KRSTAŠKI pohod, zahtevan tako odlučno od pape, upotrebio je kralj Andrija da Bosnu definitivno podvrgne pod svoju vlast; pa je pisao papi kako su domaći banovi nepouzdani u katoličkoj veri i predložio mu da preda Bosnu mađarskim kraljevima, koji će u Bosni uvesti i ustaliti veru katoličku. Papa je primio kraljeve razloge i 9. avgusta 1235. godine potpisao odluku, da Bosna ima pripasti Andrijinu sinu hercegu Kolomanu.
Још једна римокатоличка интерпретација историје српске средњевековне Раме заснована искључиво на "папским писмима", већином писана рукама Мансија (18. век) и Аугустина Тајнера, управника Ватиканског архива, иначе личног пријатеља Фрање Рачког (19. век). Рама је метох Милутинове Грачанице, чита се на зидној оснивачкој повељи, а упада у очи зато што је у покушају скривања тог податка, слово "м" претворено у "н", са дугачким вертикалним цртама (како би то била Рана, данашњи засеок Ранилуг). Зна се чије је то дело, али ту се набрајају и нека места на Мостарском пољу и у долини Тихаљине, а темељна чињеница је да границе Раме и данас обележава пет босанских Грачаница. Иначе, први католици, фрањевци, стигли су у Босну на позив краља Милутина, саопштавају први бројевиа њихове периодике из 19. века. Врло брзо су прешли у Ђаково, јер је народ био "тврд у православљу". Осим лажних папских писама, нема других доказа да су босански краљеви били католици, а шизматично католичанство "државна " вера. Босански краљеви, следбеници Немањића који се у дубровачким аналима називају "босанским краљевима", потписивали су се као "краљеви Срба...". Иза себе нису оставили ниједну католичку задужбину. "Босна је српска покрајина" писао је Рачки, док није упознао Тајнера и послушао Штросмајера. Босна никада није била независна држава, већ једна од провинција "Српске земље Далмације, Босне, Хума, Травуније, Дукље и Раса", како је гласила титула Великих жупана српских.
ARTILjERIJSKA granata iz Prvog svetskog rata koja je pronađena na gradilištu u blizini Skupštine Srbije, sutra će biti izmeštena sa tog mesta u Vlajkovićevoj ulici i odneta na bezbednu lokaciju, gde će biti uništena.
NAOČIGLED moje devetogodišnje sestričine, tog 2. avgusta 1999. godine mučki mi je ubijen otac Momčilo, a brat Svetomir je kidnapovan. Evo 25 godina ne znam kakva mu je sudbina. Imao je 38 godina, bio je nastavnik u Muzičkoj školi u Prištini. Otac je bio penzioner. Nikome nažao nisu učinili. Jednostavno, otac nije hteo da napusti Kosmet, ni Prištinu, hteo je da ga sahranimo ovde, pored majke.
MINISTAR zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Loncar lično je ovog jutra od sedam časova obilazio beogradske zdravstvene ustanove u kojima se sprovodi akcija rešavanja lista čekanja za CT pregled.
SRPSKA pravoslavna crkva danas slavi rođenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih crkvenih praznika posvećen Majci Božjoj, koji je u narodu poznat kao Mala Gospojina.
Milan Lekić
26.10.2022. 22:26
Још једна римокатоличка интерпретација историје српске средњевековне Раме заснована искључиво на "папским писмима", већином писана рукама Мансија (18. век) и Аугустина Тајнера, управника Ватиканског архива, иначе личног пријатеља Фрање Рачког (19. век). Рама је метох Милутинове Грачанице, чита се на зидној оснивачкој повељи, а упада у очи зато што је у покушају скривања тог податка, слово "м" претворено у "н", са дугачким вертикалним цртама (како би то била Рана, данашњи засеок Ранилуг). Зна се чије је то дело, али ту се набрајају и нека места на Мостарском пољу и у долини Тихаљине, а темељна чињеница је да границе Раме и данас обележава пет босанских Грачаница. Иначе, први католици, фрањевци, стигли су у Босну на позив краља Милутина, саопштавају први бројевиа њихове периодике из 19. века. Врло брзо су прешли у Ђаково, јер је народ био "тврд у православљу". Осим лажних папских писама, нема других доказа да су босански краљеви били католици, а шизматично католичанство "државна " вера. Босански краљеви, следбеници Немањића који се у дубровачким аналима називају "босанским краљевима", потписивали су се као "краљеви Срба...". Иза себе нису оставили ниједну католичку задужбину. "Босна је српска покрајина" писао је Рачки, док није упознао Тајнера и послушао Штросмајера. Босна никада није била независна држава, већ једна од провинција "Српске земље Далмације, Босне, Хума, Травуније, Дукље и Раса", како је гласила титула Великих жупана српских.